Влада Републике Србије
Удружење грађанки FemPlatz објавило је Извештај о правима жена и родној равноправности у Србији за 2020. годину са прегледом положаја жена кроз области дискриминације, безбедности, образовања, рада, запошљавања и економског оснаживања, здравља и здравствене заштите, насиља према женама, приступа правди, породичних и имовинских односа.
Тема у фокусу је учешће жена у јавном и политичком животу. Након парламентарних избора прошле године, а услед измена изборних закона у Србији, у сазиву Народне скупштине је највећи број жена до сада, иако је проценат жена је нешто нижи од прописане квоте (0,4%). Међутим, иако је број жена повећан, жене из вишеструко маргинализованих група нису адекватно заступљене. На пример, учешће старијих жена (65+) у Народној скупштини веома је ниско и износи 1,2%. Проценат младих у скупштини је 11,2%, али није јавно доступан податак разврстан по полу. У Србији су жене још увек подзаступљене на водећим позицијама у органима одлучивања политичких партија, што се одражава и на парламентарне посланичке групе и скупштинске одборе, где су углавном мушкарци на челу. Треба имати у виду да се жене у политичком животу суочавају са бројним изазовима и препрекама, као што је ограничен приступ финансијским ресурсима, раширени родни стереотипи и традиционалне друштвене норме, а често су на мети сексистичких напада.
У извештају је дат и кратак преглед утицаја пандемије COVID-19 на положај жена у Србији. Пандемија корона вируса блокирала је цео свет и открила неспремност држава, посебно у погледу обезбеђивања адекватне здравствене заштите. Здравствена криза изазвала је многе друге кризе на глобалном и на националним нивоима, а неравноправности које постоје у друштвима додатно су продубљене. Бројна истраживања урађена током 2020. године показала су да жене много више трпе последице пандемије од мушкараца, а у Србији је додатно утицала на погоршање положаја жена и урушавање њихових права.
Иако жене у Србији имају иста права као и мушкарци, њихов положај је лошији. Жене су дискриминисане на основу пола и рода, у лошијем су положају од мушкараца у јавној и у приватној сфери, изложене су дискриминаторним родним стереотипима и насиљу. Мање су запослене иако су образованије, раде на слабије плаћеним пословима, оптерећене су радом у домаћинству и бригом о деци више од мушкараца и мање учествују у одлучивању. Жене из вишеструко маргинализованих група у ризику су од вишеструке дискриминације, изложене су специфичним облицима насиља и у лошијем су положају и у поређењу са женама из опште популације и у поређењу са мушкарцима из својих група.
Током 2020. године, удружење грађанки FemPlatz, у сарадњи са Тимом УН за људска права у Србији, објавило је нулти извештај о правима жена и родној равноправности у Србији за 2019. годину, којим је започето редовно годишње извештавање.
Ауторке извештаја су др Косана Бекер, Биљана Јањић и Валентина Лепојевић.
Извор: www.femplatz.org
pdf [3 MB]
Оставите коментар