Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

„Не желим да своје емоције истресем тамо где им није место и повредим некога тиме“, каже мајка дечака која је користила услуге психосоцијалне подршке.

Из једне сасвим познате и сигурне школске средине где је био прихваћен и подржан, преласком на online наставу ученик В.М. суочио се са страховима који прате свако дете у тренутку великих промена, као што су оне које су уследиле као последица пандемије Covid-19. Код већине деце са развојним сметњама ове промене изазвале су различита анксиозна понашања, повлачење у себе и отежану социјализацију у односу на вршњаке.

Као одговор на ове и друге изазове са којима се суочио В.М. и многа друга деца са сметњама у развоју, укључујући и њихове родитеље, Општина Сурдулица се у партнерству са локалном организацијом цивилног друштва „Сурдулица за све“ и Центром за социјални рад, одлучила да поред увођења услуге социјалне заштите Лични пратилац детета која је подржана кроз LIP 2 програм, уведе саветовања са психологом као додатну подршку за децу са сметњама у развоју и њихове родитеље. Нова активност која је доступна за деветоро деце корисника услуге Лични пратилац детета омогућила им је психосоцијалну подршку, непосредно или online, у складу са епидемиолошком ситуацијом. Корисници услуге социјалне заштите имају право на једну сеансу недељно у току три месеца трајања пројекта, а свако дете ће бити у прилици да има 12 сеанси са психологом.

Тихомира Станојевић, психолошкиња са дугогодишњим искуством у раду са децом, психолошку подршку види као отворен простор у којем и деца и родитељи могу да поделе своју причу и изазове са којима се сусрећу. Тихомира је у раду са корисницима пројекта препознала да већина њих није имала прилике да се сусретне са овом врстом подршке и да је сасвим природно што су се на почетку рада са породицама пробудили отпори, који су врло брзо превазиђени. Рад са родитељима у почетку није био лак имајући у виду да су њихови животи углавном усмерени на потребе детета и да они сву своју снагу и енергију улажу да се дете боље осећа у сопственој кожи и у окружењу у којем живи. Простор за себе и вид интроспекције које су добили кроз разговор за психологом, код њих су отворила многа питања, а нека од њих су се тицала и испитивања до које границе су разговори анонимни и у којој мери они могу да се отворе и поделе своје мисли, осећања и бриге. Такође, није изостало ни преиспитивање квалификација стручног лица који води разговоре. Међутим, након седам недеља редовних састанака успоставило се поверење, тако да двоумљења и оклевања о корисности ових сусрета више нема.

Вукашин, десетогодишњи дечак са целебралном парализом који иде у четврти разред ОШ „Вук Караџић“ у Сурдулици има тешкоће у ходању и говору. Током рада са њим, Тихомира је открила његову јаку страну која се огледа у смислу за хумор. За њега психолошкиња каже да је бистар и духовит, да воли да се шали и смеје. Врлина храбрости се показала када је одлучио да своје страхове стави на сто и крене у борбу са њима кроз буђење и изградњу унутрашње снаге. Вукашин је одлучио да се са њима суочи кроз свој хумор и креативност, савлађујући препреке својим темпом и ритмом, а у циљу успостављања самосталности, са сазнањем да на том путовању није сам.

За Вукашинову маму С.М. психолошки третман представља мелем за њен ужурбани свакодневни живот и тренутак у којем се ствара простор за отпуштање мисли и емоција. Она каже да не жели да своје емоције истресе тамо где им није место и да тиме повреди некога, већ каже да је сада нашла место где може да спусти те „џакове“ и одвоји оно што жели да носи са собом од онога што јој више не служи и што јој представља терет. С.М. такође додаје да је „свакоме његова мука највећа“, а да она не жели да проводи дружење у кукању.

Психолошка подршка родитељима деце са сметњама у развоју је неопходна из више разлога, будући да нуди палету подршке – помаже родитељима да се растерете и да имају слушаоца које их са пуном пажњом слуша и може да их стручно посаветује, да отвори простор за размишљање и размену на начин да родитељи пробуде своју креативност и добију или створе нове идеје о томе како могу да буду подршка себи и својој деци, да добију подршку како би свакодневица била исуњенија више решењима него проблемима.

