Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

Irci će se 22. maja izjasniti na referendumu o homoseksualnom braku, i prema istraživanjima javnog mnjenja postoje dobre šanse da ga odobre. Sam referendum predstavlja pravu revoluciju u ovoj zemlji duboko prožetoj katoličkom kulturom, i u kojoj se tek od 1993. godine homoseksualnost ne smatra zločinom. Ovo svedoči i o padu uticaja katoličke crkve, pre svega usled niza skandala u vezi sa pedofilijom. Homoseksualni brak je dozvoljen ili je odobravanje u proceduri u 18 država, od kojih 13 u Evropi. Homoseksualci sa nestrpljenjem i gotovo nevericom očekuju zeleno svetlo za sklapanje brakova, kao pokazatelj jednakosti u društvu i ogledalo velikih promena u društvu u prethodne dve decenije.

Glasa se o predlogu da se odobri “brak između dve osobe, bez obzira na pol”.

“Uradićemo tako da se prema ljudima postupa na isti način bez obzira na to koga vole”, rekao je premijer Enda Keni, koji je i šef stranke Fine Gael, inače dosta konzervativne u pogledu običaja. Druge partije takođe se zalažu za takav pristup, koji prema istraživanju javnog mnjenja ima široku podršku stanovništva.

Glavni argument protivničkog tabora je da će homoseksualni brak oslabiti instituciju braka i tradicionalne porodice, odobravajući istopolnim supružnicima da usvajaju decu ili ih dobiju zahvaljujući surogat majkama.

“Ovo je za decu najveći problem. Mislim da je značajno braniti prava dece na oca i majku, u najmanju ruku na početku života”, izjavila je za AFP Margaret Hiki, portparola pokreta “Stvar majki i dece” (Mothers and fathers matter).

Na transparentima ove organizacije i stoje slike mladih parova i dece uz komentare poput “potrebna joj je majka za ceo život, a ne samo devet meseci” i “deca zaslužuju oca i majku”.

Predsednik referendumske Komisije Kevin Kros međutim ukazuje da to pravo već nemaju svi, budući da mnoga deca nemaju oca i majku. Pored toga, decu već mogu usvajati samci i istopolni parovi budući da je dozvoljena takozvana građanska zajednica.

Podršku odobravanju istopolnih brakova dali su i poznati iz sveta sprota, muzike i filma, poput glumca Kolina Farela i pevača Bona.

Kako ukazuje specijalista za Irsku sa australijskog univerziteta iz Južnog Kvinslenda Eidin O Ši, do 78% stanovništva podržava promenu Ustava kako bi se odobrio istopolni brak, ali se na referendumima često događaki „iznenađenja pa bi konačni rezultat mogao da bude tesan.

Protivnici su uglavnom generacije starije od 65 godine, a izazov za obe strane biće da privuku „prosečnog Irca“, posebno u seoskim zonama gde je uticak crkve i dalje izraženiji.

Pokazatelj manjeg uticaja crkve

Irska je, uz Poljsku, jedna od evropskih zemalja u kojima je svakodnevni život i dalje prožet katoličkom tradicijom. Abortus je zabranjen izuzev u slučajevima kada je život majke ugrožen, više od 70% brakova sklopi se u crkvi, a više od 90% osnovnih škola je pod okriljem crkve.

Ipak, crkva je tokom prethodnih godina izgubila veliki deo uticaja, kao posledica ekonomskih i društvenih preokreta, ali i brojnih pedofilskih skandala u koje je umešano lokalno sveštenstvo. To je izazvalo veliki šok u stanovništvu, koje je sada mnogo manje spremno da sluša lekcije iz morala.

“Mnogi ljudi sigurno ozbiljno praktikuju veru, ali je ideja da crkva može da presuđuje u pitanjima morala, seksualnosti i braka u stalnom opadanju”, rekao je istoričar Univerzitetskog koledža u Dablinu Diarmejd Feriter.

