Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

Srbija je napredovala po indeksu ekonomskih sloboda zauzevši 90 mesto, ali je i dalje ispod svetskog i regionalnog proseka, saopštila je Heritidž fondacija (Heritage) koja je listu sačinilia u saradnji s Vol strit žurnalom (Wall Street Journal). Među 43 evropske zemlje, Srbija je 37. po ekonomskim slobodama. Najbolje plasirana zemlja u okruženju je Makedonija, a najgore Bosna i Hercegovina dok je u svetskim razmerama nabolji Hongkong, a najgora Severna Koreja.

Korupcija je u Srbiji i dalje široko raspostranjena i nedostatak nezavisnosti i transparentnosti u pravosudnom sistemu nastavlja da podriva vladavinu zakona i poverenje investitora, navodi se u izveštaju i dodaje da će tranzicija ka otvorenijoj i dinamičnijoj tržišnoj ekonomiji zahtevati značajnu posvećost dubokim istitucionalnim i strukturnim reformama.

U odnosu na prethodnu godinu, Srbija je popravila rezultat za 0,6 poena s poboljšanjima u pet od 10 ekonomskih sloboda, među kojima su sloboda od korupcije, imovinskih prava i monetarnih sloboda, dok je zabeleženo “veliko pogoršanje u kontroli državne potrošnje”.

Srbija je od 43 rangirane evropske zemlje zauzela 37 mesto, navodi Fondacija Heritidž u izveštaju objavljenom 27. januara.

U poslednjih pet godina Srbija je indeks ekonomskih sloboda podigla za dva odsto i sada je prvi put ušla u kategoriju “umereno slobodna”, s 90. mestom od 186 rangiranih.

U izveštaju se navodi da premijer Aleksandar Vučić nastavlja reforme budžeta, privatizaciju i evropske integracije.

Privreda Srbije je privukla značajne investicije u proizvodnju i usluge kako bi se integrisala u međunarodni ekonomski sistem, ali je rast i dalje trom, dok je nezaposlenost velika.

Po pitanju “vladavine prava” Srbija je ostvarila napredak u imovinskim pravima od pet poena, gde je zuzela 66. mesto, i u slobodi od korupcije gde je s rastom od osam poena zauzela 72. mesto.

U kategoriji “veličina vlade” Srbija je zabeležila pad od 0,7 poena u fiskalnim slobodama (64. mesto) i pad od 11,5 poena (165. mesto) u potrošnji države.

U “regulatornoj efikasnosti” zabeležen je pad u slobodi poslovanja od 1,5 poena (122. mesto), rast od 0,3 poena u slobodama u radu (56. mesto) i 5,3 poena u monetarnim slobodama (134. mesto).

Kad je reč o “otvorenom tržištu”, u trgovinskim slobodama je zabeležen rast od 1,2 poena (86. mesto), dok u investicionim slobodama (36. mesto) i finansijskim slobodama (70. mesto) nije bilo promene.

U odnosu na 2009, Srbija je napredovala u imovinskim pravima (pet poena), slobodi od korupcije (osam poena), poslovnim slobodama (1,8 poena), slobodama u radu (0,4 poena), monetarnim slobodama (6,4 odsto), trgovinskim slobodama (0,2 odsto), investicionim slobodama (35 poena), a pad je zabeležen u fiskalnim slobodama (3,5 poena) i potrošnji države (19,2 poena).

Srbija je na listi ekonomskih sloboda zauzela 90. mesto između Maroka i Svazilenda koji je prva država u kategoriji “uglavnom neslobodne”.

Grčka najgora u EU

Od zemalja u okruženju, najbolje je plasirana Makedonija na 53. mestu, dok je Mađarska na 54, Bugarska na 55, a Rumunija na 57.

Albanija je na 63, Crna Gora na 66, Hrvatska na 81, Slovenija na 88. a BiH na 97. mestu.

U kategoriji slobodnih zemalja nalazi se pet država – Hongkong, Singapur, Novi Zeland, Australija i Švjacarska.

Najbolje plasirane članice Evropske unije su Estonija na 8. mestu, Irska na 9. i Danska na 11. Na 12. mestu su SAD a zatim ide Velika Britanija na 13. mestu.

Najgore plasirana zemlja iz EU je Grčka na 130. mestu koja je i jedina članica Unije u kategoriji “uglavnom neslobodne”.

Najgore plasiranje zemelje na svetu su Severna Koreja, Kuba i Venecuela, koje su u kategoriji “represivne”. U toj kategoriji su dve evropske države – Belorusija na 153. mestu i Ukrajina na 162. mestu.

Izvor: Beta, preuzeto sa www.euractiv.rs