Стратегија за развој цивилног друштва почетком 2015. : Инклузија

Интервју са Иваном Ћирковић, директорком Канцеларије за сарадњу са цивилним друштвом

Србија би до априла 2015. требало да добије националну стратегију за стварање подстицајног окружења за развој цивилног друштва у којој је препозната и њихова улога у социјалном предузетништву и пружању социјалних услуга. Већ се чине кораци ка већем укључивању организација цивилног друштва у доношење прописа, попут недавно донетих смерница за све нивое власти, а јавне расправе приликом усвајања закона морају бити приоритет да би реформе биле успешне. Процедуре доделе буџетских средстава цивилном друштву су унапређене, али и даље има недостатака. Активности у процесу приступања ЕУ се финансирају углавном из донаторских средстава уместо из буџетских средстава, и то се мора решити. Није се одустало од формирања Савета за развој и сарадњу са цивилним друштвом већ би до краја године могло да се крене у ту процедуру.

Разговарала: Маја Познатов

У току су консултације о Нацрту националне стратегије за стварање подстицајног окружења за развој цивилног друштва у Републици Србији за период 2014-2018. године. Који је основни циљ тог документа?

Влада Србије први пут ради на стратешком документу који се тиче питања од интереса за цивилно друштво. Ово је врло значајан корак, и показује спремност да се надлежне институције на републичком и опстиншком нивоу баве унапређењем оквира за подстицајно окружење за развој цивилног друштва.

Важно је разумети да овај стратешки документ треба да осигура бољу сарадњу државних органа и организација цивилног друштва, да осигура веће учешће организација цивилног друштва у процесима доношења одлука, али пре свега да у средњорочном периоду, до 2018. године, креира подстицајно окружење за развој и одрживост организација цивилног друштва. Зато овде и јесте фокус на обавезама државних органа, и сматрам изузетно зрелом одлуку Владе да се на овај начин бави политикама од значаја за цивилно друштво у Србији.

Организације цивилног друштва су дале предлоге за оквир будућег документа, мапирајући кључне области и теме неопходне за унапређење правног, институционалног и финансијског подстицајног окружења. Ове области се баве питањима организација као пружалаца социјалних и здравствених услуга, питањима волонтирања, неформалног образовања, улоге организација у процесу европских интеграција, питањима пореских олакшица за већа корпоративна давања за опште добро и друго.

У писање самог документа и његову верификацију укључена је и експертска група, као и пројектна група састављена од представника ресорних министарстава, Канцеларије за европске интеграције и Сталне конференције градова и општина.

О важности овог процеса говори и подршка коју Канцеларија за сарадњу са цивилним друштвом добија од стране ЕУ кроз трогодишњи IPA пројекат, као и од USAID-а, кроз билатералну подршку нашој институцији. Приоритети ова два донатора и важност теме слободе удруживања и грађанске партиципације су свакако приоритет и Владе у светлу доношења прве националне стратегије за подстицајно окружење за развој цивилног друштва.

Цео процес израде до самог усвајања документа тече кроз сталне консултације са организацијама цивилног друштва и уз сталну могућност онлајн директне инсертације коментара и сугестија у нацрт документа на страници www.strategija.civilnodrustvo.gov.rs

Када очекујете да Стратегија буде усвојена?

Очекује се њено усвајање у првом кварталу 2015. године.

Шта Србија мора пре свега да учини да би више укључила организације цивилног друштва у доношење прописа? Да ли је то, како се предлаже у Стратегији, дефинисање законом, а не више Пословником Владе, обавезе одржавања расправе за законе од јавног интереса, али и за друге инструменте јавне политике? Шта је још неопходно да се уради на том плану?

Неопходно је да се пре свега, од стране доносиоца одлука, разуме да реформе не могу да спроводе само институције Владе без подршке осталих друштвених актера, као и да се разуме суштински допринос грађанског друштва и добробит од озбиљног дијалога од кога држава може само да профитира у циљу унапређења законодавства, реформе институција, радећи на један одговоран и јаван начин који је за добробит свих њених градана. Све ово може да се оствари само једним озбиљним, синергијским, партнерским радом.

