Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

Evropska unija povećava podršku civilnom društvu iz pretpristupnih IPA fondova sa 2 na 3,5% ukupnog iznosa, rekao je 25. februara šef Delegacije EU u Srbiji Majkl Devenport. Međutim, na skupu je istaknuto da nema dovoljno novca za delovanje organizacija civilnog sektora u regionu. Premijer Srbije Aleksandar Vučić istakao je značaj uloge organizacija civilnog društva u razvoju regionalne saradnje i odnosa, kao i pripremi zemlje za članstvo u EU, i posebno ih pozvao da daju doprinos u borbi protiv korupcije. Prema njegovim rečima, u Srbiji postoji oko 27.000 udruženja građana i drugih organizacija civilnog društva.

Devenport je na konferenciji koji su organizovali Međunarodni evropski pokret i Evropski pokret u Srbiji rekao da je značaj civilnog društva istaknut i u strategiji proširenja EU, i dodao da građani imaju pravo na dobru javnu upravu, ali da treba i da utiču na kreiranje politika.

“Trenutno podržavamo 50 regionalnih mreža za zagovaranje javnih politika, sa više od 250 organizacija civilnog drustva” iz zemalja kandidata i EU, rekao je on i dodao da je u okviru prethodnog ciklusa IPA za civilno društvo izdvojeno 150 miliona evra.

On je ukazao i na nedavno započeti projekat za osnaživanje civilnog društva na Zapadnom Balkanu za nadzor reforme javne uprave.

Premijer Srbije Aleksandar Vučić rekao je da je promenio svoj stav prema civilnom društvu i pozvao ove organizacije da se još više uključe, posebno u borbu protiv korupcije.

“Moj odnos se zasniva pre svega na tome koliko civilno drustvo doprinosi razvoju Srbije. Ne krijem da se moj stav promenio i time se ponosim”, naveo je Vučić, rekavši da se nekada njegov stav zasnivao i na ličnom odnosu, između ostalog prema liderima tih organizacija.

Naveo je da civilno društvo ima posebno značajnu ulogu u regionalnoj saradnji, da je “možda jedino” uvek podržava, i podsetio da su tokom ratova u bivšoj Jugoslaviji ove organizacije često bile jedini most između zemalja.

“Civilni sektor ima ulogu i u borbi protiv korupcije. Molim ceo civilni sektor da nam u tome dodatno pomogne, posebno nakon otvaranja poglavlja 23 u pregovorima” sa EU, naveo je premijer Srbije.

Vučić je izneo podatak da u Srbiji ima skoro 27.000 udruženja građana i ostalih organizacija civilnog društva.

Podška donatora nedovoljna

Zamenik direktora Kancelarije za evropske integracije Srđan Majstorović rekao je da nema dovoljno novca od EU i drugih donatora za organizacije civilnog društva u regionu.

“Plašim se da će sa migrantskom krizom to postati još evidentnije”, rekao je on.

Ocenio je da bi regionalna saradnja i razmena iskustava bila veoma dobra za reforme društva u ključnim oblastima vladavine prava i pravosuđa (koje se obrađuju u poglavljima 23 i 24 upregovorima sa EU). Dodao je da bi se možda mogao uspostaviti regionalni nadzor reformi.

Na nedostatak novca za civilno društvo ukazala je i saradnica Nemačkog instituta za međunarodna i bezbednosna pitanja (SWP) Alida Vračić, koja je ocenila i da civilno društvo nema dovoljnu ulogu u donošenju propisa.

Navela je da je u migrantskoj krizi civilno društvo praktično preuzelo zadatak države, ali da nije bilo uključeno kada je došlo do odlučivanja, odnosno donošenja propisa.

Kao problem sa kojim se treba suočiti istakla je i nedovoljnu podršku proširenju u EU. Navela je da je manje od 50% građana EU zainteresovano za proširenje, dok je u nekim zemljama poput Nemačke taj procenat i znatno manji.

Pripreme za pet poglavlja u toku

Šefica pregovaračkog tima Srbije za pregovore o članstvu u EU Tanja Miščević dala je presek evropskih integracija Srbije. Kako je rekla, u toku su pripreme za otvaranje poglavlja o javnim nabavkama, nauci i obrazovanju, pored poglavlja 23 i 24 koja teži da otvori u prvoj polovini godine.

“Danas je bio sastanak Vlade Srbije. Počeli smo da radimo na formalnom usvajanju pregovaračke pozicije za poglavlje 5 o javnim nabavkama”, rekla je Miščevićeva na skupu o ulozi civilnog društva u evropskim integracijama regiona, u organizaciji Medjunarodnog evropskog pokreta.

Ona je dodala da se vrlo naporno radi i na pripremama pregovaračkih pozicija za poglavlja 25 o nauci i istraživanju i 26 o obrazovanju i kulturi, za koja, kako je rekla, postoji mogućnost da se odmah otvore i zatvore.

Ona je istakla da je vrlo važno da najavljeni izbori i kampanja ne utiču na pripreme za otvaranje pregovora o pojedinačnim poglavljima i dodala da to do sada nije bio slučaj.

EU nema alternativu

Na skupu je bilo reči i o značaju evropskih integracija za Srbiju ali i EU u celini.

Ministarka za evropske integracije Jadranka Joksimović rekla je da su evropske integracije Srbiji cilj da bi se uredila država.

Predsednik Evropskog pokreta Srbije Mihajlo Crnobrnja rekao je da je cilj Međunarodnog evropskog pokreta da olakša i ubrza proces pregovaranja i ulaska u EU, dok je cilj konferencije da se razmotri kako se to čini, i da se dođe do ideja kako da se ojača uticaj Evropskog pokreta u ovom vremenu izazova u EU.

Predsednik Međunarodnog pokreta Jo Lajnen ocenio je da nema alternative ujedinjenoj Evropi u 21. veku i da ujedinjenje Evrope omogućava da se jednoglasno brane evropski interesi. Podsetio je da se naredne nedelje obeležava 6 decenija od Rimskog sporazuma kojim je osnovana EU i ocenio je da je “obaveza naše generacije da nastavi to ujedinjenje”.

Predsednica Skupštine Srbije Maja Gojković kazala je da u Srbiji postoji politički konsenzus o potrebi da se pridružuje EU, da je podrška civilnog društva u tom procesu neophodna i da je plan da Srbija do 2020. bude spremna za članstvo.

Napisale: S.V. i M.P., preuzeto sa www.euractiv.rs