Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

Troškovi za zdravstvene usluge u centralno-istočnoj Evropi imaju katastrofalan efekat na siromašnija domaćinstva, utvrdilo je istraživanje Evropske komisije. Za reformu u zdravstvu je naročito poguban sistem podmićivanja zdravstvenih radnika za usluge koje inače ne treba da se plaćaju. Udeo pacijenata koji neformalno plaćaju za kućnu posetu lekara ide od 7% u Poljskoj do 36% u Ukrajini. Gotovo polovina svih pacijenata u Litvaniji i Rumuniji plaća prilikom prijema u bolnicu, a u Poljskoj više od 16%. Srbija je navedena kao primer i formalnog i neformalnog plaćanja, i to najviše indirektnog kada pacijent sam mora da donese medicinski materijal.

Istraživanje „Da li pacijenti u centralnoj i istočnoj Evropi mogu da se izbore sa naraslim naknadama za usluge zdravstvenog sistema“ je sprovedeno u okvitu projekta ASSPRO CEE 2007, a obuhvaćene su Bugarska, Mađarska, Litvanija, Poljska, Rumunija i Ukrajina, kao i Rusija, Albanija i Srbija.

Većina korisnika zdravstvenih usluga u zeljama centralne i istočne Evrope pristaje da plaća legalnu participaciju u slučaju posete lekara ili prijema u bolnicu ako su usluge kvalitetene i pristupačne.

Autori izveštaja smatraju da su kvalitet i dostupnost usluge ključni da građani pristanu da plaćaju participaciju i da nestanu drugi vidovi plaćanja odnosno mita. U suprotnom, neformalne naknade za zdravstvenu uslugu mogle bi i dalje da postoje uporedu sa zakonitim participacijama.

Ispitujući politike plaćanja zdravstvenih usluga u Bugarskoj, Mađarskoj, Litvaniji, Poljskoj, Rumuniji i Ukrajini, ASSPRO istraživački projekat Evropske unije ustanovio je da su troškovi zdravstvenog u tim zemljama prebačeni sa države na pacijenta. Svrha ove promene je da se stvori efikasniji zdravstveni sistem i podstaknu zdravije životne navike.

Međutim, podaci pokazuju da su plaćanja iz džepa, bilo formalna ili neformalna, značajno opterećenje za korisnike usluga, a često imaju negativan uticaj i na njihovo zdravlje i na socijalno ekonomski položaj.

Formalne participacije postoje u svim evropskim zemljama bez obzira na nivo ekonomskog razvoja i tip finansiranja zdravstvenog sistema.

Samo neke zemlje imaju obavezne participacije za posete lekara i hospitalizaciju. Nivo participacije značajno varira od zemlje do zemlje, od jednog evra po pacijentu u Bugarskoj,Češkoj i Letoniji, do više od 20 evra u Belgiji, Irskoj i Švedskoj.

U Srbiji, pacijenti plaćaju i formalno i neformalano, ali najviše indirektno, navodi se u istraživanju. Pod indiretnim plaćanjem se podrazumevaju medicinska sredstva koja bi trebalo da obezbedi bolnica, ali se traži od pacijenta da ih donese, poput lekova, zavoja i drugog medicinskog materijala.

U malo slučajeva neformalna plaćanja su izraz istinske zahvalnosti. Ali, taj novac se takođe daje na zahtev ili na mig medicinskoj osoblja, kao i uz očekivanja pacijenta da će tako dobiti bolju negu. Ukupna vrednost neformalnih davanja medicinskom osoblju je značajna, ocenjuje se u izveštaju.

Naknade teraju u siromaštvo

Poznato je da i mali medicinski troškovi mogu i te kako teško da padnu siromašnijim domaćinstvima kada su plaćanja pacijenata glavni izvor finansiranja rashoda za zdravstvo, a mogu čak da utiču da i bogatija domaćinstva postanu siromašna.

U reprezentativnom istraživanju sprovedenom u šest zemalja, ASSPRO je otkrio da između 25 i 49% procenata potrošača prijavljuje ozbiljne teškoće u plaćanju medicinskih usluga.

Za potrebe istraživanja, “teškoće” su definisane ili kao pozajmljivanje novca, prodavanje imovine ili odustanjanje od lečenja kao posledica pritiska da se plati.

Na primer, rezultatu istraživanja  za Srbiju pokazuju da je 5% korisnika zdravstvenog sistema prešlo u grupu najsiromašnijih građana kao posledica plaćanja raznih dažbina za zdravstvene usluge.

Većina domaćinstva teško može da se izbori sa takvim nametom, naročito neko u porodici dugo godina biluje od neke hronične bolesti. Iako je predviđeno da najsiromašniji i hrionični bolesnici budu izuzeti od brojnih plaćanja, takvi mehanizmi su propali u Srbiji, navodi se u izveštaju.

Istraživanje je pokazalo da većina korisnika zdravstevnih usluga u centralnoj i istočnoj Evropi nema ništa protiv formalanih, zakonskih participacija za posetu lekara ili hospitalizacije kada su te usluge kvalitetene i svima dostupne.

To naročito važi za Bugarsku i Rumuniji. Nešto veće protivljenje participacijama  je u Mađarskoj i Poljskoj, naročito u slučaju prijema u bolnicu.

U izveštaju se podvlači da relativno velika grupa korisnika u Bugarskoj, oko 20-25%, rekla je da ne može da plaća te participacije iako se ne protivi toj ideji. U drugim zemljama, ta grupa je manja, ali ipak obuhvata 8-16% korisnika u svakoj zemlji.

Izvor: EurActiv.rs