Vlada republike SrbijeVlada Republike Srbije

Jezici

Nejednakost

Nejednakost prema konceptima i anketama - infografik

Nejednakost prema konceptima i anketama – infografik

Nivo siromaštva određen je: (1) odabranom linijom siromaštva, (2) prosečnom potrošnjom/prihodom u zemlji (što je funkcija nivoa razvoja Srbije, odnosno BDP-a po stanovniku) i (3) distribucijom potrošnje/prihoda među građanima. Ovo poslednje se svodi na pitanje (ne)jednakosti građana, a u slučaju Srbije (ne)jednakosti potrošnje/prihoda.

Merenje nejednakosti je složena oblast sa brojnim teškoćama metodološkog karaktera i prikupljanja podataka. Dva najjednostavnija i najjasnija indikatora (ne)jednakosti su: Gini koeficijent i Kvintilni odnos S80/S20 (odnos potrošnje/prihoda najbogatijeg i najsiromašnijeg kvintila).

U nastavku se nalaze podaci o nejednakosti u Srbiji, kako prema prihodima, tako i prema potrošnji, koji prikazuju značajno drugačiji nivo nejednakosti u zemlji. Potrošni koncept Srbiju svrstava u zemlje relativno ravnomerne raspodele potrošnje prema svetskim merilima, dok prihodni koncept ukazuje na značajnu nejednakost i svrstava Srbiju među zemlje najmanje jednakosti raspodele prihoda u evropskim okvirima.

Gini koeficijent meri nejednakost u celoj populaciji; uzima vrednosti od 0 do 1 (0-100%), pri čemu vrednost 0 označava potpunu jednakost potrošnje/prihoda svih pojedinaca, a vrednost 1 potpunu koncentraciju potrošnje/prihoda na samo jednog pojedinca.

Kvintilni odnos S80/S20 upoređuje ukupnu ekvivalentnu potrošnju/prihod gornjeg i donjeg kvintila. Gornji kvintil predstavlja 20% populacije koja raspolaže najvišom ekvivalentnom potrošnjom/prihodom, a donji kvintil 20% populacije sa najnižom ekvivalentnom potrošnjom/prihodom. Ovako definisan indikator meri samo promene u gornjem i donjem kvintilu ekvivalentne potrošnje/prihoda.

Nejednakost prema prihodnom konceptu

Distribucija dohotka po decilima pokazuje da prema podacima SILC (2018) najsiromašnijih 10% stanovnika Republike Srbije učestvuje sa svega 0,8% u nacionalnom ekvivalentnom dohotku, dok najbogatijih 10% učestvuje sa 24,6%.

Distribucija dohotka po decilima, udeo u nacionalnom ekvivalentnom dohotku (u %)

2013. 2014. 2015. 2016. 2017. 2018.
Prvi decil 1,4 1,0 0,8 0,5 1,0 0,8
Deseti decil 27,1 26,7 28,1 28,0 26,5 24,6
Izvor: Eurostat database Table Distribution of income by quantiles

Dohodovna nejednakost u Republici Srbiji je vrlo visoka i prema pokazatelju kvintilnog odnosa (S80/S20) i prema Gini koeficijentu.

Prema podacima SILC (2017) nejednakost raspodele dohotka je iznosila 9,4  što znači da je 20% najbogatijeg stanovništva u Republici Srbiji imalo gotovo deset puta veći ekvivalentni dohodak u odnosu na 20% najsiromašnijih. Vrednost ovog pokazatelja je znatno veća u odnosu na prosečnu vrednost EU 28, koja je iznosila svega 5,08, ali i veća od najvećih vrednosti koje su zabeležene u Bugarskoj (8,2), Rumuniji (6,5) i Litvaniji (7,3).

Gini koeficijent meri nejednakost na čitavoj distribuciji dohotka. Gini koeficijent u Republici Srbiji je iznosio 35,6 na osnovu podataka SILC (2018). Prema ovim podacima Srbija se nalazi u grupi zemalja sa najvećom nejednakošću – „mesto na listi“  Srbija deli sa Letonijom (35,6), dok je nešto viša nejednakost zabeležena u  Litvaniji (36,9), a zatim u Bugarskoj (39,6).

Vrednost  Kvintilnog odnosa  nije se značajnije promenila tokom posmatranog perioda. Sa druge strane, vrednost  Gini koeficijenta  beleži  postepen pad  od  2015. godine kada je iznosio 40,0  prema istraživanu (SILC 2015).

Gini koeficijent i kvintilni odnos (prema prihodima) u Srbiji

SILC 2013. SILC 2014. SILC 2015. SILC 2016. SILC 2017. SILC 2018.
Gini koeficijent 38,0 38,3 40,0 39,8 37,8 35,6
Kvintilni odnos 8,6 9,4 10,7 11,0 9,4 8,58
Izvor: Eurostat database Tables Gini coefficient of equivalised disposable income; S80/S20 income quintile share ratio by sex and selected age group

Posebna obrada podataka Ankete o potrošnji domaćinstva (APD) pokazuje da se vrednost Gini koeficijenta dohodovne distribucije nije promenila u odnosu na prvi izveštajni period[1] i da u 2017. godini iznosi 28,3.

