Vlada republike SrbijeVlada Republike Srbije

Jezici

Nejednakost

Nejednakost prema konceptima i anketama - infografik

Nejednakost prema konceptima i anketama – infografik

Nivo siromaštva određen je: (1) odabranom linijom siromaštva, (2) prosečnom potrošnjom/prihodom u zemlji (što je funkcija nivoa razvoja Srbije, odnosno BDP-a po stanovniku) i (3) distribucijom potrošnje/prihoda među građanima. Ovo poslednje se svodi na pitanje (ne)jednakosti građana, a u slučaju Srbije (ne)jednakosti potrošnje/prihoda.

Merenje nejednakosti je složena oblast sa brojnim teškoćama metodološkog karaktera i prikupljanja podataka. Dva najjednostavnija i najjasnija indikatora (ne)jednakosti su: Gini koeficijent i Kvintilni odnos S80/S20 (odnos potrošnje/prihoda najbogatijeg i najsiromašnijeg kvintila).

U nastavku se nalaze podaci o nejednakosti u Srbiji, kako prema prihodima, tako i prema potrošnji, koji prikazuju značajno drugačiji nivo nejednakosti u zemlji. Potrošni koncept Srbiju svrstava u zemlje relativno ravnomerne raspodele potrošnje prema svetskim merilima, dok prihodni koncept ukazuje na značajnu nejednakost i svrstava Srbiju među zemlje najmanje jednakosti raspodele prihoda u evropskim okvirima.

Gini koeficijent meri nejednakost u celoj populaciji; uzima vrednosti od 0 do 1 (0-100%), pri čemu vrednost 0 označava potpunu jednakost potrošnje/prihoda svih pojedinaca, a vrednost 1 potpunu koncentraciju potrošnje/prihoda na samo jednog pojedinca.

Kvintilni odnos S80/S20 upoređuje ukupnu ekvivalentnu potrošnju/prihod gornjeg i donjeg kvintila. Gornji kvintil predstavlja 20% populacije koja raspolaže najvišom ekvivalentnom potrošnjom/prihodom, a donji kvintil 20% populacije sa najnižom ekvivalentnom potrošnjom/prihodom. Ovako definisan indikator meri samo promene u gornjem i donjem kvintilu ekvivalentne potrošnje/prihoda.

Nejednakost prema prihodnom konceptu

Distribucija dohotka po decilima pokazuje da prema podacima SILC (2018) najsiromašnijih 10% stanovnika Republike Srbije učestvuje sa svega 0,8% u nacionalnom ekvivalentnom dohotku, dok najbogatijih 10% učestvuje sa 24,6%.

Distribucija dohotka po decilima, udeo u nacionalnom ekvivalentnom dohotku (u %)

2013. 2014. 2015. 2016. 2017. 2018.
Prvi decil 1,4 1,0 0,8 0,5 1,0 0,8
Deseti decil 27,1 26,7 28,1 28,0 26,5 24,6
Izvor: Eurostat database Table Distribution of income by quantiles

Dohodovna nejednakost u Republici Srbiji je vrlo visoka i prema pokazatelju kvintilnog odnosa (S80/S20) i prema Gini koeficijentu.

Prema podacima SILC (2017) nejednakost raspodele dohotka je iznosila 9,4  što znači da je 20% najbogatijeg stanovništva u Republici Srbiji imalo gotovo deset puta veći ekvivalentni dohodak u odnosu na 20% najsiromašnijih. Vrednost ovog pokazatelja je znatno veća u odnosu na prosečnu vrednost EU 28, koja je iznosila svega 5,08, ali i veća od najvećih vrednosti koje su zabeležene u Bugarskoj (8,2), Rumuniji (6,5) i Litvaniji (7,3).

Gini koeficijent meri nejednakost na čitavoj distribuciji dohotka. Gini koeficijent u Republici Srbiji je iznosio 35,6 na osnovu podataka SILC (2018). Prema ovim podacima Srbija se nalazi u grupi zemalja sa najvećom nejednakošću – „mesto na listi“  Srbija deli sa Letonijom (35,6), dok je nešto viša nejednakost zabeležena u  Litvaniji (36,9), a zatim u Bugarskoj (39,6).

Vrednost  Kvintilnog odnosa  nije se značajnije promenila tokom posmatranog perioda. Sa druge strane, vrednost  Gini koeficijenta  beleži  postepen pad  od  2015. godine kada je iznosio 40,0  prema istraživanu (SILC 2015).

Gini koeficijent i kvintilni odnos (prema prihodima) u Srbiji

SILC 2013. SILC 2014. SILC 2015. SILC 2016. SILC 2017. SILC 2018.
Gini koeficijent 38,0 38,3 40,0 39,8 37,8 35,6
Kvintilni odnos 8,6 9,4 10,7 11,0 9,4 8,58
Izvor: Eurostat database Tables Gini coefficient of equivalised disposable income; S80/S20 income quintile share ratio by sex and selected age group

Posebna obrada podataka Ankete o potrošnji domaćinstva (APD) pokazuje da se vrednost Gini koeficijenta dohodovne distribucije nije promenila u odnosu na prvi izveštajni period[1] i da u 2017. godini iznosi 28,3.

