Vlada Republike Srbije
Praktična akademija – inovativni model visokoškolske stručne prakse povezuje studente i preduzetnike
Transkript govora Jovana Jovanovića na 41. Beogradskom Ignite-u „Uključi se br. 6” (7. novembar 2018. godine, Impact Hub, Beograd)
U Praktičnoj akademiji je učestvovalo 54 studenta i studentkinje sa pet fakulteta, kao i 15 malih i srednjih preduzeća i zadruga. Prva faza je bila dijagnostička praksa, tokom koje su preduzetnici, studenti i njihovi mentori obilazili firme, identifikovali probleme sa kojima se one suočavaju i razmatrali idejna rešenja koja su studenti predložili u cilju njihovog prevazilaženja. Druga faza je podrazumevala inkubaciju projektnih ideja, u okviru koje je studentima obezbeđeno inspirativno okruženje da rade na rešavanju problema. Bili smo smešteni u kampu na Kameničkom visu i imali smo dve nedelje da po co-working/co-living principu samostalno organizujemo svoj rad i slobodno vreme, od trenutka buđenja do odlaska na spavanje. Treća faza je bila implementaciona praksa, koja je za cilj imala primenu rešenja koja smo razvili i kojima smo nastojali da pomognemo kompanijama i doprinesemo razvoju privrede.
Nakon završetka prakse, četvoro studenata sa Fakulteta zaštite na radu je dobilo mogućnost zaposlenja, izrađeno je nekoliko diplomskih radova na temu Praktične akademije, a studenti koji su se kasnije zaposlili ostvarili su zapažene rezultate u preduzećima u kojima su radili.
Bez predrasuda
Reč „ravnopravnost“ se često koristi kada govorimo o osobama sa invaliditetom, iako praksa govori da u mnogim oblastima nemaju ravnopravne uslove života i rada, od kretanja, obrazovanja, zdravstva do oblasti rada. Upravo zapošljavanje, kao jedno od osnovnih ljudskih prava za svakoga, a posebno za osobu sa invaliditetom, znači kvalitetniji život, samostalnost i osećaj sigurnosti i uključenosti u zajednicu.
Svesni da je to jedan od najvećih problema koji muči mlade sa invaliditetom, Forum mladih sa invaliditetom organizovao je u saradnji sa poslodavcima tromesečnu praksu u okviru koje su dobili priliku da, uz pomoć mentora, steknu neophodno radno iskustvo koje će im pomoći da lakše dođu do zaposlenja. Istovremeno, kako bi se postigli pozitivni efekti prakse, radi se mnogo na promociji inkluzije i standarda pristupačnosti i skreće pažnja na važnost prilagođavanja poslova i radnih mesta u skladu sa mogućnostima pojedinca.
Projekat radne prakse tako je doprineo približavanju poslodavaca i OSI, uspostavljanju dijaloga i odnosa poverenja i pokretanju pitanja stvaranja uslova koji će odgovarati kako mladima sa invaliditetom, tako i poslodavcima kojima su potrebni kvalitetni radnici.
Mladi i poljoprivreda – prava kombinacija
DAFF program (Poljoprivredni razvojni fond Fenomena – Development Agriculture Fund Fenomena) postoji dve i po godine, kao podrška razvoju održive poljoprivrede Srbiji, ali i kao socijalno preduzetnička inicijativa.
Uz finansijsku podršku Švajcarske agencije za razvoj i saradnju, drugu godinu zaredom organizuju obuke, prvenstveno za mlade ljude, do 30 godina, iz teško zapošljivih kategorija. Više je biznis planova nego prve godine, a ciljna grupa se isprofilisala, pa se više javljaju ljudi koji imaju veze sa poljoprivredom – ili su završili škole i fakultete ili žive na gazdinstvima i žele da rade.
„Poljoprivreda među mladima u Srbiji nije popularna delatnost, ali polako postaje prepoznata. Naš cilj je podsticanje preduzetništva za agrobiznis među mladima i zato nam je učešće u projektu ‘Inicijativa za zapošljavanje mladih’ omogućilo razvoj u različitim segmentima: 40 mladih ljudi je prošlo obuku, mi u DAFF-u smo mnogo naučile, upoznale smo nove partnere, imamo dodatna sredstva u fondu.”
Podrška mladima koji žele da se otisnu put preduzetništva
Projekat „E2E Inicijativa za zapošljavanje mladih“ pruža podršku inovativnim modelima i rešenjima za povećanje zapošljavanja i zapošljivosti mladih, uz finansijsku pomoć Švajcarske agencije za razvoj i saradnju. Među podržanim modelima je „Istraži svoj biznis“, namenjen mladima koji žele da postanu preduzetnici. Razgovarali smo sa Branislavom Milosavom i Svetlanom Glavaški iz Regionalnog edukativnog centra Banat, koji sprovodi ovaj model, kao i sa mladima – budućim preduzetnicima.
Branislav: Model je koncipiran tako da doprinese rešavanju problema nezaposlenosti mladih i predstavlja pravi primer partnerstva javnog, civilnog i privatnog sektora. Partneri su udružili resurse i okupili se oko zajedničke ideje i cilja – da se unapredi položaj mladih na tržištu rada i poboljša njihova zapošljivost. Tu je osam partnera i sedam saradnika, kao što su: Razvojna agencija, šest privatnih firmi, lokalne samouprave, filijale NSZ, Pokrajinski sekretarijat za privredu i turizam i REC Banat.
