Vlada Republike Srbije
U oblasti pravde, slobode i bezbednosti Srbija je u proteklih godinu dana ostvarila ograničen napredak i treba značajno i što pre da unapredi upravljanje migracijama i politiku azila, kao i da optimizuje procedure azila. U Izveštaju o napretku Srbije na putu ka EU za poglavlje 24 ističe se da su potrebni dalji napori kako bi se rešilo pitanje neosnovanih zahteva za azil koje državljani Srbije podnose u članicama EU. U svim oblastima iz poglavlja 24 Srbija treba da uloži napore u usaglašavanje sa pravnom tekovinom EU, povećanje efikasnosti, podsticanje specijalizacije i jačanje operativne saradnje između pravosuđa, izvršnih i neizvršnih organa. Poglavlje 24, kao i 23, koje se odnosi na pravosuđe i osnovna prava, treba da bude otvoreno među prvima u pregovorima o članstvu u EU. Očekuje se da ta dva poglavlja budu otvorena u prvoj polovini 2015.
U Izveštaju je ocenjeno da su na planu suzbijanja neregularnih migracija državni organi Srbije nastavili proaktivni pristup.
Između septembra 2013. i februara 2014. podneto je više od sto krivičnih prijava za krivična dela nedozvoljenog prelaska granice i trgovine ljudima.
U 2013, kako se navodi, broj otkrivenih slučajeva nedozvoljenog ulaska u EU kroz Srbiju smanjen je na 8.500 sa 13.900 u 2012. godini.
Međutim, kod migracija je potrebno unaprediti prijemne i smeštajne kapacitete, osigurati dovoljan broj zaposlenih kvalifikovanih za bavljenje izazovima migracija, kao i usmeriti posebnu pažnju na potrebe maloletnika i ugroženih grupa.
Ukazuje se i na neophodnost bolje koordinacije rada institucija koje se bave neregularnim migracijama, posebno na lokalnom nivou. Takođe je potrebno usaglašavnje propisa u oblasti dozvoljenih migracija sa pravnim tekovinama EU.
U Srbiju je iz članica EU u 2013. vraćeno 6.239 ljudi prema 6.282 u 2012. godini.
Potrebna sveobuhvatna reforma
Kod azila je Srbija uspostavila objedinjenu nacionalnu bazu podataka za proveru ličnih podataka stranih državljana, uključujući tražioce azila.
U Izveštaju se navodi i da su tokom zime (2013.) otvorena tri centra za privremeni smeštaj ali sprovođenje odluke vlade o otvaranju trećeg stalnog centra za azilante tek predstoji.
U 2013. u Srbiji je registrovano više od 5.000 prijava (2.723 u 2012.) od čega su organi nadležni za azil rešili samo 153 a rezultat je bilo odobrenje supsidijarne zaštite za dva lica, odnosno izbegličkog statusa za dva lica.
S obzirom na dalji značajan rast broja prijava tokom sedam meseci 2014, Srbija mora da donese hitne kratkoročne mere za unapređenje obrade prijava i smeštajnih kapaciteta.
“Neophodna je sveobuhvatna reforma sistema za azil, uključujući dovoljan broj dobro obučenog osoblja radi obrade sve većeg broja prijava, jačanje smeštajnih kapaciteta i racionalizaciju celokupne procudere azila”, ističe se u Izveštaju.
Nedelotvoran pristup proceduri azila i takođe nedelotvorna obrada prijava za azil nakon podnošenja dopriosi da podnosioci prijava Srbiju smatraju zemljom tranzita za nezakonit ulazak u EU.
Navodi se i da Kancelarija za azil još funkcioniše kao prvostepeni organ u okviru Uprave granične policije Ministartva untrašnjih poslova i predstoji njeno trajno osnivanje u skladu sa zakonom o azilu iz 2007.
U Izveštaju se ističe i da kriterijumi za sigurne zemlje porekla i sigurne treće zemlje još nisu u potpunosti usaglašeni sa pravnim tekovinama EU.
Ukazano je i da su se u prvoj polovini izveštajnog perioda javljale tvrdnje o nezakonitim aktivnostima u okviru sistema za azil uz pomoć organizovanih kriminalnih grupa i nadleži, kako se ističe, treba da pokrenu zvaničnu istragu o tome.
“Neophodno je uložiti napore kako bi se sprečilo da centri za azil postanu meta organizovanih kriminalnih grupa uključenih u krijumčarenje migranata”, ističe se u Izveštaju o napretku Srbije u procesu pristupanja EU.
Neosnovani zahtevi za azil iz Srbije
Državljani Srbije su sa 22.760 zahteva u 2013. bili među onima sa najvećim brojem zahteva za azil u EU i zemljama Šengena. Taj trend je potvrđen u avgustu 2014, kada je broj prijava iz Srbije dostigao 10.529 od 25.866 prijava i bio je za 36% veći nego u avgustu 2013.
S druge strane, broj državljana kojima je odobren azil u 2013. bio je isti kao 2012. – 310, a stopa priznavanja od oko 1% potvrđuje neosnovanost zahteva.
Srbija mora da preduzme mere u okviru mehanizma za praćenje stanja nakon uvođenja bezviznog režima kako bi rešila problem zloupotrebe azila kroz bolju operativnu saradnju i razmenu informacija sa članicama EU i zemljama Šengena.
Takođe Srbija treba da sprovodi istrage o pomagačima u nezakonitim migracijama, bolje kontroliše granicu i pokrene informativne kampanje namenjene putnicima.
Potrebni su i veći napori za rešavanje socio-ekonomskih potreba i održivo uključivanje najugroženijih grupa za koje postoji najveća mogućnost migriranja, naročito Roma. Napominje se i da su resursi za integraciju povratnika iz EU u Srbiju veoma ograničeni.
Izvor: EurActiv.rs
pdf [3 MB]
Napiši komentar