Влада Републике Србије
Србија и друге земље кандидати за чланство у ЕУ изложени су ризику да добију мање новца из претприступних фондова ако не буду повећали капацитет да новац искористе на прави начин, указао је 11. марта експерт за фондове ЕУ Огњен Мирић. У основне проблеме Србије, али и других земаља региона, убројао је мањак стручњака, непостојање стратегије за задржавање кадрова, али и недостатак пројеката. На дневном реду 10. конференције одбора за европске интеграције Југоисточне Европе била је и енергетика, а стручњак за енергетску политику Александар Мацура проценио је да ће Србији требати до 2,8 милијарди евра за усклађивање са Европском директивом о индустријским емисијама.
Мирић, стручњак немачке организације за техничку сарадњу Giz, рекао је да је у претприступном инструменту IPA2, који се користи у периоду 2014-2020. предвиђена процена искоришћења средстава 2017. године. Та процена се поклапа с почетком планирања наредне буџетске перспективе ЕУ за период након 2020. године.
“Ако не будемо способни да искористимо средства на прави начин, постоји опасност да се то негативно одрази на износе у наредној перспективи”, казао је Мирић.
У ЕУ се доносе седмогодишњи оквирни буџети и сада је у току финансијска перспектива 2014-20 којом је за Србију предвиђено 1,5 милијарди евра, односно мало више од 200 милиона евра годишње.
Мирић је указао да је у ЕУ већ било иницијатива за прерасподелу буџетских средстава, посебно због кризе у Украјини. Подсетио да фондови IPA спадају у буџетску линију Глобална Европа, која се користи за спољну политику, и да је у оквиру буџетске линије лакше прерасподељивати средства него између њих.
Додао је да је у том смислу потребно сарађивати са Европским парламентом јер се посланици све више укључују у одлучивање о буџету.
Не користити IPA за буџетску подршку
Међу проблемима Србије у коришћењу фондова су недовољни капацитети, односно недовољан број стручњака у администрацији и политика задржавања кадрова, као и недовољан број спремних пројеката, казао је Мирић, стручњак GIZ-а.
“Увек постоји ризик да средства остану непрограмирана”, казао је он.
Додао је да постоји ризик од неискоришћености средстава након пребацивања одговорности за спровођење процедура за трошење новца на власти Србије кроз децентрализовани систем који је 2014. усвојен и у Србији, Црној Гори и Албанији. То се, како је рекао, догодило Турској.
Мирић је указао да је једна од новина у IPA2 могућност да се новац искористи као секторска буџетска помоћ, и да је Србија предвидела значајна средства за ту намену, али да то не треба превисе користити.
“Постоји ризик да, уколико секторска буџетска помоћ постане модел (коришћења IPA фондова), одскачемо од праксе земаља чланица (које новац користе пројектно). Тиме се не припремамо за приступање, односно коришћење стурктурних фондова након приступања”, рекао је Мирић.
Додао је да је коришћење дела претприступних фондова као секторске буџетске помоћи оправдано само када се то ради са јасним реформским циљем, односно јасним планом и циљевима, а не за решавање текућих проблема.
Не субвенционисати рачуне, већ пећи
Експерт за енергетску политику Александар Мацура указао је да је потребна промена у начину финансирања значајних ставки у енергетици, како у Србији тако и у региону. Парламенти би, како је навео, у овом домену требало више да се укључе будући да је реч о области која је значајна за цело друштво, а изискује и велике износе новца.
Предложио је да се размотри могућност да држава грађанима пружи помоћ за замену уређаја за сагоревање дрвета као ефикасан начин да им се омогући да задовоље потребе за енергијом.
“Субвенције (за плаћање енергије) засноване на приходима су се показале као неефикасне у теорији и пракси. Понављање истог приступа ништа неће променити”, истакао је Мацура.
Истакао је да то не би у потпуности искључило потребу за субвенцијама, а у његовој презентацији наводи се да су уштеде које би се тако по домаћинству оствариле годишње за око 50 одсто веће од субвенција које се дају домаћинствима за покривање рачуна за енергију.
Истакао је да је у Србији, као и у другим земљама региона, биомаса распрострањена у потрошњи енергије и да учествује са 11,6% у Србији, а у неким земљама и више попут Босне и Херцеговине са 20,6 одсто, али да је углавном реч о сагоревању дрвета на веома једноставним уређајима који нису ефикасни и загађују.
Додао је да није нужно лоше користити дрва као енергент, али да је тип уређаја веома значајан.
Укључити парламент у одлучивање
Мацура је рекао би парламенти требало да се укључе у доношење одлука у вези са енергетиком будући да је реч о питањима која се односе на велики број људи, утичу на друштво и здравље и укључују трошење великих износа новца.
Како је рекао, потребно је осмислити и другачији начин за финансирање дистрибутивних мрежа за струју, будући да то није могуће из цене струје, посебно у руралним и другим мање насељеним подручјима где је мала потрошња у односу на дужину дистрибутивне мреже.
Он је указао да ће регион имати и велике трошкове за усаглашавање са европском директивом о индустријским емисијама чији циљ је да се смањи загађење.
За Србију је трошкове проценио на између 640 милиона евра до 2,8 милиајрди у зависности од стандарда за које се определи, за Македонију до 1,4 милијарде, БиХ до 947 милиона евра, Косово до 545 милиона, а Црну Гору до 370 милиона евра.
Подсетио је и да је корисно усклађивати се са таквим прописима и са фиансијског становишта, будућид ас еу процењени здравствени трошкови загађења азотним оксидима, сумпор диоксидом у честицама у 2014. износили 3,5 милијарди евра у Србији.
На конференцији о регионалној сарадњи 10. и 11. марта учествовали су челници одбора за европске интеграције скупштина земаља Југоисточне Европе, као и Турске, Летоније, Хрватске, представници Регионалног савета за сарадњу из Сарајева, немачке организације за међународну сарадњу GIZ, Фондације Фридрих Еберт и Вестминстерке фондације за демократију.
Аутор: С.В., преузето са www.euractiv.rs
pdf [3 MB]
Оставите коментар