Влада Републике Србије
У области правде, слободе и безбедности Србија је у протеклих годину дана остварила ограничен напредак и треба значајно и што пре да унапреди управљање миграцијама и политику азила, као и да оптимизује процедуре азила. У Извештају о напретку Србије на путу ка ЕУ за поглавље 24 истиче се да су потребни даљи напори како би се решило питање неоснованих захтева за азил које држављани Србије подносе у чланицама ЕУ. У свим областима из поглавља 24 Србија треба да уложи напоре у усаглашавање са правном тековином ЕУ, повећање ефикасности, подстицање специјализације и јачање оперативне сарадње између правосуђа, извршних и неизвршних органа. Поглавље 24, као и 23, које се односи на правосуђе и основна права, треба да буде отворено међу првима у преговорима о чланству у ЕУ. Очекује се да та два поглавља буду отворена у првој половини 2015.
У Извештају је оцењено да су на плану сузбијања нерегуларних миграција државни органи Србије наставили проактивни приступ.
Између септембра 2013. и фебруара 2014. поднето је више од сто кривичних пријава за кривична дела недозвољеног преласка границе и трговине људима.
У 2013, како се наводи, број откривених случајева недозвољеног уласка у ЕУ кроз Србију смањен је на 8.500 са 13.900 у 2012. години.
Међутим, код миграција је потребно унапредити пријемне и смештајне капацитете, осигурати довољан број запослених квалификованих за бављење изазовима миграција, као и усмерити посебну пажњу на потребе малолетника и угрожених група.
Указује се и на неопходност боље координације рада институција које се баве нерегуларним миграцијама, посебно на локалном нивоу. Такође је потребно усаглашавње прописа у области дозвољених миграција са правним тековинама ЕУ.
У Србију је из чланица ЕУ у 2013. враћено 6.239 људи према 6.282 у 2012. години.
Потребна свеобухватна реформа
Код азила је Србија успоставила обједињену националну базу података за проверу личних података страних држављана, укључујући тражиоце азила.
У Извештају се наводи и да су током зиме (2013.) отворена три центра за привремени смештај али спровођење одлуке владе о отварању трећег сталног центра за азиланте тек предстоји.
У 2013. у Србији је регистровано више од 5.000 пријава (2.723 у 2012.) од чега су органи надлежни за азил решили само 153 а резултат је било одобрење супсидијарне заштите за два лица, односно избегличког статуса за два лица.
С обзиром на даљи значајан раст броја пријава током седам месеци 2014, Србија мора да донесе хитне краткорочне мере за унапређење обраде пријава и смештајних капацитета.
“Неопходна је свеобухватна реформа система за азил, укључујући довољан број добро обученог особља ради обраде све већег броја пријава, јачање смештајних капацитета и рационализацију целокупне процудере азила”, истиче се у Извештају.
Неделотворан приступ процедури азила и такође неделотворна обрада пријава за азил након подношења доприоси да подносиоци пријава Србију сматрају земљом транзита за незаконит улазак у ЕУ.
Наводи се и да Канцеларија за азил још функционише као првостепени орган у оквиру Управе граничне полиције Министартва унтрашњих послова и предстоји њено трајно оснивање у складу са законом о азилу из 2007.
У Извештају се истиче и да критеријуми за сигурне земље порекла и сигурне треће земље још нису у потпуности усаглашени са правним тековинама ЕУ.
Указано је и да су се у првој половини извештајног периода јављале тврдње о незаконитим активностима у оквиру система за азил уз помоћ организованих криминалних група и надлежи, како се истиче, треба да покрену званичну истрагу о томе.
“Неопходно је уложити напоре како би се спречило да центри за азил постану мета организованих криминалних група укључених у кријумчарење миграната”, истиче се у Извештају о напретку Србије у процесу приступања ЕУ.
Неосновани захтеви за азил из Србије
Држављани Србије су са 22.760 захтева у 2013. били међу онима са највећим бројем захтева за азил у ЕУ и земљама Шенгена. Тај тренд је потврђен у августу 2014, када је број пријава из Србије достигао 10.529 од 25.866 пријава и био је за 36% већи него у августу 2013.
С друге стране, број држављана којима је одобрен азил у 2013. био је исти као 2012. – 310, а стопа признавања од око 1% потврђује неоснованост захтева.
Србија мора да предузме мере у оквиру механизма за праћење стања након увођења безвизног режима како би решила проблем злоупотребе азила кроз бољу оперативну сарадњу и размену информација са чланицама ЕУ и земљама Шенгена.
Такође Србија треба да спроводи истраге о помагачима у незаконитим миграцијама, боље контролише границу и покрене информативне кампање намењене путницима.
Потребни су и већи напори за решавање социо-економских потреба и одрживо укључивање најугроженијих група за које постоји највећа могућност мигрирања, нарочито Рома. Напомиње се и да су ресурси за интеграцију повратника из ЕУ у Србију веома ограничени.
Извор: EurActiv.rs
pdf [3 MB]
Оставите коментар