Sudeći prema ovoj anketi dohodovna nejednakost u Srbiji nije porasla od 2006. godine. Mijakovac[2] ukazuje da razlike u vrednosti Gini koeficijenta na osnovu dve ankete nastaju usled toga što anketa SILC u Srbiji beleži negativne vrednosti dohotka samozaposlenih, dok anketa APD ne evidentira gubitke.

Nejednakost prema potrošnom konceptu

Gini koeficijent meren raspodelom potrošnje za Srbiju ima niske vrednosti – pri dnu je svetske liste Gini koeficijenata, što znači da je nejednakost potrošnje u Srbiji dosta umerena i svrstava Srbiju u zemlje relativno jednake raspodele potrošnje. Slično je i sa drugim pokazateljem nejednakosti prema potrošnom konceptu – kvintilnim odnosom, koji u Srbiji beleži relativno nisku vrednost u poređenju sa drugim zemljama, ukazujući da nejednakost potrošnje u Srbiji nije posebno izražena, odnosno da je umerena po svetskim merilima.

Gini koeficijent i kvintilni odnos (prema potrošnji) u Srbiji

2013. 2014. 2015. 2016. 2017. 2018.
Gini koeficijent 26,9 26,6 25,5 26,1 25,9 28,45
Kvintilni odnos 4,0 3,9 3,7 3,9 3,8 4,2
Izvor: APD, RZS

Nejednakost merena Gini koeficijentom prema različitim anketama i definicijama

2006. 2007. 2008. 2009. 2010. 2011. 2012. 2013. 2014. 2015. 2016. 2017. 2018.
SILC n/a n/a n/a n/a n/a n/a n/a 38,0 38,3 40,0 39,8 37,8 35,6
APD, potrošni koncept 27,94 27,10 26,05 26,24 27,03 25,38 26,76 26,90 26,65 25,54 26,13 25,89 28,45
APD, prihodni koncept, sa prihodom u naturi 32,91 31,96 30,17 29,47 29,96 29,17 29,76 31,01 31,55 30,41 30,16 28,34
APD, prihodni koncept, bez prihoda u naturi 35,36 34,05 32,14 31,23 31,27 32,09 32,16 32,88 33,36 32,08 31,58 29,60

 

Više o nejednakosti u Srbiji videti u sledećim publikacijama:

 

—————

[1] Vlada Republike Srbije (2011): Prvi nacionalni izveštaj o socijalnom uključivanju i smanjenju siromaštva.
[2] Mijakovac, N. (2017): “Analiza prihoda domaćinstava i nejednakosti (Gini koeficijenta) na osnovu istraživanja Anketa o potrošnji domaćinstava i Anketa o prihodima i uslovima života – metodološki prilog” Makroanalize i trendovi br. 272/271

Bilten o socijalnom uključivanju

Arhiv biltena o socijalnom uključivanju

Aktuelnosti > <

Kalkulator socijalnih davanja

Blog > <

Earlier
SIPRU_BLog
Korona virus prouzrokovao je brojna prilagođavanja u poslovnom svetu, kao i u radnim navikama. Osobe čija se radna aktivnost može [...]
pet, jan 22, 2021
Source: Inkluzija blog
SIPRU_BLog
Primena projektne nastave u trenutnim uslovima nastave u malim grupama, uz prisutvo posebnih mera zaštite, predstavlja poseban izazov za svakog [...]
pon, jan 18, 2021
Source: Inkluzija blog
Milenka Matić
Različitim kanalima komunikacije do nas sve češće dopiru poruke o važnosti podsticanja razvoja deteta i kreiranja sigurnog okruženja u kojem [...]
pet, dec 25, 2020
Source: Inkluzija blog
Vukašin Kolarević
Pitanje odgovarajućeg ranog vaspitanja dece i postojanja objekata za osnovno obrazovanje u ruralnim sredinama je ujedno i pitanje opstanka naselja [...]
pet, dec 11, 2020
Source: Inkluzija blog
Milkica Dimitrijević
U prethodnim tekstovima sam spomenula da dijagnoza raka i lečenje ne utiču samo na obolelog člana, već na celu porodicu. [...]
pon, dec 07, 2020
Source: Inkluzija blog

Aktuelni dokumenti > <

Smernice o realizaciji otvorenog učenja i učenja na daljinu za učenike/ce sa smetnjama u razvoju i invaliditetom dok su škole zatvorene: Unapređivanje inkluzivnog učenja u vreme COVID-19“
Decembar, 2020 arrow right pdf [8 MB]
Indeks društvenog razvoja gradova i opština u Republici Srbiji – Brošura
Decembar, 2020 arrow right pdf [313 KB]
Posledice Kovid-19 na položaj osetljivih grupa i grupa u riziku – uzroci, ishodi i preporuke
Decembar, 2020 arrow right pdf [5 MB]
Mapiranje podstandardnih romskih naselja prema rizicima i pristupu pravima u Republici Srbiji sa naročitim osvrtom na Covid-19 epidemiju
Decembar, 2020 arrow right pdf [12 MB]
Inovativne prakse u oblasti socijalne zaštite na lokalnom nivou u Republici Srbiji – Odgovor na vanredno stanje usled pandemije Covid-19
Decembar, 2020 arrow right pdf [709 KB]
Vodič kroz tranziciju za trans osobe u Srbiji
Oktobar, 2020 arrow right pdf [2 MB]