Влада Републике Србије
Србија је напредовала по индексу економских слобода заузевши 90 место, али је и даље испод светског и регионалног просека, саопштила је Херитиџ фондација (Heritage) која је листу сачинилиа у сарадњи с Вол стрит журналом (Wall Street Journal). Међу 43 европске земље, Србија је 37. по економским слободама. Најбоље пласирана земља у окружењу је Македонија, а најгоре Босна и Херцеговина док је у светским размерама набољи Хонгконг, а најгора Северна Кореја.
Корупција је у Србији и даље широко распострањена и недостатак независности и транспарентности у правосудном систему наставља да подрива владавину закона и поверење инвеститора, наводи се у извештају и додаје да ће транзиција ка отворенијој и динамичнијој тржишној економији захтевати значајну посвећост дубоким иституционалним и структурним реформама.
У односу на претходну годину, Србија је поправила резултат за 0,6 поена с побољшањима у пет од 10 економских слобода, међу којима су слобода од корупције, имовинских права и монетарних слобода, док је забележено “велико погоршање у контроли државне потрошње”.
Србија је од 43 рангиране европске земље заузела 37 место, наводи Фондација Херитиџ у извештају објављеном 27. јануара.
У последњих пет година Србија је индекс економских слобода подигла за два одсто и сада је први пут ушла у категорију “умерено слободна”, с 90. местом од 186 рангираних.
У извештају се наводи да премијер Александар Вучић наставља реформе буџета, приватизацију и европске интеграције.
Привреда Србије је привукла значајне инвестиције у производњу и услуге како би се интегрисала у међународни економски систем, али је раст и даље тром, док је незапосленост велика.
По питању “владавине права” Србија је остварила напредак у имовинским правима од пет поена, где је зузела 66. место, и у слободи од корупције где је с растом од осам поена заузела 72. место.
У категорији “величина владе” Србија је забележила пад од 0,7 поена у фискалним слободама (64. место) и пад од 11,5 поена (165. место) у потрошњи државе.
У “регулаторној ефикасности” забележен је пад у слободи пословања од 1,5 поена (122. место), раст од 0,3 поена у слободама у раду (56. место) и 5,3 поена у монетарним слободама (134. место).
Кад је реч о “отвореном тржишту”, у трговинским слободама је забележен раст од 1,2 поена (86. место), док у инвестиционим слободама (36. место) и финансијским слободама (70. место) није било промене.
У односу на 2009, Србија је напредовала у имовинским правима (пет поена), слободи од корупције (осам поена), пословним слободама (1,8 поена), слободама у раду (0,4 поена), монетарним слободама (6,4 одсто), трговинским слободама (0,2 одсто), инвестиционим слободама (35 поена), а пад је забележен у фискалним слободама (3,5 поена) и потрошњи државе (19,2 поена).
Србија је на листи економских слобода заузела 90. место између Марока и Свазиленда који је прва држава у категорији “углавном неслободне”.
Грчка најгора у ЕУ
Од земаља у окружењу, најбоље је пласирана Македонија на 53. месту, док је Мађарска на 54, Бугарска на 55, а Румунија на 57.
Албанија је на 63, Црна Гора на 66, Хрватска на 81, Словенија на 88. а БиХ на 97. месту.
У категорији слободних земаља налази се пет држава – Хонгконг, Сингапур, Нови Зеланд, Аустралија и Швјацарска.
Најбоље пласиране чланице Европске уније су Естонија на 8. месту, Ирска на 9. и Данска на 11. На 12. месту су САД а затим иде Велика Британија на 13. месту.
Најгоре пласирана земља из ЕУ је Грчка на 130. месту која је и једина чланица Уније у категорији “углавном неслободне”.
Најгоре пласирање земеље на свету су Северна Кореја, Куба и Венецуела, које су у категорији “репресивне”. У тој категорији су две европске државе – Белорусија на 153. месту и Украјина на 162. месту.
Извор: Бета, преузето са www.euractiv.rs
pdf [3 MB]
Оставите коментар