Регулаторни оквир за укључивање организација цивилног друштва у процес доношења прописа у Србији је обиман и свеобухватан, али су и ту потребне неке измене како би успоставили системска решења примењива на свим нивоима.

Недавно је Влада на предлог Канцеларије за сарадњу са цивилним друштвом Закључком усвојила Смернице за укључивање организација цивилног друштва у процес доношења прописа. Ово је врло важан документ, са препоруком Владе за примену на покрајинском и општинском нивоу, који је настао је на основу документа Савета Европе, Кодекса добре праксе о грађанској партиципацији. Он је настао као потреба државних органа да боље разумеју све нивое и модалитете комуникације и сарадње са организацијама, као и укључивања.

У припреми је и Приручник за примену Смерница, а у плану је и обука надлежних у свим општинама већ почетком следеће године.

Остаје велико питање спровођења процеса јавних расправа приликом усвајања закона. Ово питање је веома озбиљно, од кључног значаја, никако се не сме подразумевати и мора остати приоритет у процесима који долазе. Без отворених јавних расправи и могућности да јавност утиче на законска решења, нарочито у светлу темељних реформи које тек предстоје, нећемо моћи да осигурамо успешну примену истих.

Шта је најважније урадити на плану финансирања цивилног друштва како би оно било транспарентније и боље усмерено пре свега на пројекте од користи за јавне политике?

Знатно смо унапредили процедуре које прописују процес доделе буџетских средстава, и то на републичком нивоу знатно боље функционише него на нивоу градова и општина. Још увек је неопходно радити билатерално са општинским властима, како би повећали разумевање улоге локалних организација у развоју заједнице кроз финансирање њихових активности из јавних средстава.

Велика средства се издвајају на програмске и пројектне активности организација, међутим, не постоји увек усаглашеност циљева јавних конкурса са секторским стратешким приоритетима. Такође, државни органи се ни на који начин не баве озбиљним праћењем остваривања резултата, нити постигнутим резултатима за дати новац, а ни утицајем коју одређене финансиране активности организација остварују, а све су предуслови за уређење система јавног финансирања.

На крају, области и теме од националног интереса за процес приступања Србије ЕУ се и даље, у највећој мери или скоро искључиво финансирају из донаторских средстава, уместо из буџетских средстава, што свакако мора бити стратешки решено у наредном периоду.

Када је реч о улози организација цивилног друштва у развоју социјалног предузетништва предлаже се да се изради “анализа оправданости доношења посебног закона у области социјалног предузетништва и мапирање правних препрека за развој социјалног предузетниства”. Да ли сматрате да није потребно доносити посебан закон о социјалном предузетништву или да је потребна детаљнија анализа постојећих прописа и стања у тој области пре доношења закона?

Ово је релативно нова тема, и мали број организација у Србији се бави овим питањем. На основу европских пракси, питање регулаторног оквира који уређује ову област није униформно решено, већ свака земља развија своје моделе у односу на постављене циљеве у овој области.

У случају Србије, могуће је унапредити област изменом читавог пакета постојећих прописа који утичу на рад и пословање социјалних предузећа, мејдутим, најновија информација је да је ресорно Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања препознало значај ове теме и управо пре пар дана формирало Радну групу за израду Закона о социјалном предузетништву, у којој су чланови и Канцеларија за сарадњу са цивилним друштвом, али и један представник организација цивилног друштва испред Коалиције за развој социјалног предузетништва.

Развојна политика као и мултисекторски приступ у овој области је свакако неопходан, и веома ми је драго што смо ми прве мере за унапређење ове области управо дефинисали у нацрту стратегије.

У документу се предлаже да се донесе прелазно решење за наручивање социјалних услуга путем јавне набавке до рока предвиђеног за лиценцирање организација? Да ли постоје већ неки предлози како то да се уради? Колико је то питање ургентно, да ли се суочавамо са могућим вакуумом у пружању социјалних услуга због дуготрајног поступка лиценцирања?

