Vlada Republike Srbije
Akcioni plan za pitanja imigracije i azila koji je 13. maja predstavila Evropska komisija, predviđa obavezujuće kvote za članice EU za prihvat izbeglica. Mehanizam kvota je predviđen i za prijem tražilaca azila, odnosno njihovog prebacivanja iz jedne u drugu članicu u slučaju velikog priliva migranata. Plan treba da omogući da se teret prihvata izbeglica i tražilaca azila ravnomerno raspodeli u EU. Međutim, Velika Britanija, Irska i Danska u oba slučaja mogu da odluče da li će u tome učestvovati, a u EU u celini vlada otpor prema uvođenju takvih mera. U tom kontekstu, plan bi do usvajanja mogao da pretrpi mnoge izmene, imajući u vidu i ranija iskustva u EU sa sličnim predlozima.
Prema planu Evrope komsije, broj izbeglica koji neka članica može da primi određivaće se na osnovu bruto domaćeg proizvoda, broja stanovnika, stope nezaposlenosti i broja izbeglica koje je neka zemlja do sada primila.
U slučaju 20.000 sirijskih izbeglica, koliko Visoki komesarijat za izbeglice UN (UNHCR) traži od EU da primi godišnje, predviđeno je da ih najviše primi Nemačka (3.086), Francuska (2.375), Velika Britanija (2.309), Italija (1.989) i Španija (1.549).
Velika Britanija, Irska i Danska imaju, međutim, mogućnost da odluče da ne učestvuju u raspodeli izbeglica. Njihove kvote će u tom slučaju biti raspodeljene među ostalih 25 članica.
Najmanje izbeglica će primiti Kipar (69) i Malta (121), dok će ih Hrvatska primiti 315, a Bugarska 216.
Mehanizam kvota je predviđen i za preseljenje migranata iz jedne članice u kojoj su uživali zaštitu, u drugu članicu EU. Velika Britanija, Irska i Danska takođe imaju mogućnost izbora u ovom slučaju.
U EU je prošle godine razmatrano više od 360.000 zahteva za azil. Samo polovina, 185.000, je odobrena a najaveći broj azilanata je prihvatilo šest zemalja – Nemačka, Švedska, Francuska, Italija, Britanija i Holandija.
Otpor članica
London se posebno protivi uvođenju ovakvih mehanizama u EU. Britanska vlada koznervativca Dejvida Kamerona (David Cameron) objavila je 13. maja rat planu Evropske komisije za pitanja migracija i azila.
U tome je Kameron našao saveznika u mađarskom premijeru Viktoru Orbanu koji je uvođenje kvota nazvao “ludom idejom”.
“Migrante koji pokušavaju da dođu u EU preko Mediterana treba vratiti nazad”, rekla je britanska ministarka unutrašnjih poslova Tereza Mej (Theresa May) novinarima uoči predstavljana plana Evropske komisija.
Ona je rekla da bi ih odluka da se prime “samo dalje podsticala da rizikuju svoje živote”.
Na to je prvi potpredsednik Evropske komisije Frans Timermans (Timmermans) odgovorio da bi bilo “najgore ne činiti ništa, zadržati sadašnji sistem”.
Timermans je rekao da plan izaziva kritike ali da predsednik Komisije Žan-Klod Junker (Jean-Claude Juncker) “rizikuje čak i ako nije siguran u podršku članica”.
Izvori u EU kažu da u članicama niko ne želi obavezujuće kvote.
“Plan će vrlo verovatno biti iskasapljen kao što je to bio slučaj sa prethodnim planom koji je Evropska komisija predstavila u decembru 2013, nakon tragedije u blizini italijanskog ostrva Lampeduza”, izjavilo je za AFP više evorpskih zvaničnika upućenih u to pitanje.
S druge strane, turski premijer Redžep Tajip Erdogan je 13. maja pozvao Evropu da ispuni svoju obavezu prema migrantima i podsetio da je Turska primila gotovo dva miliona izbeglica.
“Turska je potrošila 5,6 milijardi dolara da bi primila i preuzela brigu nad 1,7 miliona Sirijaca i oko 300.000 Iračana koji se nalaze u izbegličkim centrima ili različitim gradovima u Turskoj”, rekao je Erdogan na konferenciji za novinare u Tirani.
Akcija protiv krijumčara
Plan predviđa i intenziviranje borbe protiv krijumčara migranata.
Visoka predstavnica EU za spoljnu politiku i bezbednost Federika Mogerini je rekla da je predviđeno pokretanje “pomorske misije usmerene na aktivnosti krijumčara”. Mogerini je naglasila da nije reč o vojnoj operaciji u Libiji.
Predviđeno je i da se povećaju sredstva i oprema za akcije nadzora i spasavanja u Sredozemnom moru u okviru operacija “Triton” u Italiji i “Posejdon” u Grčkoj.
Evropska komisija zauzvrat insistira na tome da se ubrza vraćanje migranata u zemlje porekla kojima nije odboren boravak u EU.
Mogerini će 18. maja predstaviti plan ministirma spoljnih poslova i odbrane EU, dok će ministri unutrašnjih poslova EU raspravljati o planu 15. juna u Luksemburgu da bi ga na kraju razmotrili lideri EU 30. juna u Briselu.
Izvor: AFP, preuzeto sa www.euractiv.rs
pdf [3 MB]
Napiši komentar