Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

Romi, kao i većina stanovnika Srbije, najvećom bezbednosnom pretnjom smatraju svoj loš socijalno-ekonomski položaj, ali se u nekim lokalnim zajednicama suočavaju sa direktnim fizičkim pretnjama, rezultati su istraživanja o Romima i reformi sektora bezbednosti. Romi takođe veruju vojsci, a o radu policije imaju uglavnom neutralan ili negativan stav. Ipak, većina ispitanika obuhvaćenih istraživanjem je rekla da bi se obratila policiji ako bi se suočila sa bezbednosnim problemom za koji je ta institucija nadležna, rečeno je 11. juna na predstavljanju istraživanja Centra za istraživanje javnih politika.

“Romska zajednica u najvećoj meri kao primarnu pretnju vidi ono što vidi i ostatak građana a to je nepovoljan socijalno-ekonomski položaj – briga za budućnost, zaposlenje i uslove stanovanja”, rekla je  istraživačica na projektu Jelena Radoman.

Romi su pritom dodatno ugroženi diskriminacijom i od institucija i od većinskog naroda, a diskriminaciju smatraju i uzrokom svog lošeg položaja, dodala je ona na predstavljaju istraživanje koje je sprovedeno uz podršku Misije OEBS-a u Srbiji.

Jelena Radoman je rekla da su u slučaju Roma kojima su dodeljeni stanovi u naselju Kamendin u Zemun polju glavna briga direktne fizičke pretnje, dok su socijalni problemi na drugom mestu.

“Primećena je paradoksalna situacija da mera koja je je uticala na unapređenje statusa dovodi do pogoršanja bezbednosne situacije” Roma, rekla je ona i dodala da tim stanovnicima problem predstavlja plaćanje dažbina za stanovanje.

Ona je rekla da značajne razlike postoje zavisno od stepena integrisanosti i lokalne tradicije suživota i da domicilno romsko stanovništvo nije toliko izloženo pretnjama koliko novopridošli Romi. Posebno ranjivu grupu predstavljaju Romi koji su interno raseljeni sa Kosova koji se i dalje, i pored mera, suočavaju sa problemom neposedovanja ličnih dokumenata što im otežava pristup uslugama i pravima.

“To ih dovodi u opasnost arbitrarnog ponašanja službenika policije prilikom zahteva za pokazivanje ličnih dokumenata”, rekla je Jelena Radoman i dodala da to, prema svedočanstvima nekih ispitanika, uključuje i upotrebu fizičke sile.

Veće poverenje u vojsku nego u policiju

Prema njenim rečima, Romi uglavnom neutralno ili negativno opažaju Ministarstvo unutrašnjih poslova, a negde, kao što je slučaj u Nišu, policiju vide kao izvor rizika po bezbednost, kao korumpiranu i neefikasnu.

Romi koji imaju neutralni stav o policiji, ocenjuju da policija formalno obavlja dužnosti ali da kasnije ne dolazi do rešavanja konkretnog problema, pokazalo je istraživanje koje je pored analize politika u oblasti bezbednosti i socijalnih politika, obuhvatalo i 11 fokus grupa i razgovore sa pripadnicima policije.

“Pored ove dve velike grupe percepcije koje mogu zvučati pesimistično, ogromna većina se izjasnila da bi se u slučaju bezbednosne pretnje za koju je nadležna policija, obratili policiji”, rekla je Jelena Radoman i dodala da taj nalaz ohrabruje.

Romi kao i ostatak stanovništva imaju poverenja u Vojsku Srbije, iako takav odnos ostaje neobjašnjen i nedorečen jer nemaju gotovo nikakav kontakt s tom institucijom, osim onih koji su služili vojni rok i koji naglašavaju “koehzivnu i korektivnu” ulogu vojske, rekla je ona.

Ona je dodala da su pripadnici romske zajednice ukazivali da su se redovno odazivali pozivima na regrutaciju i išli na ratišta, a da se sada osećaju kao građani drugog reda.

Romi, iako su bili izloženi arbitrarnom ponašanju ne podnose pritužbe protiv policije, a nema podataka da je u okviru Ministarstva odbrane bilo internih pritužbi Roma zbog diskriminacije.

Nema potpunih podataka ni kada je reč o zapošaljavanju u insitucijama bezbednosti, iako neke od njih sprovode promotivne akcije za upis u obrazovne institucije, poput MUP-a za centar za policijsku obuku, rekla je Jelena Radoman. Prema njenim rečima, Romi su vrlo zainteresovani za to ali uglavnom nisu upzonati s tim šta to podrazumeva.

Za razliku od policije, koja se uglavnom posmatra kao institucija zatvorena za zapošljavanje Roma, Vojska je opažena kao više egalitistička i otvorena institucija, pokazlao je istraživanje. Romi, međutim, retko pohađaju vojne obrazovne institucije a glavnu prepreku za školovanje i zapošljavanje u institiucijama sektora bezbednosti predstavlja nizak nivo obrazovanja.

Istraživanje je sprovedeno u periodu od novembra 2013. do aprila 2014. godine u Vranju, Bujanovcu, Nišu, Kragujevcu, Subotici i beogradskoj opštini Zemun, odnosn u Zemun polju.

U fokus grupama je učestvovalo 124 osoba – 57 žena i 67 muškaraca, a obavljeno je 18 intervjua sa predstavnicima policije i lokalnim akterima, poput koordinatora i predstavnika romskih nevladinih organizacija.

Izvor: M.P, preuzeto sa www.euractiv.rs