Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

Udruženje građanki FemPlatz objavilo je Izveštaj o pravima žena i rodnoj ravnopravnosti u Srbiji za 2020. godinu sa pregledom položaja žena kroz oblasti diskriminacije, bezbednosti, obrazovanja, rada, zapošljavanja i ekonomskog osnaživanja, zdravlja i zdravstvene zaštite, nasilja prema ženama, pristupa pravdi, porodičnih i imovinskih odnosa.

Tema u fokusu je učešće žena u javnom i političkom životu. Nakon parlamentarnih izbora prošle godine, a usled izmena izbornih zakona u Srbiji, u sazivu Narodne skupštine je najveći broj žena do sada, iako je procenat žena je nešto niži od propisane kvote (0,4%). Međutim, iako je broj žena povećan, žene iz višestruko marginalizovanih grupa nisu adekvatno zastupljene. Na primer, učešće starijih žena (65+) u Narodnoj skupštini veoma je nisko i iznosi 1,2%. Procenat mladih u skupštini je 11,2%, ali nije javno dostupan podatak razvrstan po polu. U Srbiji su žene još uvek podzastupljene na vodećim pozicijama u organima odlučivanja političkih partija, što se odražava i na parlamentarne poslaničke grupe i skupštinske odbore, gde su uglavnom muškarci na čelu. Treba imati u vidu da se žene u političkom životu suočavaju sa brojnim izazovima i preprekama, kao što je ograničen pristup finansijskim resursima, rašireni rodni stereotipi i tradicionalne društvene norme, a često su na meti seksističkih napada.

U izveštaju je dat i kratak pregled uticaja pandemije COVID-19 na položaj žena u Srbiji. Pandemija korona virusa blokirala je ceo svet i otkrila nespremnost država, posebno u pogledu obezbeđivanja adekvatne zdravstvene zaštite. Zdravstvena kriza izazvala je mnoge druge krize na globalnom i na nacionalnim nivoima, a neravnopravnosti koje postoje u društvima dodatno su produbljene. Brojna istraživanja urađena tokom 2020. godine pokazala su da žene mnogo više trpe posledice pandemije od muškaraca, a u Srbiji je dodatno uticala na pogoršanje položaja žena i urušavanje njihovih prava.

Iako žene u Srbiji imaju ista prava kao i muškarci, njihov položaj je lošiji. Žene su diskriminisane na osnovu pola i roda, u lošijem su položaju od muškaraca u javnoj i u privatnoj sferi, izložene su diskriminatornim rodnim stereotipima i nasilju. Manje su zaposlene iako su obrazovanije, rade na slabije plaćenim poslovima, opterećene su radom u domaćinstvu i brigom o deci više od muškaraca i manje učestvuju u odlučivanju. Žene iz višestruko marginalizovanih grupa u riziku su od višestruke diskriminacije, izložene su specifičnim oblicima nasilja i u lošijem su položaju i u poređenju sa ženama iz opšte populacije i u poređenju sa muškarcima iz svojih grupa.

Tokom 2020. godine, udruženje građanki FemPlatz, u saradnji sa Timom UN za ljudska prava u Srbiji, objavilo je nulti izveštaj o pravima žena i rodnoj ravnopravnosti u Srbiji za 2019. godinu, kojim je započeto redovno godišnje izveštavanje.

Autorke izveštaja su dr Kosana Beker, Biljana Janjić i Valentina Lepojević.

Kliknite da preuzmete Izveštaj o pravima žena i rodnoj ravnopravnosti u Srbiji za 2020. godinu (.pdf).

Izvor: www.femplatz.org