Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

Intervju sa Ivanom Ćirković, direktorkom Kancelarije za saradnju sa civilnim društvom

Srbija bi do aprila 2015. trebalo da dobije nacionalnu strategiju za stvaranje podsticajnog okruženja za razvoj civilnog društva u kojoj je prepoznata i njihova uloga u socijalnom preduzetništvu i pružanju socijalnih usluga. Već se čine koraci ka većem uključivanju organizacija civilnog društva u donošenje propisa, poput nedavno donetih smernica za sve nivoe vlasti, a javne rasprave prilikom usvajanja zakona moraju biti prioritet da bi reforme bile uspešne. Procedure dodele budžetskih sredstava civilnom društvu su unapređene, ali i dalje ima nedostataka. Aktivnosti u procesu pristupanja EU se finansiraju uglavnom iz donatorskih sredstava umesto iz budžetskih sredstava, i to se mora rešiti. Nije se odustalo od formiranja Saveta za razvoj i saradnju sa civilnim društvom već bi do kraja godine moglo da se krene u tu proceduru.

Razgovarala: Maja Poznatov

U toku su konsultacije o Nacrtu nacionalne strategije za stvaranje podsticajnog okruženja za razvoj civilnog društva u Republici Srbiji za period 2014-2018. godine. Koji je osnovni cilj tog dokumenta?

Vlada Srbije prvi put radi na strateškom dokumentu koji se tiče pitanja od interesa za civilno društvo. Ovo je vrlo značajan korak, i pokazuje spremnost da se nadležne institucije na republičkom i opstinškom nivou bave unapređenjem okvira za podsticajno okruženje za razvoj civilnog društva.

Važno je razumeti da ovaj strateški dokument treba da osigura bolju saradnju državnih organa i organizacija civilnog društva, da osigura veće učešće organizacija civilnog društva u procesima donošenja odluka, ali pre svega da u srednjoročnom periodu, do 2018. godine, kreira podsticajno okruženje za razvoj i održivost organizacija civilnog društva. Zato ovde i jeste fokus na obavezama državnih organa, i smatram izuzetno zrelom odluku Vlade da se na ovaj način bavi politikama od značaja za civilno društvo u Srbiji.

Organizacije civilnog društva su dale predloge za okvir budućeg dokumenta, mapirajući ključne oblasti i teme neophodne za unapređenje pravnog, institucionalnog i finansijskog podsticajnog okruženja. Ove oblasti se bave pitanjima organizacija kao pružalaca socijalnih i zdravstvenih usluga, pitanjima volontiranja, neformalnog obrazovanja, uloge organizacija u procesu evropskih integracija, pitanjima poreskih olakšica za veća korporativna davanja za opšte dobro i drugo.

U pisanje samog dokumenta i njegovu verifikaciju uključena je i ekspertska grupa, kao i projektna grupa sastavljena od predstavnika resornih ministarstava, Kancelarije za evropske integracije i Stalne konferencije gradova i opština.

O važnosti ovog procesa govori i podrška koju Kancelarija za saradnju sa civilnim društvom dobija od strane EU kroz trogodišnji IPA projekat, kao i od USAID-a, kroz bilateralnu podršku našoj instituciji. Prioriteti ova dva donatora i važnost teme slobode udruživanja i građanske participacije su svakako prioritet i Vlade u svetlu donošenja prve nacionalne strategije za podsticajno okruženje za razvoj civilnog društva.

Ceo proces izrade do samog usvajanja dokumenta teče kroz stalne konsultacije sa organizacijama civilnog društva i uz stalnu mogućnost onlajn direktne insertacije komentara i sugestija u nacrt dokumenta na stranici www.strategija.civilnodrustvo.gov.rs

Kada očekujete da Strategija bude usvojena?

Očekuje se njeno usvajanje u prvom kvartalu 2015. godine.

Šta Srbija mora pre svega da učini da bi više uključila organizacije civilnog društva u donošenje propisa? Da li je to, kako se predlaže u Strategiji, definisanje zakonom, a ne više Poslovnikom Vlade, obaveze održavanja rasprave za zakone od javnog interesa, ali i za druge instrumente javne politike? Šta je još neophodno da se uradi na tom planu?

Neophodno je da se pre svega, od strane donosioca odluka, razume da reforme ne mogu da sprovode samo institucije Vlade bez podrške ostalih društvenih aktera, kao i da se razume suštinski doprinos građanskog društva i dobrobit od ozbiljnog dijaloga od koga država može samo da profitira u cilju unapređenja zakonodavstva, reforme institucija, radeći na jedan odgovoran i javan način koji je za dobrobit svih njenih gradana. Sve ovo može da se ostvari samo jednim ozbiljnim, sinergijskim, partnerskim radom.

