Vlada Republike Srbije
Evropska unija će i u narednom budžetskom ciklusu 2014-2020. finansijski i politički podržati organizacije civilnog društva u zemljama u procesu pristupanja, sa težištem na stvaranju podsticajnog okruženja i izgradnji kapaciteta organizacija civilnog društva. U predlogu smernica za podršku EU civilnom društvu u zemljama u procesu pristupanja navodi se da Unija ne treba da popunjava prazninu koja nastaje povlačenjem stranih donatora iz regiona već da podržava postepeno smanjivanje zavisnosti organizacija od međunarodnih donacija. U dokumentu, objavljenom u januaru, podseća se da zemlje koje žele da pristupe EU moraju da imaju odgovarajući zakonski, pravosudni i administrativni okvir za ostvarivanje prava na slobodu govora, okupljanja i udruživanja, uključujući prava organizacija civilnog društva na slobodno i nezavisno delovanje.
Smernice za podršku civilnom društvu u zemljama u procesu pristupanja u periodu 2014-2020. dovršava Direktorat Evropske komisije za proširenje nakon konsultacija sa civilnim društvom, kancelarijama za saradnju sa civilnim društvom u zemljama regiona i delegacijama EU, a završna verzija je predstavljena na internet stranici Balkanske mreže za razvoj civilnog društvo.
“Podrška civilnom društvu u zemljama u procesu integracija u EU treba da bude usmerena na omogućavanje i podsticanje participativne demokratije. To treba da se ogleda u dva glavna cilja: stvaranju podsticajnog okruženja za civilno društvo i izgradnju kapaciteta organizacija civilnog društva kako bi bile efikasan, odgovoran i nezavisan činilac”, navodi se u dokumentu.
Evropska komisija će pružiti političku i finansijsku podršku kako bi se ti priroriteti ostvarili. Pritom će zauzeti pristup koji će biti “više strateški i usmeren na efikasnost i rezultate kako bi se ostvario maksimalan rezultat sa ograničenim ljudskim i finansijskim resursima”, dodaje se u smernicama.
“Kada je reč o političkoj podršci, Komisija će ohrabrivati zemlje u procesu pristupanja EU da zakonodavstvo učini podsticajnim za delovanje civilnog društva. Promovisaće i učešće civilnog društva u pretpristupnom procesu, uključujući izradu, primenu i nadzor primene sektorskih strategija za finansijsku pomoć EU u okviru IPA II”, navodi se u dokumentu.
Komisija će na planu finansijske podrške koristiti različite instrumente finansiranja u skladu sa vrstama organizacija civilnog društva, potrebama i okolnostima u zemljama u procesu pristupanja.
Težište će biti na dugoročnijim ugovorima, imajući u vidu da su za izgradnju kapaciteta i zagovaranje potrebno vreme i resursi, kao i na fleksibilnijem pristupu koji podstiče stvaranje partnerstava i koalicija umesto dosadašnje podrške zasnovane na projektu. Takođe, fokus će biti na podršci organizacijama sa neposrednim pristupom problemom (grass-root).
Evropska komisija treba da podrži i rad udruženja socijalnih partnera, navodi se u dokumentu i dodaje da je potrebno jačati partnerstvo između takvih organizacija, posebno onih iz nerazvijenih regiona sa sličnim organizacijama u EU.
EU ne treba da nadoknadi manjak stranih donacija
U smernicama se navodi da Evropska unija ne treba da popunjava prazninu koja nastaje sa povlačenjem stranih donatora u regionu već da podržava postepeno smanjivanje zavisnosti organizacija od međunarodnih donacija.
“Mora se shvatiti da su sredstva EU koja se odnose na prisutpanje ograničena vremenski i u iznosu. EU, iako je glavni donator civilnom društvu, ne može i ne sme da teži da popuni finansijsku prazninu koja se javlja sa povlačanjem drugih donatora iz regiona”, navodi se u dokumentu.
Kako zemlje u integracijama budu napredovale u procesu, Komisija će podržavati napore organizacija civilnog društva da postanu manje zavisne od međunarodnih donacija, uključujući i sredstva EU.
U dokumentu se navodi da organizacije koje suviše zavise od međunarodnih ili domaćih javnih sredstava rizikuju da izgube legitimitet u javnosti, kao i da se postavlja pitanje da li su to istinski organizacije civilnog društva.
Komisija će pružiti podršku organizacijama civilnog društva koje su usmerene na jačanje svojih kapacieta u cilju ostvarivanja ciljeva koje su odredile. To pre svega znači da će organizacije morati da osnaže “autonomiju, reprezentativnost i odgovornost” kroz jačanje svoje baze članstva i unapređenje upravljanja organizacijom.
Komisija će utvrditi i ciljeve, rezultate i indikatore na osnovu kojih će na nivou zemlje i regiona meriti napredak civilnog društva ostvaren na osnovu podrške EU. U okviru nadzora i evaluacije biće održan godišnji regionalni sastanak na kome će učestvovati i organizacije civilnog društva, kako bi se razmotrili stanje i napredak u ostvarivanju ciljeva.
Pravo na udruživanje važno na putu ka EU
Zemlje koje žele da pristupe EU moraju da imaju odgovarajuće zakonsko, pravosudno i administrativno okruženje za ostvarivanje slobode govora, okupljanja i udruživanja. To uključuje i prava organizacija civilnog društva poput procedura registracije koje ih ne diskriminišu i slobodnog i nezavisnog delovanja.
Da bi se ta prava ostvarila, potreban je i odgovarajući sistem finansiranja, što može da uključuje i poreske olakšice za privatne donacije ili direktno finansiranje iz budžeta aktivnosti organizacija civilnog društva od javnog interesa, kao i članarine i dobrovoljne priloge.
Ističe se da je izuzetno važno da postoji i mehanizam za saradnju organizacija civilnog društva i državnih institucija, kao i za protok informacija o pitanjima od javnog interesa.
Organizacije civilnog društva u regionu su pokazale da su u stanju da pokrenu inicijative protiv korupcije, doprinesu integraciji i pomirenju u regionu, podrže nezavisne medije, kampanje za rodnu ravnopravnost ili borbu protiv diskriminacije i promovišu socijalno uključivanje, ocenjuje se u dokumentu.
U smernicama se ukazuje i na značaj uključivanja civilnog društva u proces pristupanja jer se time neophodne reforme mogu bolje objasniti i približiti građanima. Time se, kako se dodaje, podstiče i uravnotežena debata ključna za donošenje konačne odluke o ulasku u EU pred sam kraj procesa pristupanja.
Izvor: EurActiv.rs
pdf [3 MB]
Napiši komentar