Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

U Srbiji se 15. septembra, pošto je Mađarska zatvrorila granicu i pooštrila propise, uglavnom čeka da se vidi kako će se situacija dalje razvijati. Od toga će zavisiti i organizacija dalje pomoći kao i rešavanja pitanja statusa migranata koji će se duže zadržavati u Srbiji ili biti vraćeni na njenu teritoriju. Izbeglice za sada radije čekaju na graničnim prelazima nego u prihvatnim centrima na severu zemlje, i nema informacija da su promenile putanju ka EU. Srbija je najavila da neće pristati na masovno vraćanje izbeglica iz Mađarske koje nije u skladu s propisima.

Na graničnom prelazu Horgoš, koji je zatvoren sa mađarske strane, 15. septembra oko podneva nalazilo se, prema informacijama Visokog komesarijata UN za izbeglice (UNHCR), oko 700 izbeglica, dok je prihvatni centar u Kanjiži bio prazan, pošto “svi hrle prema granici”.

“Ljudi još uvek čekaju na Horgošu, mada je zatvoren. Ljudi čekaju, ne znaju šta da rade jer je do negde kasno u noć Mađarska još prihvatala izbeglice. Sada ne znamo kako će ići dalje. Svi čekaju da vide šta će biti”, rekla je za Betu portparolka UNHCR-a Melita Šunjić.

Ona je rekla da je ljudi na tom prelazu sve više, kao i da se situacija menja iz minuta u minut.

Melita Šunjić je rekla da UNHCR dostavlja izbeglicama hranu, vodu i ćebad, a da će od razvoja situacije zavisiti da li će država morati da preduzme korake na zbrinjavanju izbeglica na samoj granici.

Upitana kakav će sada biti pravni status izbeglica u Srbiji, odnosno da li će morati da podnesu zahtev za azil zbog dužeg boravka u Srbiji, ona je rekla da je to pitanje za srpske vlasti, odnosno da je na njima da odluče kako će reagovati.

“Ako se ide samo po slovu zakona, oni u roku od 72 sata moraju podneti zahtev za azil. Ali, Srbija je do sada pokazala dosta fleksibilnosti, dosta humanosti, pa se nadamo da će se i za to naći rešenje”, rekla je portparolka UNHCR-a.

Melita Šunjić je rekla da će priliv izbeglica u Srbiju verovatno ostati isti kao do sada, navodeći da ih je 14. septembra oko 2.000 prešlo granicu u Preševu. Ona je ocenila da će se oni pre ili kasnije pojaviti na granici sa Mađarskom.

Za Srbiju neprihvaltjivo vraćanje izbeglica

Srpske vlasti su stavile do znanja da neće prihvatati masovno vraćanje izbeglica registrovanih u Mađarskoj koje nije u skladu sa propisima, odnosno sporazumom o readmisiji.

“Ukoliko žele da ih vrate, moraće da ih vrate u Grčku. To je prva zemlja ulaska u Evropsku uniju. Nećemo ih primiti i po cenu da i Srbija postavi vojsku na granice”, rekao je 14. septembra državni sekretar u Ministarstvu za rad i socijalna pitanja Nenad Ivanišević na seminaru o ljudskim pravima migranata, izbeglica i tražilaca azila u Subotici.

Prema izmenama zakona koje su stupile na snagu 1. avgusta, Mađarska može da odbije da razmotri zahtev za azil osobama koje su došle iz zemalja koje mađarske vlasti smatraju bezbednim, uključujući Srbiju i Makedoniju.

Amnesti internešenal je kritikovao tu meru istakavši da ni Mađarska niti bilo koja druga zemlja ne mogu da uskratiti tražiocima azila pravo da se njihov zahtev pojedinačno razmatra.

Za sada bez promene rute

UNHCR je 15. septembra saopštio da nema podatake da su izbeglice počele da koriste druge pravce za ulazak u EU, dok su hrvatske vlasti saopštile da tokom prepodneva nije bilo pokušaja ilegalnih prezaka granice.

Načelnik uprave za granicu hrvatskog MUP Zlatko Sokolar izjavio je 15. septembra da postoji realna mogućnost da izbeglice krenu prema Hrvatskoj, ali da u ovom trenutku nema pokušaja ilegalnih prelazaka.

“Granica sa Srbijom je u ovom trenutku mirna, nema nikakvih vanrednih događaja, niti pokušaja ilegalnih prelazaka državne granice”, rekao je Sokolar za Hrvatski radio uz ocenu da je migrantska kriza nadmašila sve procene i da je teška. Sokolar je najavio da će izbeglice koje uđu u Hrvatsku biti registrovane, a potom i zbrinute.

Po izbijanju izbegličke krize, hrvatski zvaničnici više puta su istakli da Hrvatska neće, poput Mađarske, zatvarati svoje granice.

Zvaničnici su poručili da u prvom talasu Hrvatska može da primi oko 3.000 izbeglica. Najviše smeštajnih kapaciteta ima u Kutini. U gradnji su dva prihvatna centra za strance u Tovarniku i Trilju, koji se grade sredstvima iz šengenskog fonda, ali se očekuje da će biti završeni tek krajem godine.

Zasad je zabeleženo nekoliko pojedinačnih pokušaja ulazaka izbeglica, a 14. septembra je potvrđeno da je u zemlju ušlo šestoro Sirijaca koji su smešteni u hotelu Porin u Zagrebu.

Pošto je Mađarska blokirala prolazak izbeglica preko svoje teritorije, nadležne institucije u BiH ocenile su da bi izbeglice mogle krenuti i preko BiH.

Procenjuje se da je Bijeljina jedno od mogućih mesta gde će izbeglice ulaziti u BiH, ali da postoji mogućnost da izbeglice krenu potpuno novom rutom, preko Kosova i Crne Gore, pa bi tom slučaju u BiH ulazile kod Trebinja.

Više informacija poražite na www.euractiv.rs