Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

Uključivanje organizacija civilnog društva u strateško planiranje na lokalnom nivou nije raširena praksa u Srbiji ali se na tom planu čine određeni pomaci. Prema istraživanju sprovedenom u prvoj polovini 2014, samo je trećina gradova i opština u Srbiji uključivala organizacije civilnog društva u izradu lokalnih strategija. Primera dobre prakse ipak ima, kao što je to slučaj u Kraljevu, Pančevu ili Bačkoj Topoli. Takođe, projekat koji su podržali EU i Kancelarija za saradnju sa civilnim društvom, omogućio je da se ojačaju kapaciteti 60 lokalnih organizacija za učešće u izradi strategija, a nakon obuke 22 organizacije su uključene u izrade akcionih planova i strateških dokumenata u četiri opštine, rečeno je 26. februara na predstavljanju rezultata tog projekta u Paraćinu.

Projekat „Strateški planiramo – dajemo doprinos bržem razvoju lokalne zajednice“ sproveli su od novembra 2013. do februara 2015. godine Centar za ravnomerni regionalni razvoj (CenTriR) iz Beograda u saradnji sa Stalnom konferencijom gradova i opština (SKGO) i udruženjima „Narodni parlament“ iz Leskovca i „Građanska šansa“ iz Valjeva. Budžet projekta iznosio je 72.257 evra, a donatori su bili Evropska unija i Kancelarija za saradnju sa civilnim društvom Vlade Republike Srbije.

Izvršna direktorka Centra za ravnomerni regionalni razvoj Vanesa Belkić podsetila je na konferenciji da je u prvoj polovini 2014. godine u okviru navedenog projekta obavljeno istraživanje koje je ukazalo da je samo trećina gradova i opština u Srbiji  do tada uključivalo organizacije civilnog društva u izradu usvojenih lokalnih strategija.

Takođe, i u slučajevima kada je do uključivanja dolazilo, ono često nije zadovoljavajuće ocenjeno ni od strane lokalnih samouprava ni od strane civilnih društava.

„U okviru projekta ojačani su kapaciteti 60 lokalnih organizacija civilnog društva za učešće u izradi lokalnih strategija. Održana su tri regionalna seminara, na kome su ove organizacije učestvovale u simulaciji izrade dva strateška dokumenta, lokalnog akcionog plana za razvoj usluge socijalne zaštite  i lokalnog ekološkog akcionog plana, ispričala je Belkić.

Prema njenim rečima, kao posledica ovih obuka, 22 organizacije civilnog društva su uključene u izrade akcionih planova i strateških dokumenata u četiri opštine – Paraćinu, Krupnju, Čoki i Beloj Palanci.

U okviru projekta identifikovani su i primeri dobre prakse koji već postoje u Srbiji i pokazuju da može postojati dobra saradnja između lokalnih samouprava i lokalnih organizacija civilnog društva.

Oni su prikazani i u brošuri koja je distribuirana svim organizacijama civilnih društava koje ne učestvuju u strateškom planiranju u svojim sredinama, sa ciljem da se upoznaju sa iskustvom i idejama uspelim u drugim sredinama i da možda pronađu način na koji oni mogu da vrše pritisak na svoje lokalne uprave ukoliko one ne žele da ih uključe u proces izrade strategije.

Kao primeri dobre prakse u publikaciji su navedeni Bačka Topola, Knjaževac, Kraljevo, Loznica, Majdanpek, Pančevo, Subotica, Valjevo i Vranje.

Jelena Novakov iz Gradske uprave Pančeva i koordinator tima koji je vodio proces strateškog planiranja u tom gradu rekla je na skupu da je u tom procesu obezbeđeno učešće predstvanika privrede, javnih službi, naučnih i obrazovnih institucija, kao i organizacija civilnog društva i građana.

„Prikupljali smo originalne ideje putem posebnog upitnika, obavili opštu anketu za građane i anketu za privredne subjekte. Prispelo je 50 predloga u okviru javne rasprave o prednacrtu Strategije, organizovano 11 javnih skupova u gradu i selima u toku javne rasprave, a u javnoj raspravi o prednacrtu učestvovalo je 183 zaintetesovanih građana. Uredno su vođeni zapisnici i mišljenje naših građana je veoma uvaženo u procesu daljeg planiranja“, rekla je Novakov.

Ona je kazala da su uvaženi i implementirani brojni predlozi organizacija civilnog društva, poput predloga za unapređenje atarske infrastrukture, za uvođenje objedinjene naplate komunalnih usluga u gradu Pančevu, za revitalizaciju kanala Pančevački 33 i okolne kanalske mreže i revitalizaciju parka prirode Ponjavica.

Novakov je dodala i da će praćenje implementacije i evaluaciju obavljati tim od 13 ljudi, među kojima će biti i predstavnik organizacije civilnog društva.

Pomoćnik predsednika Opštine Bačka Topola Predrag Stojanović rekao je da je pre deset godina rukovodstvo opštine Bačka Topola donelo odluku da civilnoj organizaciji Asocijacija za razvoj opštine Bačka Topola poveri poslove kancelarije za lokalni ekonomski razvoj.

„Od tada su obavljani treninzi za rukovodstvo mesnih zajednica, nevladinih organizacija, poljoprivrednih udruženja, na kojima su oni pripremani i ohrabrivani za učešće u strateškom planiranju, kako bi mogli da se bore za svoj interes jer kada ubace svoj interes u strategiju onda mogu da očekuju da njihov dalji rad bude planiran i bud\etom“, rekao je Stojanović.

On je kazao da su u izradu strategije ekonomskog razvoja, strategije sistema socijalne zaštite i strategije održivog razvoja u Bačkoj Topoli uključeni stručnjaci iz javnog, privatnog, ali i civilnog sektora, i to u pođednakom broju.

Gordana Bekčić Pješčić iz Kancelarije za saradnju sa civilnim društvom Vlade Srbije je kazala da da je učešće organizacija civilnog društva u procesu donošenju propisa i javnih politika na lokalnom nivou ključno mesto delovanja civilnog društva.

„U avgustu 2014. godine Vlada RS je donela smernice za uključivanje organizacija civilnog društva u proces donošenja propisa, na inicijativu Kancelarije za sardnju sa civilnim društvom. To je veoma važan dokument i veoma smo ponosni što je Vlada Republike Srbije prepoznala značaj civilnog društva“, rekla je ona.

Ona je rekla da, kada je reč o primeni smernica, Kancelarija sada u procesu sprovođenja deset velikih dvodnevnih obuka za sve lokalne samouprave.

„U Palatu Srbije doći će predstavnici lokalnih samouprava da kroz dvodnevnu, vrlo složenu i zaista napornu obuku prođu sve nivoe saradnje, kako uključivati civilno društvo u informisanje, savetovanje, u procesu donošenja propisa, u lokalne politike, kako organizovati javne rasprave, ispričala je Bekčić Pješčić.

Pokrajinski sekretar za međunarodnu saradnju i lokalnu samoupravu Autonomne pokrajine Vojvodine Branislav Bugarski je istakao da je veoma važno da se u procesu strateškog planiranja u gradovima i opštinama u njega uključe svi oni koji su za njega zainteresovani jer je to „pravi put do cilja kome svi težimo,  a to je izgrađivanje boljeg društva i jače ekonomije“.

Autor: Milica Biorac, dopisnica Bete

Preuzeto sa www.euractiv.rs