Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

Роми, као и већина становника Србије, највећом безбедносном претњом сматрају свој лош социјално-економски положај, али се у неким локалним заједницама суочавају са директним физичким претњама, резултати су истраживања о Ромима и реформи сектора безбедности. Роми такође верују војсци, а о раду полиције имају углавном неутралан или негативан став. Ипак, већина испитаника обухваћених истраживањем је рекла да би се обратила полицији ако би се суочила са безбедносним проблемом за који је та институција надлежна, речено је 11. јуна на представљању истраживања Центра за истраживање јавних политика.

“Ромска заједница у највећој мери као примарну претњу види оно што види и остатак грађана а то је неповољан социјално-економски положај – брига за будућност, запослење и услове становања”, рекла је  истраживачица на пројекту Јелена Радоман.

Роми су притом додатно угрожени дискриминацијом и од институција и од већинског народа, а дискриминацију сматрају и узроком свог лошег положаја, додала је она на представљају истраживање које је спроведено уз подршку Мисије ОЕБС-а у Србији.

Јелена Радоман је рекла да су у случају Рома којима су додељени станови у насељу Камендин у Земун пољу главна брига директне физичке претње, док су социјални проблеми на другом месту.

“Примећена је парадоксална ситуација да мера која је је утицала на унапређење статуса доводи до погоршања безбедносне ситуације” Рома, рекла је она и додала да тим становницима проблем представља плаћање дажбина за становање.

Она је рекла да значајне разлике постоје зависно од степена интегрисаности и локалне традиције суживота и да домицилно ромско становништво није толико изложено претњама колико новопридошли Роми. Посебно рањиву групу представљају Роми који су интерно расељени са Косова који се и даље, и поред мера, суочавају са проблемом непоседовања личних докумената што им отежава приступ услугама и правима.

“То их доводи у опасност арбитрарног понашања службеника полиције приликом захтева за показивање личних докумената”, рекла је Јелена Радоман и додала да то, према сведочанствима неких испитаника, укључује и употребу физичке силе.

Веће поверење у војску него у полицију

Према њеним речима, Роми углавном неутрално или негативно опажају Министарство унутрашњих послова, а негде, као што је случај у Нишу, полицију виде као извор ризика по безбедност, као корумпирану и неефикасну.

Роми који имају неутрални став о полицији, оцењују да полиција формално обавља дужности али да касније не долази до решавања конкретног проблема, показало је истраживање које је поред анализе политика у области безбедности и социјалних политика, обухватало и 11 фокус група и разговоре са припадницима полиције.

“Поред ове две велике групе перцепције које могу звучати песимистично, огромна већина се изјаснила да би се у случају безбедносне претње за коју је надлежна полиција, обратили полицији”, рекла је Јелена Радоман и додала да тај налаз охрабрује.

Роми као и остатак становништва имају поверења у Војску Србије, иако такав однос остаје необјашњен и недоречен јер немају готово никакав контакт с том институцијом, осим оних који су служили војни рок и који наглашавају “коехзивну и корективну” улогу војске, рекла је она.

Она је додала да су припадници ромске заједнице указивали да су се редовно одазивали позивима на регрутацију и ишли на ратишта, а да се сада осећају као грађани другог реда.

Роми, иако су били изложени арбитрарном понашању не подносе притужбе против полиције, а нема података да је у оквиру Министарства одбране било интерних притужби Рома због дискриминације.

Нема потпуних података ни када је реч о запошаљавању у инситуцијама безбедности, иако неке од њих спроводе промотивне акције за упис у образовне институције, попут МУП-а за центар за полицијску обуку, рекла је Јелена Радоман. Према њеним речима, Роми су врло заинтересовани за то али углавном нису упзонати с тим шта то подразумева.

За разлику од полиције, која се углавном посматра као институција затворена за запошљавање Рома, Војска је опажена као више егалитистичка и отворена институција, показлао је истраживање. Роми, међутим, ретко похађају војне образовне институције а главну препреку за школовање и запошљавање у инститиуцијама сектора безбедности представља низак ниво образовања.

Истраживање је спроведено у периоду од новембра 2013. до априла 2014. године у Врању, Бујановцу, Нишу, Крагујевцу, Суботици и београдској општини Земун, односн у Земун пољу.

У фокус групама је учествовало 124 особа – 57 жена и 67 мушкараца, а обављено је 18 интервјуа са представницима полиције и локалним актерима, попут координатора и представника ромских невладиних организација.

Извор: М.П, преузето са www.euractiv.rs