Regulatorni okvir za uključivanje organizacija civilnog društva u proces donošenja propisa u Srbiji je obiman i sveobuhvatan, ali su i tu potrebne neke izmene kako bi uspostavili sistemska rešenja primenjiva na svim nivoima.

Nedavno je Vlada na predlog Kancelarije za saradnju sa civilnim društvom Zaključkom usvojila Smernice za uključivanje organizacija civilnog društva u proces donošenja propisa. Ovo je vrlo važan dokument, sa preporukom Vlade za primenu na pokrajinskom i opštinskom nivou, koji je nastao je na osnovu dokumenta Saveta Evrope, Kodeksa dobre prakse o građanskoj participaciji. On je nastao kao potreba državnih organa da bolje razumeju sve nivoe i modalitete komunikacije i saradnje sa organizacijama, kao i uključivanja.

U pripremi je i Priručnik za primenu Smernica, a u planu je i obuka nadležnih u svim opštinama već početkom sledeće godine.

Ostaje veliko pitanje sprovođenja procesa javnih rasprava prilikom usvajanja zakona. Ovo pitanje je veoma ozbiljno, od ključnog značaja, nikako se ne sme podrazumevati i mora ostati prioritet u procesima koji dolaze. Bez otvorenih javnih raspravi i mogućnosti da javnost utiče na zakonska rešenja, naročito u svetlu temeljnih reformi koje tek predstoje, nećemo moći da osiguramo uspešnu primenu istih.

Šta je najvažnije uraditi na planu finansiranja civilnog društva kako bi ono bilo transparentnije i bolje usmereno pre svega na projekte od koristi za javne politike?

Znatno smo unapredili procedure koje propisuju proces dodele budžetskih sredstava, i to na republičkom nivou znatno bolje funkcioniše nego na nivou gradova i opština. Još uvek je neophodno raditi bilateralno sa opštinskim vlastima, kako bi povećali razumevanje uloge lokalnih organizacija u razvoju zajednice kroz finansiranje njihovih aktivnosti iz javnih sredstava.

Velika sredstva se izdvajaju na programske i projektne aktivnosti organizacija, međutim, ne postoji uvek usaglašenost ciljeva javnih konkursa sa sektorskim strateškim prioritetima. Takođe, državni organi se ni na koji način ne bave ozbiljnim praćenjem ostvarivanja rezultata, niti postignutim rezultatima za dati novac, a ni uticajem koju određene finansirane aktivnosti organizacija ostvaruju, a sve su preduslovi za uređenje sistema javnog finansiranja.

Na kraju, oblasti i teme od nacionalnog interesa za proces pristupanja Srbije EU se i dalje, u najvećoj meri ili skoro isključivo finansiraju iz donatorskih sredstava, umesto iz budžetskih sredstava, što svakako mora biti strateški rešeno u narednom periodu.

Kada je reč o ulozi organizacija civilnog društva u razvoju socijalnog preduzetništva predlaže se da se izradi “analiza opravdanosti donošenja posebnog zakona u oblasti socijalnog preduzetništva i mapiranje pravnih prepreka za razvoj socijalnog preduzetnistva”. Da li smatrate da nije potrebno donositi poseban zakon o socijalnom preduzetništvu ili da je potrebna detaljnija analiza postojećih propisa i stanja u toj oblasti pre donošenja zakona?

Ovo je relativno nova tema, i mali broj organizacija u Srbiji se bavi ovim pitanjem. Na osnovu evropskih praksi, pitanje regulatornog okvira koji uređuje ovu oblast nije uniformno rešeno, već svaka zemlja razvija svoje modele u odnosu na postavljene ciljeve u ovoj oblasti.

U slučaju Srbije, moguće je unaprediti oblast izmenom čitavog paketa postojećih propisa koji utiču na rad i poslovanje socijalnih preduzeća, mejdutim, najnovija informacija je da je resorno Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja prepoznalo značaj ove teme i upravo pre par dana formiralo Radnu grupu za izradu Zakona o socijalnom preduzetništvu, u kojoj su članovi i Kancelarija za saradnju sa civilnim društvom, ali i jedan predstavnik organizacija civilnog društva ispred Koalicije za razvoj socijalnog preduzetništva.

Razvojna politika kao i multisektorski pristup u ovoj oblasti je svakako neophodan, i veoma mi je drago što smo mi prve mere za unapređenje ove oblasti upravo definisali u nacrtu strategije.

U dokumentu se predlaže da se donese prelazno rešenje za naručivanje socijalnih usluga putem javne nabavke do roka predviđenog za licenciranje organizacija? Da li postoje već neki predlozi kako to da se uradi? Koliko je to pitanje urgentno, da li se suočavamo sa mogućim vakuumom u pružanju socijalnih usluga zbog dugotrajnog postupka licenciranja?