Препознавање плуралитета пружалаца услуга у Закону о социјалној заштити из 2011. године је кључна ствар за коју су се организације бориле дуги низ година. Ми смо ову тему препознали као једну од кључних у будућој стратегији у оквиру поглавља улоге организација цивилног друцства у социо-економском развоју.

Организације се суочавају са низом проблема у процесу лиценцирања, иако су потребе и на локалном и на републичком нивоу велике у смислу пружања различитих врста услуга. Тренутно, поједине општине, као главни финансијери услуга на локалу, показују спремност да је довољна потврда организација да је процесу лиценцирања, чиме премошћују питање наручивања услуга у процесу јавних набавки.

Развијени социјални системи препознају организације скоро као искључиве пружаоце услуга, док давање лиценце и мониторинг пружања, као и задовољство корисника остају на систему. Мислим да ће нам требати још времена док не оспособимо систем и учинимо га флексибилним за формални улазак организација цивилног друштва као пружалаца услуга и стога је веома важно да смо ову тему отворили и у оквиру будуће стратегије.

Како оцењујете досадашње учешће организација цивилног друштва у процесу преговора о чланству у ЕУ? Да ли су организације цивилног друштва заинтересоване за тај процес и да ли су довољно укључене у њега? Шта би требало унапредити на том плану?

Више сам него задовољна досадашњим укључивањем организација. Ми смо стварно доста учили о искуствима Словеније, Хрватске и Црне Горе, и ослањајући се на њихове добре, али и лоше праксе, створили смо могућност укључивања организација од самог почетка процеса преговора и у томе имамо огромну подршку Преговарачког тима и госпође Тање Мишчевић.

До сада, организације се позивају за праћење експланаторних скрининга сваког од поглавља – до сад је учествовало 465 представника организација, учествовале су и у припреми за билатерални скрининг за поглавље 23, а сваки повратак из Брисела са билатералног скининга се завршава де-брифингом, односно окупљањем заинтересованих организација са шефовима преговарачких група и разматрању даљих планова и обавеза институција. Најновије је да су организације недавно имале прилику да учествују и у припреми Акционог плана у оквиру Преговарачког поглавља 23.

Цео овај процес прати редовна комуникација свих релевантних надлежних институција. Важно је да истакнем, да ми последњих годину дана, организујемо обуке за организације – број обучених представника организација цивилног друштва до сада је 752, доводећи главне преговараче за појединачна поглавља, из суседних земаља, којом приликом, организације, али и колеге из државне управе уче на конкретним примерима, не само обавезну регулативу у односу на коју држава Србија усклађује своје законодавство са европским, већ пре свега на примерима из праксе шта и како треба чинити и које реалистичне циљеве себи треба постављати, као и на који начин организације цивилног друштва суштински могу допринети процесу приступања Србије ЕУ.

Што се капацитета организација тиче, треба раздвојити општи ниво информисања о процесу и тражење подршке за спровођење процеса, као и неопходну експертизу, односно врло стручна знања које је неопходно имати за стварни допринос садржају преговора. У том смислу, организације које имају неопходна правна знања о међународним и европским обавезама Србије, већ организовано делују и у правцу давања стручних савета институцијама, али и са аспекта припрема за будући мониторинг процеса и спровођење обавеза које држава преузима у овом процесу.

У том смислу, мислим да је неопходно наставити са оваквим радом, који би пре свега подразумевао редовно информисање јавности о процесу преговора, доступност свих важних информација и докумената, као и даље континуирано обучавање организација.

Да ли се одустало од планова да се формира Савет за сарадњу са невладиним сектором који би окупљао државне институције и организације цивилног друштво чије формирање је било предвидено Акционом планом за испуњавање препорука Европске комисије из 2012?

Није се одустало, напротив, формирање Савета за развој и сарадњу са цивилним друштвом је у Плану рада Владе за 2014. годину. Ми управо финализујемо размишљања о потенцијалном моделу, ослањајући се на добре ЕУ и регионалне праксе, тако да верујем да ћемо до краја године ући у процедуру формирања.

Извор: www.euractiv.rs