Vlada Republike Srbije
Letonija je 1. januara preuzela predsedavanje EU i u narednih šest meseci prioriteti će joj biti konkurentnost i privredni rast, korišćenje digitalnih potencijala za razvoj EU i jačanje uloge Unije kao globalnog igrača. S obzirom na trenutnu geopolitičku situaciju, jedno od glavnih pitanja spoljne politike EU tokom letonskog predsedavanja biće odnosi sa Rusijom. Za vreme predsedavanja EU u Letoniji će biti organizovano oko 200 sastanaka i skupova a korist od predsedavanja za ekonomiju te baltičke zemlje procenjuje se na 64,5 miliona evra.
Na mesto predsedavajućeg Letonija dolazi u trenutku kada se Evropa suočava sa ozbiljnim bezbednosnim izazovima.
Odnosi EU sa Rusijom biće “ključni element” spoljne politike tokom predsedavanja Letonije EU ali to pitanje, kako su istakli letonski zvaničnici, neće umanjiti angažovanje Unije u humanitarnom krizama u susedstvu EU.
U sklopu tri prioriteta predsedavanja – konkurentna, digitalna i angažovana Evropa, Letonija će nastojati da se učini značajan napredak sa novim investicionim paketom Evropske komisije, kao i strategijom za energetsku uniju, sve sa ciljem da se unapredi evropska konkurentnost.
Kod digitalne agende, letonsko predsedavanje EU fokusiraće se na uvođenje telekomunikacionog paketa EU, bezbednost digitalnog okruženja i jedinstveno digitalno tržište.
Pitanje proširenja EU, kao i migracija, bezbednosti, politike susedstva u sklopu su prioriteta angažovana Evropa.
Letonski ministar spoljnih poslova Edgars Rinkevičs razgovarao je krajem decembra sa evropskim komesarom za susedstvo i politiku proširenja Johanesom Hanom o susedskoj politici EU i izazovima politike proširenja EU, kao i daljim koracima koje treba preduzati na tom planu za vreme letonskog predsedavanja.
Rinkevičs i Han razgovarali su o procesu proširenja EU, uključujući mogućnost za otvaranje prvog poglavlja u pregovorima o članstvu sa Srbijom.
Tema razgovora bio je i kurs integracije ostalih zemalja Zapadnog Balkana, objavljeno je na sajtu letonskog ministarstva spoljnih poslova.
S obzirom da je 2015. Evropska godina razvoja, posebnu pažnju letonsko predsedavanje posvetiće osnaživanju žena u sklopu inicijative angažovana Evropa.
Tokom predsedavanja Letonije u toj baltičkoj zemlji biće organizovano oko 200 sastanaka i skupova, uključujući političke sastanke na visokom nivou.
Jedan od glavnih događaja biće samit Istočnog partnerstva, uz prateće skupove, u maju 2015. u Rigi, a predviđeno je i deset neformalnih sastanaka ministara EU i sastanak Azija-Evropa (ASEM) ministara obrazovanja.
Planirana je i organizacija Skupštine digitalne agende, Evropske konferencije o standardizaciji, Foruma socijalnih pertnera, Nedelje zdravlja.
Pripremajući se za predsedavanje EU, Letonija je u prethodnih godinu i po dana obučila više od hiljadu državnih službenika za poslove povezane sa predsedavanjem.
Predsedavanje EU Letonija je preuzela od Italije a predaće ga na kraju juna Luksemburgu.
Ekonomske koristi
Konsultantska kuća KPMG Baltiks SIA (Baltics) korist od predsedavanja za letonsku ekonomiju procenjuje na 64,5 miliona evra.
Predsedavanje će doneti povećanje poreskog prihoda i prihoda građana, poboljšaće zaposlenost i pozitivno delovati na turizam i unapređenje profesionalnih kapaciteta zaposlenih u državnim institucijama.
Očekuje se da tokom predsedavanja Letoniju poseti oko 25.000 stranih političara i zvaničnika i 700 novinara.
Konsultantska kuća je ocenila i makroekonomske koristi i, prema proračunima, ukupne makroekonomske investicije premašiće 71 milion evra.
Među dugoročne koristi od predsedavanja uvršćeni su obuka i sticanje praktičnih veština svih koji će biti angažovani oko letonskog predsedavanja EU.
Tako će letonske kompanije dobiti veće mogućosti za saradnju u evropskim mrežama i učešće u istraživačkim projektima, čime će se unaprediti njihovi izvozni kapaciteti i saradnja sa kompanijama iz drugih zemalja.
Ukupna korist Letonije od predsedavanja biće nešto veća nego u slučaju Litvanije koja je za vreme predsedavanja u drugoj polovini 2013. godine ostvarila 55,4 miliona evra.
Izvor: EurActiv.rs
pdf [3 MB]
Napiši komentar