Vlada republike SrbijeВлада Републике Србије

Jezici

Пројекат „Права храна са отпада“

Објављено 09.11.2016.

fruit - ilustracijaПројекат под називом „The Real Junk Food“ представља глобалну мрежу угоститељских објеката који свој рад заснивају на принципу ‘плати како се осећаш’, тј. цене производа на менију нису унапред утврђене, већ сваки купац оставља онолико новца колико сам жели. Храна која се овде служи првобитно је предвиђена за отпад, али је преусмерена ка овим ресторанима где се користи за припрему укусних и здравих оброка. Купци свој оброк могу платити у новцу, времену и вештинама. Ресторани који су укључени у пројекат не хране само најугроженије групе становништа (бескућнике, азиланте или мигранте), већ су отворени за све људе. Храна се прикупља из супермаркета, преко банке хране, из других кафића и ресторана и са разних догађаја. Сваки од ових ресторана придржава се свих здравствених прописа, што подразумева безбедан превоз хране, безбедно складиштење, као и безбедно кување и подгревање већ припремљене хране, а доследно праћење ових процедура резултирало је тиме да локали добију минимум оцену 3 од надлежне институције. У појединим ресторанима у оквиру овог пројекта ангажовани су неки од најбољих светских кувара који имају деценије искуства. У Лидсу, граду у Великој Британији, недавно је у оквиру пројекта отворен и први супермаркет са храном намењеном за отпад. Овај супермаркет заправо представља магацин где се може купити храна коју су друге продавнице и предузећа избацили, такође на принципу колико ко може, што помаже многим угроженим породицама да прехране своју децу. План је да се у будућности у сваком граду у Британији отвори барем по један овакав супермаркет.

Под окриљем пројекта „Права храна са отпада“ спроводи се и иницијатива „Гориво за школу“ уз помоћ које се вишак одређених намирница из супермаркета – хлеба, воћа, поврћа и млечних намирница – уступа школама, где се потом користи за исхрану ученика. Захваљујући овој инцијативи,  храна – која би се иначе нашла на депонији – припрема се за исхрану 12 000 деце недељно.

Неки статистички подаци:

  • Отприлике једна трећина (око 1,3 милијарде тона) произведене хране у свету за људску исхрану изгуби се сваке године. (Извор : Global Food Losses and Food Waste – FAO, 2011, The environmental crisis: The environment’s role in averting future food crisis – UNEP, 2009)
  • Око 795 милиона људи на свету није у стању да себи обезбеди минимум намирница потребних за вођење здравог живота, што значи да је отприлике сваки девети становник на свету гладан.  (Извор:  State of Food Insecurity in the World, FAO, 2015)

Пројекат „Права храна са отпада“ залаже се да се заустави бацање хране.

Кликните да погледате видео о овом пројекту.

Извори:  therealjunkfoodproject.org и www.i-genius.org/the-real-junk-food-project

***

Банка хране у Србији

Banka hrane Beograd - logoБанка хране Београд је хуманитарна, непрофитабилна, невладина организација основана 2006. године са циљем да допринесе смањењу сиромаштва у Србији. Члан је Европске федерације банака хране од 2009. године. Мисија Банке хране је подизање свести против неухрањености и расипања хране, као и развој и ширење културе дељења и промовисање солидарности. Банка хране Београд дистрибуира храну посредством других хуманитарних организација и социјалних установа. Корисници Банке хране су деца, стари, самохране мајке, особе са инвалидитетом, као и сви поједнци који нису у могућности да себи обезбеде неопходне намирнице за живот.  Банка хране Београд је до сада помогла преко 110.000 корисника посредством преко 100 организација широм Србије. Прикупљено је преко 900 тона намирница, а њихова укупна вредност  износи преко 2.000.000 евра.

Процењује се да у Србији 26,1% становништва живи у ризику од сиромаштва, тј. сваки осми становник, док 8,9% становника не може да намири основне животне потребе, а немаштином су погођена и деца млађа од 14 година.

