Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

Ирци ће се 22. маја изјаснити на референдуму о хомосексуалном браку, и према истраживањима јавног мњења постоје добре шансе да га одобре. Сам референдум представља праву револуцију у овој земљи дубоко прожетој католичком културом, и у којој се тек од 1993. године хомосексуалност не сматра злочином. Ово сведочи и о паду утицаја католичке цркве, пре свега услед низа скандала у вези са педофилијом. Хомосексуални брак је дозвољен или је одобравање у процедури у 18 држава, од којих 13 у Европи. Хомосексуалци са нестрпљењем и готово неверицом очекују зелено светло за склапање бракова, као показатељ једнакости у друштву и огледало великих промена у друштву у претходне две деценије.

Гласа се о предлогу да се одобри “брак између две особе, без обзира на пол”.

“Урадићемо тако да се према људима поступа на исти начин без обзира на то кога воле”, рекао је премијер Енда Кени, који је и шеф странке Фине Гаел, иначе доста конзервативне у погледу обичаја. Друге партије такође се залажу за такав приступ, који према истраживању јавног мњења има широку подршку становништва.

Главни аргумент противничког табора је да ће хомосексуални брак ослабити институцију брака и традиционалне породице, одобравајући истополним супружницима да усвајају децу или их добију захваљујући сурогат мајкама.

“Ово је за децу највећи проблем. Мислим да је значајно бранити права деце на оца и мајку, у најмању руку на почетку живота”, изјавила је за АФП Маргарет Хики, портпарола покрета “Ствар мајки и деце” (Mothers and fathers matter).

На транспарентима ове организације и стоје слике младих парова и деце уз коментаре попут “потребна јој је мајка за цео живот, а не само девет месеци” и “деца заслужују оца и мајку”.

Председник референдумске Комисије Кевин Крос међутим указује да то право већ немају сви, будући да многа деца немају оца и мајку. Поред тога, децу већ могу усвајати самци и истополни парови будући да је дозвољена такозвана грађанска заједница.

Подршку одобравању истополних бракова дали су и познати из света спрота, музике и филма, попут глумца Колина Фарела и певача Бона.

Како указује специјалиста за Ирску са аустралијског универзитета из Јужног Квинсленда Еидин О Ши, до 78% становништва подржава промену Устава како би се одобрио истополни брак, али се на референдумима често догађаки „изненађења па би коначни резултат могао да буде тесан.

Противници су углавном генерације старије од 65 године, а изазов за обе стране биће да привуку „просечног Ирца“, посебно у сеоским зонама где је утицак цркве и даље израженији.

Показатељ мањег утицаја цркве

Ирска је, уз Пољску, једна од европских земаља у којима је свакодневни живот и даље прожет католичком традицијом. Абортус је забрањен изузев у случајевима када је живот мајке угрожен, више од 70% бракова склопи се у цркви, а више од 90% основних школа је под окриљем цркве.

Ипак, црква је током претходних година изгубила велики део утицаја, као последица економских и друштвених преокрета, али и бројних педофилских скандала у које је умешано локално свештенство. То је изазвало велики шок у становништву, које је сада много мање спремно да слуша лекције из морала.

“Многи људи сигурно озбиљно практикују веру, али је идеја да црква може да пресуђује у питањима морала, сексуалности и брака у сталном опадању”, рекао је историчар Универзитетског колеџа у Даблину Диармејд Феритер.

Сличну оцену дао је и аутор есеја „Монопол на морал – величина и декаденција католичке цркве у Ирској данас” Том Инглис. Према његовим речима, референдум је елемент секуларизације која се успоставља у ирском друштву, знак да црква више не игра улогу мораље савести, и да се религија све више сматра приватним питањем.

Свештеник Брендан Хобан који служи на западу земље сматра да је разлог смањеног утицаја цркве делимично треба потражити у скандалима са педофилијом, који су шокираи јавно мњење. Било је око 14.500 деце жртава, а оптужени су не само свештеници педофили већ је кажњено и више верских званичника због скривања злоупотреба.

Хобан сматра да ће нестати читаве парохије, од којих неке имају 1.000-годишњу историју.

Један од највећих критичара цркве због педофилског скандала, отац Мајкл Мернаг, рекао је да би црква требало да пронађе место у друштвеним променама, као ида је потребно да се усмери ка суштинској поруци, поруци љубави.

Ирски католички званичници су покушали да пруже умерену поруку у вези са хомосексуланим браком, признајући да је црква према хомосексуалцима била неправедна. То је у складу са духом отворености који заступа папа Фрања. Иако се противи хомосексуалном браку, 2013. је рекао да не сматра да може да суди некоме ко је геј, а тражи Бога уз добру намеру.

Ипак, свештенство се није изјаснило о референдуму након што је истраживање показало да су веома разједињени.

Страх од разочарања

О томе колико је брзо промењен став јавности о хомосексуалним браковима за АФП је посведочио истополни пар Донал Трејнор и Џозеф Баулби. Они су се упознали 1994. године, годину дана након што је хомосексуалност скинута са листе кажњиивих дела, и ниједан од њих није ни могао да замисли да ће 21 годину касније можда добити могућност да се венчају.

“Веома је чудно. Скоро да је исувише лепо да би било тачно”, рекао је Трејнор, који има 53 године и живи са Баулбијем, пореклом из САД, и њихова два сина.

Њих двојица су се упознала у тренутку када је Ирска пролазила кроз велике друштвене промене, не само у погледу хомосексуалаца. Недуго након њиховог сусрета легализован је развод, а економија је доживела велики узлет.

Преселили су се у Лондон 2003, где су склопили грађанско партнерство, и живели са два усвојена сина. Вратили су се 2014. године у Ирску.

Трејнор је рекао да је био сведок огромних промена у Ирској.

“Не могу речима да пренесем очај који сам видео у очима мојих родитеља (када сам им рекао да сам хомосексуалац). Као да се обистинио њихов најгори кошмар”, казао је Донал.

Рекао је да ипак и даље постоји известан ниво хомофобије, због чега он и Џозеф не воде децу када су у кампањи за подршку хомосексуалном браку, и не пољубе се када се сретну на улици „да не би привукли негативне погледе. То је готово несвесно“.

Према речима овог пара, одобравање брака на референдуму донело би потврду да имају место у друштву и да су једнаки са другима пред законом и „уз мало среће пред очима народа“.

Међутим, не усуђују се да поверују да ће исход референдума за њих бити позитиван.

“Ако победи ‘не’ заиста ћу бити разочаран. Осећаћу се изневерено као Ирац”, рекао је Донал.

Извор: АФП, преузето са www.euractiv.rs