Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

Projekat pod nazivom “The Real Junk Food” predstavlja globalnu mrežu ugostiteljskih objekata koji svoj rad zasnivaju na principu ‘plati kako se osećaš’, tj. cene proizvoda na meniju nisu unapred utvrđene, već svaki kupac ostavlja onoliko novca koliko sam želi. Hrana koja se ovde služi prvobitno je predviđena za otpad, ali je preusmerena ka ovim restoranima gde se koristi za pripremu ukusnih i zdravih obroka. Kupci svoj obrok mogu platiti u novcu, vremenu i veštinama. Restorani koji su uključeni u projekat ne hrane samo najugroženije grupe stanovništa (beskućnike, azilante ili migrante), već su otvoreni za sve ljude. Hrana se prikuplja iz supermarketa, preko banke hrane, iz drugih kafića i restorana i sa raznih događaja. Svaki od ovih restorana pridržava se svih zdravstvenih propisa, što podrazumeva bezbedan prevoz hrane, bezbedno skladištenje, kao i bezbedno kuvanje i podgrevanje već pripremljene hrane, a dosledno praćenje ovih procedura rezultiralo je time da lokali dobiju minimum ocenu 3 od nadležne institucije. U pojedinim restoranima u okviru ovog projekta angažovani su neki od najboljih svetskih kuvara koji imaju decenije iskustva. U Lidsu, gradu u Velikoj Britaniji, nedavno je u okviru projekta otvoren i prvi supermarket sa hranom namenjenom za otpad. Ovaj supermarket zapravo predstavlja magacin gde se može kupiti hrana koju su druge prodavnice i preduzeća izbacili, takođe na principu koliko ko može, što pomaže mnogim ugroženim porodicama da prehrane svoju decu. Plan je da se u budućnosti u svakom gradu u Britaniji otvori barem po jedan ovakav supermarket.

Pod okriljem projekta “Prava hrana sa otpada” sprovodi se i inicijativa “Gorivo za školu” uz pomoć koje se višak određenih namirnica iz supermarketa – hleba, voća, povrća i mlečnih namirnica – ustupa školama, gde se potom koristi za ishranu učenika. Zahvaljujući ovoj incijativi,  hrana – koja bi se inače našla na deponiji – priprema se za ishranu 12 000 dece nedeljno.

Neki statistički podaci:

• Otprilike jedna trećina (oko 1,3 milijarde tona) proizvedene hrane u svetu za ljudsku ishranu izgubi se svake godine. (Izvor : Global Food Losses and Food Waste – FAO, 2011, The environmental crisis: The environment’s role in averting future food crisis – UNEP, 2009)
• Oko 795 miliona ljudi na svetu nije u stanju da sebi obezbedi minimum namirnica potrebnih za vođenje zdravog života, što znači da je otprilike svaki deveti stanovnik na svetu gladan.  (Izvor:  State of Food Insecurity in the World, FAO, 2015)

Projekat “Prava hrana sa otpada” zalaže se da se zaustavi bacanje hrane.

Kliknite da pogledate video o ovom projektu.

Izvori:  therealjunkfoodproject.org i www.i-genius.org/the-real-junk-food-project

***

Banka hrane u Srbiji

Banka hrane Beograd je humanitarna, neprofitabilna, nevladina organizacija osnovana 2006. godine sa ciljem da doprinese smanjenju siromaštva u Srbiji. Član je Evropske federacije banaka hrane od 2009. godine. Misija Banke hrane je podizanje svesti protiv neuhranjenosti i rasipanja hrane, kao i razvoj i širenje kulture deljenja i promovisanje solidarnosti. Banka hrane Beograd distribuira hranu posredstvom drugih humanitarnih organizacija i socijalnih ustanova. Korisnici Banke hrane su deca, stari, samohrane majke, osobe sa invaliditetom, kao i svi pojednci koji nisu u mogućnosti da sebi obezbede neophodne namirnice za život.  Banka hrane Beograd je do sada pomogla preko 110.000 korisnika posredstvom preko 100 organizacija širom Srbije. Prikupljeno je preko 900 tona namirnica, a njihova ukupna vrednost  iznosi preko 2.000.000 evra.

Procenjuje se da u Srbiji 26,1% stanovništva živi u riziku od siromaštva, tj. svaki osmi stanovnik, dok 8,9% stanovnika ne može da namiri osnovne životne potrebe, a nemaštinom su pogođena i deca mlađa od 14 godina.

Zahvaljujući saradnji Banke hrane sa najvećim trgovinskim lancem Delhaize Srbija, kroz program “Pomažemo da imaju i oni koji nemaju” mesečno se donira preko 40 tona hrane. Nakon što je Delhaize doneo odluku da u svojim prodavnicama nudi isključivo prvu klasu voća i povrća, došlo je do povećanja otpisa hrane koja je kvalitetna i jestiva. Kao najveći maloprodavac u zemlji, kod koga namirnice kupuje gotovo svaki građanin Srbije, ovaj trgovinski lanac imao je potrebu da obezbedi hranu i za one koji nemaju. Donacijom voća i povrća koje se ne proda obezbeđuju se sveže namirnice, svakog dana i u velikim količinama za ishranu onih kojima je pomoć potrebna. Pored Beograda, u sledećoj fazi planira se da se u program uključi još prodavnica i u drugim gradovima Srbije i povećaju kategorije proizvoda koje se doniraju. Cilj je da do 2020. godine sve Delhaize prodavnice u Srbiji svakodnevno doniraju hranu kako bi na taj način pomogli zajednici.

Banka hrane Beograd već sedam godina zaredom ogranizuje i akciju “Novogodišnja kutija” zahvaljujući kojoj preko 1.000 mališana dobije novogodišnje paketiće.

Zabrinjavajući podatak je da se u Srbiji godišnje baci 250.000 tona hrane. Kada bi se pravilno distribuirala, ova količina namirnica bila bi dovoljna da svi gladni budu nahranjeni.  Banka hrane Beograd pokušava da poveže one koji imaju višak hrane  sa onima kojima nedostaje.

Neki od izazova sa kojima se suočava Banka hrane u Beogradu su :

• povećanje broja gladnih
• veliki broj zahteva za pomoć
• nedovoljna količina donacija u hrani
• neizvesna održivost Banke hrane Beograd

Još jedan od ciljeva Banke hrane je i da se izradi i donese Zakon o višku hrane, koji bi obavezao velike prodajne lance da doniraju hranu čiji je rok trajanja pred isticanjem. Takođe se zalaže i za ukidanje PDV-a na donacije.

Banka hrane apeluje na sve koji mogu da pomognu da to i učine putem donacija u novcu, opremi, hrani ili volontiranjem.

Više informacija na adresi www.bankahrane.org