Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

Evropska komisija je u sklopu evropske digitalne agende objavila Zbornik onlajn prava (online) u Evropskoj uniji u cilju edukacije građana o njihovim fundamentalnim pravima na internetu. U Zborniku su rezimirana i jednostavnim jezikom navedena prava i obaveze iz važećih zakona EU koji se odnose na pristup internetu, zaštitu privatnosti, prava potrošača i rešavanje konflikta. Iz tih prava proizlazi da svi građani Unije treba da imaju pristip “univerzalnim uslugama” interneta i to dobrog kvaliteta i po razumnoj ceni.

Pojednostavljena onlajn prava sa primerima je dostupna na sajtu “Tvoja Evropa” (Your Europe).

Objavljivanjem Zbornika sa pobrojanim onlajn pravima i principima Komisija želi da podstakne poverenje među potrošačima i doprinese većem korišćenju onlajn usluga.

Pristup internetu u EU, kako se navodi u dokumentu, mora da bude “otvoren” i “neutralan” a korisnici treba da imaju pravo izbora aplikacija i usluga. Članice EU mogu da zabrane aplikacije i usluge jedino kada je to “svrsishodno, srazmerno i neophodno u demokratskom društvu”, odnosno kada neki sadržaj može “ozbiljno da pogorša fizički, mentalni i moralni razvoj” maloletnika ili podstakne mržnju na osnovu rase, pola, vere ili nacionalnosti.

U odeljku koji se odnosi na pristup mreži elektronskih komunikacija i usluga posebno se ističe da princip “univerzalnih usluga” mora da bude osiguran i korisnicima sa invaliditetom.

Građani EU takođe imaju pravo na privatnost na internetu i moraju da budu informisani o svim podacima koji se o njima prikupljaju ili čuvaju u raznim fajlovima, poput veb sajtova ili baza podataka. Korisnici interneta imaju pravo i da traže da se podaci o njima isprave ili izbrišu ako su nepotpuni ili netačni ili ako su dobijeni nezakonito.

U Zborniku se navodi i da neke informacije o korisnicima interneta ne mogu da se čuvaju. To su podaci na osnovu kojih se otkrivaju rasa ili etničko poreklo, političko opredeljenje, vera i ubeđenje ili članstvo u sindikatu. Podaci o zdravstvenom stanju korisnika ili njegovom seksualnom životu mogu da se čuvaju samo uz eksplicitan pristanak korisnika interneta i ako je to dozvoljeno nacionalnim zakonodavstvom.

Građani EU imaju pravo i da budu obavešteni kada neko narušava bezbednost njihovih komunikacija, poput mejla.

Korisnik interneta takođe mora da bude obavešten ako se desi da su njegovi lični podaci kod pružaoca usluge interneta kompromitovani, odnosno izgubljeni ili ukradeni, što bi moglo da nanese štetu privatnosti klijenta.

Kada je reč o odnosu sa provajderom, korisnik usluga elektronske komunikacije ima pravo na minimalne uslove standardnog ugovora, pravo da unapred bude informisan ako provajder menja uslove ugovora, kao i da raskine ugovor bez plaćanja penala ukoliko nije saglasan sa novim uslovima.

Navodi se i da kod plaćanja robe ili usluga u evrima naručiocu mora isto da se naplati bez obzira da li je trgovac iz zemlje iz koje je i potrošač ili iz neke druge članice EU.

Širom EU korisnici interneta imaju i pravo da budu zaštićeni od netraženih i neželjenih poruka (spama), osim ako su pristali da im se šalju.

Kada kupuju robu ili usluge preko interneta evropski građani imaju pravo na informacije o proizvodu, ceni, troškovima isporuke, trgovcu. Ta prava posebno se odnose na ugovore o pružanju onlajn usluga.

Građani EU imaju i pravo na pravovremene informacije kod finansijskih onlajn usluga, npr. bankarskih. Te informacije moraju da budu jasne i da sadrže detalje i glavne karakteristike finansijske usluge a ponuđač usluge mora da izvesti potrošača o njegovim pravima iz ugovora.

U Zborniku se ukazuje i na pravo građana EU da se žale i da tuže u sporovima oko onlajn usluga. Pri tome se detaljno obrazlaže šta građanin može da preduzme u slučaju spora sa pružaocem usluga interneta čije sedište je izvan EU.

Navode se i primeri loše trgovinske prakse. Među njima je i slučaj kada trgovac nudi neki proizvod po određenoj ceni a zatim odbije porudžbinu ili ne isporuči naručeno u razumnom roku. Trgovcima takođe nije dozvoljeno da reklamiraju neki proizvod kao besplatan ako kupac mora da plati još nešto osim troškova isporuke.

Propisima je regulisano i da svakom potrošaču u EU usluga ili proizvod naručen preko interneta mora da bude ispourčen u roku od 30 dana, osim ako se kupac i prodavac nisu drugačije sporazumeli.

Kupac preko interneta može od trgovca da traži i da se proizvod popravi ili zameni novim besplatno ako je ono što mu je isporučeno pokvareno ili ne odgovara onome što je naručio. Ako trgovac u razumnom roku ne popravi ili zameni robu, potrošač može da traži povraćaj novca ili nižu cenu.

Izvor: Euractiv.rs