Sudeći prema ovoj anketi dohodovna nejednakost u Srbiji nije porasla od 2006. godine. Mijakovac[2] ukazuje da razlike u vrednosti Gini koeficijenta na osnovu dve ankete nastaju usled toga što anketa SILC u Srbiji beleži negativne vrednosti dohotka samozaposlenih, dok anketa APD ne evidentira gubitke.

Nejednakost prema potrošnom konceptu

Gini koeficijent meren raspodelom potrošnje za Srbiju ima niske vrednosti – pri dnu je svetske liste Gini koeficijenata, što znači da je nejednakost potrošnje u Srbiji dosta umerena i svrstava Srbiju u zemlje relativno jednake raspodele potrošnje. Slično je i sa drugim pokazateljem nejednakosti prema potrošnom konceptu – kvintilnim odnosom, koji u Srbiji beleži relativno nisku vrednost u poređenju sa drugim zemljama, ukazujući da nejednakost potrošnje u Srbiji nije posebno izražena, odnosno da je umerena po svetskim merilima.

Gini koeficijent i kvintilni odnos (prema potrošnji) u Srbiji

2013. 2014. 2015. 2016. 2017. 2018.
Gini koeficijent 26,9 26,6 25,5 26,1 25,9 28,45
Kvintilni odnos 4,0 3,9 3,7 3,9 3,8 4,2
Izvor: APD, RZS

Nejednakost merena Gini koeficijentom prema različitim anketama i definicijama

2006. 2007. 2008. 2009. 2010. 2011. 2012. 2013. 2014. 2015. 2016. 2017. 2018.
SILC n/a n/a n/a n/a n/a n/a n/a 38,0 38,3 40,0 39,8 37,8 35,6
APD, potrošni koncept 27,94 27,10 26,05 26,24 27,03 25,38 26,76 26,90 26,65 25,54 26,13 25,89 28,45
APD, prihodni koncept, sa prihodom u naturi 32,91 31,96 30,17 29,47 29,96 29,17 29,76 31,01 31,55 30,41 30,16 28,34
APD, prihodni koncept, bez prihoda u naturi 35,36 34,05 32,14 31,23 31,27 32,09 32,16 32,88 33,36 32,08 31,58 29,60

 

Više o nejednakosti u Srbiji videti u sledećim publikacijama:

 

—————

[1] Vlada Republike Srbije (2011): Prvi nacionalni izveštaj o socijalnom uključivanju i smanjenju siromaštva.
[2] Mijakovac, N. (2017): “Analiza prihoda domaćinstava i nejednakosti (Gini koeficijenta) na osnovu istraživanja Anketa o potrošnji domaćinstava i Anketa o prihodima i uslovima života – metodološki prilog” Makroanalize i trendovi br. 272/271

Bilten o socijalnom uključivanju

Arhiv biltena o socijalnom uključivanju

Aktuelnosti > <


Blog > <

Earlier
Đorđe Vasiljević - 42. Beogradski Ignite "Uključi se br. 7"
Transkript govora Đorđa Vasiljevića na 42. Beogradskom Ignite-u „Uključi se br. 7” (11. decembar 2019. godine, Impact Hub, Beograd) Pre dve [...]
pon, jun 01, 2020
Source: Inkluzija blog
42. Beogradski Ignite "Uključi se br. 7"
Transkript govora Đurice Stankova na 42. Beogradskom Ignite-u „Uključi se br. 7” (11. decembar 2019. godine, Impact Hub, Beograd) Moja priča [...]
pet, maj 29, 2020
Source: Inkluzija blog
42. Beogradski Ignite "Uključi se br. 7"
Transkript govora Stefana Lazarevića na 42. Beogradskom Ignite-u „Uključi se br. 7” (11. decembar 2019. godine, Impact Hub, Beograd) Ja sam [...]
sri, maj 27, 2020
Source: Inkluzija blog
Monika Ajvazović - 42. Beogradski Ignite "Uključi se br. 7"
Transkript govora Monike Ajvazović na 42. Beogradskom Ignite-u „Uključi se br. 7” (11. decembar 2019. godine, Impact Hub, Beograd) Još od [...]
pon, maj 25, 2020
Source: Inkluzija blog
42. Beogradski Ignite "Uključi se br. 7"
Transkript govora Olge Dević i Andree Rajičić na 42. Beogradskom Ignite-u „Uključi se br. 7” (11. decembar 2019. godine, Impact [...]
pet, maj 22, 2020
Source: Inkluzija blog

Aktuelni dokumenti > <

E2E: Priručnik za savetnike za zapošljavanje osoba sa invaliditetom
April, 2020 arrow right pdf [1 MB]
E2E:Testiranje javnih politika – Inovativni pristupi za zapošljavanje mladih (priručnik)
April, 2020 arrow right pdf [1 MB]
Dostupnost usluga i mera podrške za decu romske nacionalnosti na lokalnom nivou
April, 2020 arrow right pdf [737 KB]
E2E: Evaluacija Javnog konkursa „Podrška inovativnim pristupima za povećanje zapošljavanja i zapošljivosti mladih“, 2018–2019. godina
Mart, 2020 arrow right pdf [1 MB]
Dizajn za sve na turističkim destinacijama
Januar, 2020 arrow right pdf [32 MB]