Влада Републике Србије
У ЕУ је од 2010. до 2012. откривено 30.146 жртава трговине људима. Како је показао извештај европског статистичког завода Еуростат, више од 80% жртава су жене, које су најчешће жртве сексуалне злоупотребе, док се мушкарци најчесће користе за принудни рад. У Србији је том периоду откривено 256 жртава, а невладина организација АТИНА указала је поводом Дана борбе против трговине људима 18. октобра да Србија овом проблему не посвећује довољно пажње и да је систем незадовољавајућ, како у погледу откривања случајева, тако и у погледу подршке жртвама.
Извештај Еуростата сачињен је на основу података о жртвама које су дошле у контакт са властима и невладиним и другим организацијама, и не садржи процене о размерама проблема. Полиција је била најзначајнији извор информација. Међу другим изворима су невладине организације, граничне службе, имиграција и радна инспекција.
Када је реч о Србији, највећи број њих откривен је у земљи, а мањи број у Бугарској, Турској, Црној Гори и Аустрији.
У Србији је откривено 256 жртава, 89 у 2010, 88 у 2011. и 79 у 2012. одини. Удео жртава откривених у Србији износи 1,2 на 100.000 становника, што је испод просека ЕУ који износи 2. Србија је по томе раме уз раме са 8 земаља чланица које имају стопу између 1 и 1,5 – Белгија, Чешка, Данска, Ирска, Шпанија, Француска, Финска и Шведска.
Највише жртава по становнику откривено је у Холандији 7,9, Бугарској – 7,7 и Румунији 5,4 на 100.000, а најмање у Португалији 0,1 и Хрватској 0,2.
Овај “ранг” не мора нужно одражавати стваран број жртава, као ни ефикасност власти, наводи се у саопштењу.
Незадовољавајућа помоћ жртвама у Србији
Европска унија је 18. октобра осму годину за редом обележила Дан борбе против трговине људима, а невладина организација која се бави том темом АТИНА подом тога је оценила да Србија као кандидат за чланство у ЕУ не посвећује довољно пажње.
У тој организацији истакли су да су институционални механизми у земљи застарели због чега жртве трговине људима остају искључене из друштва, ранљивије и изложене ризику да поново постану жртвe.
Истиче се и да Србија није изградила адекватне механизме препознавања жртава трговине људима, што је највећи проблем у случајевима радне ескплоатације.
Према подацима те невладине организације, чак 90% корисница њиховог програма подршке биле су на евиденцији центара за социјални рад пре него што су постале жртве трговине људима, као и да су 75% њих биле жртве насиља.
О томе да држава и њени надлежни органи, не пружају довољно подршке жртвама трговине људима, напомињу да једино Склониште за жртве трговине има невладина организација АСТРА, које је за 10 година постојања било само једном подржано и финансирано од стране државе у периоду од шест месеци.
“Желимо да подсетимо надлежне у Републици Србији да, по узору на успешне примере земаља чланица ЕУ, уложе додатни напор у обезбеђивање средстава за рад програма који помажу жртвама да започну безбедан и достојанствен живот”, наводи се у саопштењу.
Млади најугроженији
Од више од 30.000 откривених жртава највише је пунолетних жена – 67%, док је мушкараца 17%, девојчица 13% и дечака 3%. Млади су нахјечешће жртве, будући да 45% има 25 година и више, 36% између 18 и 24 године, 17% између 12 и 17 година и 2% до 11 година. За део жртава не зна се годиште, сто је последица праксе бележења случајева у Великој Британији која је уведена 2011.
Од укупног броја 69% је коришћено за сексуално ропство, 19% за радно, а 12% за друге облике искоришхцавања попут одстрањивања органа криминалне активности и продају деце.
Више од 1.000 деце је било жртва сексуалне злопотребе.
Под сексуалном злоупотребом подразумева се принудна улична проституција, проституција у јавним кућама, рад у стриптиз клубовима и баровима, порнографској индустрији и злоупотреба са параваном у службама за пратњу и агенцијама за моделе, салонимна за масажу и друго. Радна злоупотреба чешћа је у пољопривреди, грађевини, текстилној индустрији, хотелијерству, ресторанима и кетерингу, нези и рибарству.
Две трећине жртава (69%) откривених из ЕУ, при чему је у апсолутним бројевима највише из Румуније, Бугарске, Холандије, Мађарске и Пољске, док су пет најзаступљенијих по пореклу ван ЕУ били из Нигерије, Бразила, Кине, Вијетнама и Русије.
Око две трећине шверцера људима такође је из ЕУ, при чему је у више од 70% броја случајева реч о мушкарцима. Они су најчешће из Бугарске, Румуније, Белгије, Немачке и Шпаније, док су ван ЕУ то држављани Нигерије, Турске, Албаније, Бразила и Марока.
За те три године било је 8.551 оптужница за трговину људима и 3.786 пресуда у чланицама ЕУ.
Написао: С.В. и Бета, преузето са www.euractiv.rs
pdf [3 MB]
Оставите коментар