Prepoznavanje pluraliteta pružalaca usluga u Zakonu o socijalnoj zaštiti iz 2011. godine je ključna stvar za koju su se organizacije borile dugi niz godina. Mi smo ovu temu prepoznali kao jednu od ključnih u budućoj strategiji u okviru poglavlja uloge organizacija civilnog drucstva u socio-ekonomskom razvoju.

Organizacije se suočavaju sa nizom problema u procesu licenciranja, iako su potrebe i na lokalnom i na republičkom nivou velike u smislu pružanja različitih vrsta usluga. Trenutno, pojedine opštine, kao glavni finansijeri usluga na lokalu, pokazuju spremnost da je dovoljna potvrda organizacija da je procesu licenciranja, čime premošćuju pitanje naručivanja usluga u procesu javnih nabavki.

Razvijeni socijalni sistemi prepoznaju organizacije skoro kao isključive pružaoce usluga, dok davanje licence i monitoring pružanja, kao i zadovoljstvo korisnika ostaju na sistemu. Mislim da će nam trebati još vremena dok ne osposobimo sistem i učinimo ga fleksibilnim za formalni ulazak organizacija civilnog društva kao pružalaca usluga i stoga je veoma važno da smo ovu temu otvorili i u okviru buduće strategije.

Kako ocenjujete dosadašnje učešće organizacija civilnog društva u procesu pregovora o članstvu u EU? Da li su organizacije civilnog društva zainteresovane za taj proces i da li su dovoljno uključene u njega? Šta bi trebalo unaprediti na tom planu?

Više sam nego zadovoljna dosadašnjim uključivanjem organizacija. Mi smo stvarno dosta učili o iskustvima Slovenije, Hrvatske i Crne Gore, i oslanjajući se na njihove dobre, ali i loše prakse, stvorili smo mogućnost uključivanja organizacija od samog početka procesa pregovora i u tome imamo ogromnu podršku Pregovaračkog tima i gospođe Tanje Miščević.

Do sada, organizacije se pozivaju za praćenje eksplanatornih skrininga svakog od poglavlja – do sad je učestvovalo 465 predstavnika organizacija, učestvovale su i u pripremi za bilateralni skrining za poglavlje 23, a svaki povratak iz Brisela sa bilateralnog skininga se završava de-brifingom, odnosno okupljanjem zainteresovanih organizacija sa šefovima pregovaračkih grupa i razmatranju daljih planova i obaveza institucija. Najnovije je da su organizacije nedavno imale priliku da učestvuju i u pripremi Akcionog plana u okviru Pregovaračkog poglavlja 23.

Ceo ovaj proces prati redovna komunikacija svih relevantnih nadležnih institucija. Važno je da istaknem, da mi poslednjih godinu dana, organizujemo obuke za organizacije – broj obučenih predstavnika organizacija civilnog društva do sada je 752, dovodeći glavne pregovarače za pojedinačna poglavlja, iz susednih zemalja, kojom prilikom, organizacije, ali i kolege iz državne uprave uče na konkretnim primerima, ne samo obaveznu regulativu u odnosu na koju država Srbija usklađuje svoje zakonodavstvo sa evropskim, već pre svega na primerima iz prakse šta i kako treba činiti i koje realistične ciljeve sebi treba postavljati, kao i na koji način organizacije civilnog društva suštinski mogu doprineti procesu pristupanja Srbije EU.

Što se kapaciteta organizacija tiče, treba razdvojiti opšti nivo informisanja o procesu i traženje podrške za sprovođenje procesa, kao i neophodnu ekspertizu, odnosno vrlo stručna znanja koje je neophodno imati za stvarni doprinos sadržaju pregovora. U tom smislu, organizacije koje imaju neophodna pravna znanja o međunarodnim i evropskim obavezama Srbije, već organizovano deluju i u pravcu davanja stručnih saveta institucijama, ali i sa aspekta priprema za budući monitoring procesa i sprovođenje obaveza koje država preuzima u ovom procesu.

U tom smislu, mislim da je neophodno nastaviti sa ovakvim radom, koji bi pre svega podrazumevao redovno informisanje javnosti o procesu pregovora, dostupnost svih važnih informacija i dokumenata, kao i dalje kontinuirano obučavanje organizacija.

Da li se odustalo od planova da se formira Savet za saradnju sa nevladinim sektorom koji bi okupljao državne institucije i organizacije civilnog društvo čije formiranje je bilo predvideno Akcionom planom za ispunjavanje preporuka Evropske komisije iz 2012?

Nije se odustalo, naprotiv, formiranje Saveta za razvoj i saradnju sa civilnim društvom je u Planu rada Vlade za 2014. godinu. Mi upravo finalizujemo razmišljanja o potencijalnom modelu, oslanjajući se na dobre EU i regionalne prakse, tako da verujem da ćemo do kraja godine ući u proceduru formiranja.

Izvor: www.euractiv.rs