У разговору са Филипом који има шеснаест година и иде у средњу школу „Никола Тесла“, открили смо да му је омиљена активност шетња и да је један од његових циљева да једног дана учествује у такмичењу брзог ходања. Као млада особа са аутизмом, Филип има дислексију и тешкоће у изражавању себе и разумевању других. За њега је рад са психологом важан са више аспеката, а посебно у домену изражавање својих потреба и жеља на асертиван начин, развијање самосталности и постављање достижних циљева.

Психолошка подршка деци са сметњама у развоју и њиховим родитељима представља сложен и вишеслојан процес. У овим оквирима сви укључени актери суочавају се са бројним изазовима и сталним захтевима да се препозна и прихвати развојни проблем, дефинишу доступни циљеви и да се заједничким снагама пронађу најкориснији и најподстицајнији начини за развој и детета и родитеља. Психолози и родитељи постају сарадници у тражењу различитих доступних решења и у учењу нових модела бриге, васпитавања и комуникације.

Превасходни циљ је да се препознају и развијају постојећи потенцијали детета и да се у свакодневном животу обезбеде психосоцијални услови који ће допринети да деца оснажују своју комуникативност, као и да се у стимулативној средини подстакне њихов интелектуални, емоционални и социјални развој. Напори се усредсређују на уклапање у вршњачку групу, охрабривање самосталности и развијање осећања самопоштовања које је ослобођено снажног доживљаја различитости и инфериорности (аутостигма).

У разговору са Даниловом мамом сазнали смо да Данило (11) има потешкоћа у разумевању градива у школи и одржавању пажње. Каже да нема велику мотивацију за учење и да је склон конформизму. Данило је ученик четвртог разреда ОШ „Ј. Ј. Змај“ у Сурдулици и у разговору са њим и његовом мамом уочен је изазов да он није довољно сигуран у себе, да не зна како међу вршњацима да се заузме за себе и да не уме да одлучи шта је оно што он жели за себе. У раду са психологом, кроз велико поверење између Данила и Тихомире, његове жеље се полако откривају. Тако овај дечак показује велику храброст сваки пут кад је спреман да поступи другачије. Резултати су видљиви на много нивоа, а његова мама примећује да је Данило кроз креативан рад и учење кроз забавне активности променио став према другарима, да ређе испољава бес и да своје потребе исказује на адекватније начине.

Многобројни су начини на које је могуће стимулисати развој детета. Они укључују технике радионичарског рада, креативне радионице, подстицање детета да кроз игру испољи своја осећања као и стално обраћање пажње на обезбеђивање одговарајућих социјалних околности у којима дете добија пажњу и потврђује своје вредности. Дете кроз интеракцију и активност учи социјалне и практичне вештине, препознаје своје могућности и развија осећање да је прихваћено и достојно љубави. Интегрисање у социјалну средину је свакако један од најважнијих задатака.

У процесу психосоцијалног оснаживања родитељи деце са развојним сметњама могу да препознају своје васпитне моделе, да их коригују онда када је то потребно, уче се начинима да пружају подршку деци, али и да успостављају границе неопходне за осамостаљивање детета. Једнако је важно да се родитељима помогне да испоље своје фрустрације, страхове, збуњеност и анксиозност која се повезује са антиципирањем будућности, као и да самостално установе темпо развоја и прилагођавања у различитим животним циклусима.

Сасвим је извесно и потврђено у пракси да психосоцијална подршка и родитељима и деци помаже у превазилажењу могућих развојних тешкоћа и подстиче их да се ослањају на своје потенцијале и креативност, те да се на ефикаснији начин суоче са евентуалним дискриминишућим реакцијама средине. То је посебно важно у смислу јачања поверења у себе и свет око себе.

Општина Сурдулица ће приликом развијања Плана одрживости за услугу Лични пратилац детета, имати на уму све бенефите које је ова нова пројекта активност донела и настојаће на нађе начин да психосоцијално оснаживање родитеља деце са развојним сметњама и деце буде и даље доступна услуга у локалној заједници.

***

Ова успешна прича настала је у оквиру пројекта „Тестирање/пилотирање иновативне социјалне услуге Лични пратилац детета у општини Сурдулица”, који спроводи општина Сурдулица у сарадњи са Удружењем грађана „Наша Сурдулица за све“ из Сурдулице и Центром за социјални рад Сурдулица у оквиру Програма локалних иницијатива за социјално укључивање и смањење сиромаштва – Подршка развоју иновативних модела за социјално укључивање LIP 2 којим координира Тим за социјално укључивање и смањење сиромаштва Владе Републике Србије (SIPRU) уз подршку Владе Швајцарске.