Sličnu ocenu dao je i autor eseja „Monopol na moral – veličina i dekadencija katoličke crkve u Irskoj danas” Tom Inglis. Prema njegovim rečima, referendum je element sekularizacije koja se uspostavlja u irskom društvu, znak da crkva više ne igra ulogu moralje savesti, i da se religija sve više smatra privatnim pitanjem.

Sveštenik Brendan Hoban koji služi na zapadu zemlje smatra da je razlog smanjenog uticaja crkve delimično treba potražiti u skandalima sa pedofilijom, koji su šokirai javno mnjenje. Bilo je oko 14.500 dece žrtava, a optuženi su ne samo sveštenici pedofili već je kažnjeno i više verskih zvaničnika zbog skrivanja zloupotreba.

Hoban smatra da će nestati čitave parohije, od kojih neke imaju 1.000-godišnju istoriju.

Jedan od najvećih kritičara crkve zbog pedofilskog skandala, otac Majkl Mernag, rekao je da bi crkva trebalo da pronađe mesto u društvenim promenama, kao ida je potrebno da se usmeri ka suštinskoj poruci, poruci ljubavi.

Irski katolički zvaničnici su pokušali da pruže umerenu poruku u vezi sa homoseksulanim brakom, priznajući da je crkva prema homoseksualcima bila nepravedna. To je u skladu sa duhom otvorenosti koji zastupa papa Franja. Iako se protivi homoseksualnom braku, 2013. je rekao da ne smatra da može da sudi nekome ko je gej, a traži Boga uz dobru nameru.

Ipak, sveštenstvo se nije izjasnilo o referendumu nakon što je istraživanje pokazalo da su veoma razjedinjeni.

Strah od razočaranja

O tome koliko je brzo promenjen stav javnosti o homoseksualnim brakovima za AFP je posvedočio istopolni par Donal Trejnor i Džozef Baulbi. Oni su se upoznali 1994. godine, godinu dana nakon što je homoseksualnost skinuta sa liste kažnjiivih dela, i nijedan od njih nije ni mogao da zamisli da će 21 godinu kasnije možda dobiti mogućnost da se venčaju.

“Veoma je čudno. Skoro da je isuviše lepo da bi bilo tačno”, rekao je Trejnor, koji ima 53 godine i živi sa Baulbijem, poreklom iz SAD, i njihova dva sina.

Njih dvojica su se upoznala u trenutku kada je Irska prolazila kroz velike društvene promene, ne samo u pogledu homoseksualaca. Nedugo nakon njihovog susreta legalizovan je razvod, a ekonomija je doživela veliki uzlet.

Preselili su se u London 2003, gde su sklopili građansko partnerstvo, i živeli sa dva usvojena sina. Vratili su se 2014. godine u Irsku.

Trejnor je rekao da je bio svedok ogromnih promena u Irskoj.

“Ne mogu rečima da prenesem očaj koji sam video u očima mojih roditelja (kada sam im rekao da sam homoseksualac). Kao da se obistinio njihov najgori košmar”, kazao je Donal.

Rekao je da ipak i dalje postoji izvestan nivo homofobije, zbog čega on i Džozef ne vode decu kada su u kampanji za podršku homoseksualnom braku, i ne poljube se kada se sretnu na ulici „da ne bi privukli negativne poglede. To je gotovo nesvesno“.

Prema rečima ovog para, odobravanje braka na referendumu donelo bi potvrdu da imaju mesto u društvu i da su jednaki sa drugima pred zakonom i „uz malo sreće pred očima naroda“.

Međutim, ne usuđuju se da poveruju da će ishod referenduma za njih biti pozitivan.

“Ako pobedi ‘ne’ zaista ću biti razočaran. Osećaću se iznevereno kao Irac”, rekao je Donal.

Izvor: AFP, preuzeto sa www.euractiv.rs