Захваљујући сарадњи Банке хране са највећим трговинским ланцем Delhaize Србија, кроз програм „Помажемо да имају и они који немају“ месечно се донира преко 40 тона хране. Након што је Delhaize донео одлуку да у својим продавницама нуди искључиво прву класу воћа и поврћа, дошло је до повећања отписа хране која је квалитетна и јестива. Као највећи малопродавац у земљи, код кога намирнице купује готово сваки грађанин Србије, овај трговински ланац имао је потребу да обезбеди храну и за оне који немају. Донацијом воћа и поврћа које се не прода обезбеђују се свеже намирнице, сваког дана и у великим количинама за исхрану оних којима је помоћ потребна. Поред Београда, у следећој фази планира се да се у програм укључи још продавница и у другим градовима Србије и повећају категорије производа које се донирају. Циљ је да до 2020. године све Delhaize продавнице у Србији свакодневно донирају храну како би на тај начин помогли заједници.

Банка хране Београд већ седам година заредом огранизује и акцију „Новогодишња кутија“ захваљујући којој преко 1.000 малишана добије новогодишње пакетиће.

Забрињавајући податак је да се у Србији годишње баци 250.000 тона хране. Када би се правилно дистрибуирала, ова количина намирница била би довољна да сви гладни буду нахрањени.  Банка хране Београд покушава да повеже оне који имају вишак хране  са онима којима недостаје.

Неки од изазова са којима се суочава Банка хране у Београду су :

  • повећање броја гладних
  • велики број захтева за помоћ
  • недовољна количина донација у храни
  • неизвесна одрживост Банке хране Београд

Још један од циљева Банке хране је и да се изради и донесе Закон о вишку хране, који би обавезао велике продајне ланце да донирају храну чији је рок трајања пред истицањем. Такође се залаже и за укидање ПДВ-а на донације.

Банка хране апелује на све који могу да помогну да то и учине путем донација у новцу, опреми, храни или волонтирањем.

Више информација на адреси www.bankahrane.org

Коментари

 
0

 Подели

Оставите коментар

Унесите коментар


Име


e-mail


website


Повезане вести

Билтен о социјалном укључивању

Архив билтена о социјалном укључивању

Актуелности > <

Калкулатор социјалних давања

Блог > <

Актуелни документи > <

Положај осетљивих група у процесу приступања Републике Србије Европској унији
децембар, 2021 arrow right pdf [3 MB]
SILC у Републици Србији: Методолошки оквир и анализа изабраних показатеља сиромаштва и неједнакости
децембар, 2021 arrow right pdf [2 MB]
Положај осетљивих група у процесу приступања Републике Србије Европској унији – положај особа које живе са HIV
децембар, 2021 arrow right pdf [305 KB]
Е2Е: Утврђивање институционалног оквира за успостављање Националне стандардне класификације занимања у Србији
децембар, 2021 arrow right pdf [709 KB]
Положај осетљивих група у процесу приступања Републике Србије Европској унији – положај националних мањина
децембар, 2021 arrow right pdf [174 KB]
Положај осетљивих група у процесу приступања Републике Србије Европској унији – положај миграната и тражилаца азила
децембар, 2021 arrow right pdf [219 KB]
Положај осетљивих група у процесу приступања Републике Србије Европској унији – положај деце
децембар, 2021 arrow right pdf [439 KB]
Положај осетљивих група у процесу приступања Републике Србије Европској унији – положај младих
децембар, 2021 arrow right pdf [456 KB]
Положај осетљивих група у процесу приступања Републике Србије Европској унији – положај старије популације
децембар, 2021 arrow right pdf [307 KB]
Положај осетљивих група у процесу приступања Републике Србије Европској унији – положај ЛГБТИ особа
новембар, 2021 arrow right pdf [164 KB]