Vlada Republike Srbije
U EU je od 2010. do 2012. otkriveno 30.146 žrtava trgovine ljudima. Kako je pokazao izveštaj evropskog statističkog zavoda Eurostat, više od 80% žrtava su žene, koje su najčešće žrtve seksualne zloupotrebe, dok se muškarci najčesće koriste za prinudni rad. U Srbiji je tom periodu otkriveno 256 žrtava, a nevladina organizacija ATINA ukazala je povodom Dana borbe protiv trgovine ljudima 18. oktobra da Srbija ovom problemu ne posvećuje dovoljno pažnje i da je sistem nezadovoljavajuć, kako u pogledu otkrivanja slučajeva, tako i u pogledu podrške žrtvama.
Izveštaj Eurostata sačinjen je na osnovu podataka o žrtvama koje su došle u kontakt sa vlastima i nevladinim i drugim organizacijama, i ne sadrži procene o razmerama problema. Policija je bila najznačajniji izvor informacija. Među drugim izvorima su nevladine organizacije, granične službe, imigracija i radna inspekcija.
Kada je reč o Srbiji, najveći broj njih otkriven je u zemlji, a manji broj u Bugarskoj, Turskoj, Crnoj Gori i Austriji.
U Srbiji je otkriveno 256 žrtava, 89 u 2010, 88 u 2011. i 79 u 2012. odini. Udeo žrtava otkrivenih u Srbiji iznosi 1,2 na 100.000 stanovnika, što je ispod proseka EU koji iznosi 2. Srbija je po tome rame uz rame sa 8 zemalja članica koje imaju stopu između 1 i 1,5 – Belgija, Češka, Danska, Irska, Španija, Francuska, Finska i Švedska.
Najviše žrtava po stanovniku otkriveno je u Holandiji 7,9, Bugarskoj – 7,7 i Rumuniji 5,4 na 100.000, a najmanje u Portugaliji 0,1 i Hrvatskoj 0,2.
Ovaj “rang” ne mora nužno odražavati stvaran broj žrtava, kao ni efikasnost vlasti, navodi se u saopštenju.
Nezadovoljavajuća pomoć žrtvama u Srbiji
Evropska unija je 18. oktobra osmu godinu za redom obeležila Dan borbe protiv trgovine ljudima, a nevladina organizacija koja se bavi tom temom ATINA podom toga je ocenila da Srbija kao kandidat za članstvo u EU ne posvećuje dovoljno pažnje.
U toj organizaciji istakli su da su institucionalni mehanizmi u zemlji zastareli zbog čega žrtve trgovine ljudima ostaju isključene iz društva, ranljivije i izložene riziku da ponovo postanu žrtv.
Ističe se i da Srbija nije izgradila adekvatne mehanizme prepoznavanja žrtava trgovine ljudima, što je najveći problem u slučajevima radne eskploatacije.
Prema podacima te nevladine organizacije, čak 90% korisnica njihovog programa podrške bile su na evidenciji centara za socijalni rad pre nego što su postale žrtve trgovine ljudima, kao i da su 75% njih bile žrtve nasilja.
O tome da država i njeni nadležni organi, ne pružaju dovoljno podrške žrtvama trgovine ljudima, napominju da jedino Sklonište za žrtve trgovine ima nevladina organizacija ASTRA, koje je za 10 godina postojanja bilo samo jednom podržano i finansirano od strane države u periodu od šest meseci.
“Želimo da podsetimo nadležne u Republici Srbiji da, po uzoru na uspešne primere zemalja članica EU, ulože dodatni napor u obezbeđivanje sredstava za rad programa koji pomažu žrtvama da započnu bezbedan i dostojanstven život”, navodi se u saopštenju.
Mladi najugroženiji
Od više od 30.000 otkrivenih žrtava najviše je punoletnih žena – 67%, dok je muškaraca 17%, devojčica 13% i dečaka 3%. Mladi su nahječešće žrtve, budući da 45% ima 25 godina i više, 36% između 18 i 24 godine, 17% između 12 i 17 godina i 2% do 11 godina. Za deo žrtava ne zna se godište, sto je posledica prakse beleženja slučajeva u Velikoj Britaniji koja je uvedena 2011.
Od ukupnog broja 69% je korišćeno za seksualno ropstvo, 19% za radno, a 12% za druge oblike iskorišhcavanja poput odstranjivanja organa kriminalne aktivnosti i prodaju dece.
Više od 1.000 dece je bilo žrtva seksualne zlopotrebe.
Pod seksualnom zloupotrebom podrazumeva se prinudna ulična prostitucija, prostitucija u javnim kućama, rad u striptiz klubovima i barovima, pornografskoj industriji i zloupotreba sa paravanom u službama za pratnju i agencijama za modele, salonimna za masažu i drugo. Radna zloupotreba češća je u poljoprivredi, građevini, tekstilnoj industriji, hotelijerstvu, restoranima i keteringu, nezi i ribarstvu.
Dve trećine žrtava (69%) otkrivenih iz EU, pri čemu je u apsolutnim brojevima najviše iz Rumunije, Bugarske, Holandije, Mađarske i Poljske, dok su pet najzastupljenijih po poreklu van EU bili iz Nigerije, Brazila, Kine, Vijetnama i Rusije.
Oko dve trećine švercera ljudima takođe je iz EU, pri čemu je u više od 70% broja slučajeva reč o muškarcima. Oni su najčešće iz Bugarske, Rumunije, Belgije, Nemačke i Španije, dok su van EU to državljani Nigerije, Turske, Albanije, Brazila i Maroka.
Za te tri godine bilo je 8.551 optužnica za trgovinu ljudima i 3.786 presuda u članicama EU.
Napisao: S.V. i Beta, preuzeto sa www.euractiv.rs
pdf [3 MB]
Napiši komentar