Svetlana: Prvi put smo model primenili 2016. godine u Zrenjaninu, uz finansijsku podršku Švajcarske agencije za razvoj i saradnju. Potom je, uz podršku Ministarstva omladine i sporta, primenjen na teritoriji Pančeva i Južnog Banata. Sada radimo u Novom Sadu, Staroj Pazovi i Kikindi.
Mora da se pokušava
„Prošle godine, prilikom redovne prijave u Nacionalnoj službi za zapošljavanje, pitali su me da li bih pokrenuo sam svoj biznis. Bio sam zainteresovan, ali ipak u nekom strahu i grču jer sam mislio da sam mlad, neiskusan, nedovoljno zreo. Onda sam rešio, hajde da pokušam, ništa ne mogu da izgubim. Ušao sam u ceo projekat sa rezervom, čak sam mislio i da ću brzo odustati. Već posle prvog časa uvideo sam da to nije tako veliki bauk kao što sam mislio. Naravno, rizik postoji, ali sam krenuo i pohađao deset tročasovnih radionica. Ubrzo se pojavio konkurs preko NSZ na koji sam se prijavio i dobio subvenciju. Sve je išlo brzo i sad verujem da mi je to pomoglo da se ne premišljam previše. Krenuo sam sa radovima, adaptacijom lokala, nabavkom robe, nisam imao mnogo vremena da razmišljam i preispitujem se ‘šta ako…’.
Kakav je osećaj? Ja to vama ne mogu da opišem… Kao da sam na oblacima. Sa druge strane, dobio sam poštovanje, imajući u vidu koliko imam godina i iskustva. Ponosan sam, jer sam sa 23 godine počeo da vodim svoju radnju i treba da obezbedim da platim račune, poreze, doprinose, robu.
Svima kažem da mora da se pokušava, kao i da uvek postoji i rizik. Mene to sad ispunjava: kad se upustim u nešto nepoznato, pa na kraju ispadne tako dobro, radujem se kao dete. Dosta sam se promenio, odrekao sam se mnogih stvari, ali sada gledam da usmerim i druge ljude da razmišljaju pozitivno i da nije sve crno. Smatram da sam mnogo zreliji i da sam stekao veliko iskustvo i samopouzdanje“, zaključuje Ivan koji već više od godinu dana ima frizersku radnju i radi posao koji voli.
Poverenje kao ključ uspešne saradnje
Inicijativu kroz koju se 12 mladih zaposlilo, a 23 završilo program obuke, sproveo je Razvojni biznis centar Kragujevac koji realizuje brojne aktivnosti i programe kako bi se mladima povećale šanse na tržištu rada, kako bi bili konkurentniji i lakše došli do poslodavaca.
Istraživanja o potrebama kompanija u metalskom sektoru pokazala su da postoji nesklad između onoga što mladi znaju i onoga što traže privreda i poslodavci, objašnjava nam Marija Stojadinović, koordinator inicijative. „Rešili smo da testiramo program kroz koji će mladi moći da osveže znanje stečeno u školi, a onda da to znanje dopune kroz praksu. Ostvarili smo saradnju sa Politehničkom školom Kragujevac i kompanijama Milanović inženjering, Unior Components i Gorenje MDM, uz podršku Nacionalne službe za zapošljavanje. Poverenje između partnera je ključ uspeha inicijative“, ističe Marija.
„Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva nam je ukazao poverenje i pružao nam podršku tokom prve faze projekta koja je realizovana uz finansijsku pomoć Švajcarske agencije za razvoj i saradnju. Kako u Kragujevcu ima više od 5000 mladih nezaposlenih, imali smo replikaciju modela u istom sektoru, sa istim partnerima, a uz finansijsku podršku grada. I ta faza je bila uspešna, zaposlilo se osam kandidata“, kaže Marija i dodaje da je model testiran u drvnom, kao i u IT sektoru u dva kruga podrške.
Sad znamo šta su radili prošlog leta
Tog julskog dana u Nišu, izmereno je 39 stepeni u hladu. Za razliku od svojih vršnjaka koji su spas od vrućine pronašli na bazenu, moru i mnogobrojnim niškim kafićima, studenti Aleksa, Natalija, Katarina, Dušan, Ivana, Milica, Katarina, Marko i Aleksa su u kampu Kamenički vis, pohađaju Praktičnu akademiju.
„U gradu Nišu ima preko 30.000 studenata. Osnovna zamisao je da se poveća njihova zapošljivost, tako što će im kroz povezivanje sa privredom biti isporučena lokalno primenjiva praktična znanja. Istovremeno, studenti kroz praksu imaju mogućnost da pomognu svom okruženju u kome je šest nerazvijenih opština.
Svi imaju interes: studenti dobijaju znanje i praksu, a privrednici dobiju katalog, logo, ambalažu, predračun za izgradnju, elaborat“, objašnjava Dejan Mitić iz Udruženja za lokalni razvoj Kamenica, koje sprovodi ovu inicijativu.
pdf [3 MB]