Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

Srbija i druge zemlje kandidati za članstvo u EU izloženi su riziku da dobiju manje novca iz pretpristupnih fondova ako ne budu povećali kapacitet da novac iskoriste na pravi način, ukazao je 11. marta ekspert za fondove EU Ognjen Mirić. U osnovne probleme Srbije, ali i drugih zemalja regiona, ubrojao je manjak stručnjaka, nepostojanje strategije za zadržavanje kadrova, ali i nedostatak projekata. Na dnevnom redu 10. konferencije odbora za evropske integracije Jugoistočne Evrope bila je i energetika, a stručnjak za energetsku politiku Aleksandar Macura procenio je da će Srbiji trebati do 2,8 milijardi evra za usklađivanje sa Evropskom direktivom o industrijskim emisijama.

Mirić, stručnjak nemačke organizacije za tehničku saradnju Giz, rekao je da je u pretpristupnom instrumentu IPA2, koji se koristi u periodu 2014-2020. predviđena procena iskorišćenja sredstava 2017. godine. Ta procena se poklapa s početkom planiranja naredne budžetske perspektive EU za period nakon 2020. godine.

“Ako ne budemo sposobni da iskoristimo sredstva na pravi način, postoji opasnost da se to negativno odrazi na iznose u narednoj perspektivi”, kazao je Mirić.

U EU se donose sedmogodišnji okvirni budžeti i sada je u toku finansijska perspektiva 2014-20 kojom je za Srbiju predviđeno 1,5 milijardi evra, odnosno malo više od 200 miliona evra godišnje.

Mirić je ukazao da je u EU već bilo inicijativa za preraspodelu budžetskih sredstava, posebno zbog krize u Ukrajini. Podsetio da fondovi IPA spadaju u budžetsku liniju Globalna Evropa, koja se koristi za spoljnu politiku, i da je u okviru budžetske linije lakše preraspodeljivati sredstva nego između njih.

Dodao je da je u tom smislu potrebno sarađivati sa Evropskim parlamentom jer se poslanici sve više uključuju u odlučivanje o budžetu.

Ne koristiti IPA za budžetsku podršku

Među problemima Srbije u korišćenju fondova su nedovoljni kapaciteti, odnosno nedovoljan broj stručnjaka u administraciji i politika zadržavanja kadrova, kao i nedovoljan broj spremnih projekata, kazao je Mirić, stručnjak GIZ-a.

“Uvek postoji rizik da sredstva ostanu neprogramirana”, kazao je on.

Dodao je da postoji rizik od neiskorišćenosti sredstava nakon prebacivanja odgovornosti za sprovođenje procedura za trošenje novca na vlasti Srbije kroz decentralizovani sistem koji je 2014. usvojen i u Srbiji, Crnoj Gori i Albaniji. To se, kako je rekao, dogodilo Turskoj.

Mirić je ukazao da je jedna od novina u IPA2 mogućnost da se novac iskoristi kao sektorska budžetska pomoć, i da je Srbija predvidela značajna sredstva za tu namenu, ali da to ne treba previse koristiti.

“Postoji rizik da, ukoliko sektorska budžetska pomoć postane model (korišćenja IPA fondova), odskačemo od prakse zemalja članica (koje novac koriste projektno). Time se ne pripremamo za pristupanje, odnosno korišćenje sturkturnih fondova nakon pristupanja”, rekao je Mirić.

Dodao je da je korišćenje dela pretpristupnih fondova kao sektorske budžetske pomoći opravdano samo kada se to radi sa jasnim reformskim ciljem, odnosno jasnim planom i ciljevima, a ne za rešavanje tekućih problema.

Ne subvencionisati račune, već peći

Ekspert za energetsku politiku Aleksandar Macura ukazao je da je potrebna promena u načinu finansiranja značajnih stavki u energetici, kako u Srbiji tako i u regionu. Parlamenti bi, kako je naveo, u ovom domenu trebalo više da se uključe budući da je reč o oblasti koja je značajna za celo društvo, a iziskuje i velike iznose novca.

Predložio je da se razmotri mogućnost da država građanima pruži pomoć za zamenu uređaja za sagorevanje drveta kao efikasan način da im se omogući da zadovolje potrebe za energijom.

“Subvencije (za plaćanje energije) zasnovane na prihodima su se pokazale kao neefikasne u teoriji i praksi. Ponavljanje istog pristupa ništa neće promeniti”, istakao je Macura.

Istakao je da to ne bi u potpunosti isključilo potrebu za subvencijama, a u njegovoj prezentaciji navodi se da su uštede koje bi se tako po domaćinstvu ostvarile godišnje za oko 50 odsto veće od subvencija koje se daju domaćinstvima za pokrivanje računa za energiju.

Istakao je da je u Srbiji, kao i u drugim zemljama regiona, biomasa rasprostranjena u potrošnji energije i da učestvuje sa 11,6% u Srbiji, a u nekim zemljama i više poput Bosne i Hercegovine sa 20,6 odsto, ali da je uglavnom reč o sagorevanju drveta na veoma jednostavnim uređajima koji nisu efikasni i zagađuju.

Dodao je da nije nužno loše koristiti drva kao energent, ali da je tip uređaja veoma značajan.

Uključiti parlament u odlučivanje

Macura je rekao bi parlamenti trebalo da se uključe u donošenje odluka u vezi sa energetikom budući da je reč o pitanjima koja se odnose na veliki broj ljudi, utiču na društvo i zdravlje i uključuju trošenje velikih iznosa novca.

Kako je rekao, potrebno je osmisliti i drugačiji način za finansiranje distributivnih mreža za struju, budući da to nije moguće iz cene struje, posebno u ruralnim i drugim manje naseljenim područjima gde je mala potrošnja u odnosu na dužinu distributivne mreže.

On je ukazao da će region imati i velike troškove za usaglašavanje sa evropskom direktivom o industrijskim emisijama čiji cilj je da se smanji zagađenje.

Za Srbiju je troškove procenio na između 640 miliona evra do 2,8 miliajrdi u zavisnosti od standarda za koje se opredeli, za Makedoniju do 1,4 milijarde, BiH do 947 miliona evra, Kosovo do 545 miliona, a Crnu Goru do 370 miliona evra.

Podsetio je i da je korisno usklađivati se sa takvim propisima i sa fiansijskog stanovišta, budućid as eu procenjeni zdravstveni troškovi zagađenja azotnim oksidima, sumpor dioksidom u česticama u 2014. iznosili 3,5 milijardi evra u Srbiji.

Na konferenciji o regionalnoj saradnji 10. i 11. marta učestvovali su čelnici odbora za evropske integracije skupština zemalja Jugoistočne Evrope, kao i Turske, Letonije, Hrvatske, predstavnici Regionalnog saveta za saradnju iz Sarajeva, nemačke organizacije za međunarodnu saradnju GIZ, Fondacije Fridrih Ebert i Vestminsterke fondacije za demokratiju.

Autor: S.V., preuzeto sa www.euractiv.rs