Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

Subvencije su u 2012. godini činile 19% ukupnog poljoprivrednog prihoda u Evropskoj uniji, pokazao je novi izveštaj Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD). U posmatranoj godini EU je poljoprivredne proizvođače podržala sa ukupno 83 milijarde evra, što je za 1% više nego godinu dana ranije. Ipak, podsticaji poljoprivredi smanjeni su za oko 10% od 1995-97, kada je EU uvela direktna plaćanja poljoprivrednicima kao kompenzaciju za smanjenje podsticaja cena.

Mere koje narušavaju fer trgovinu i porizvodnju, poput intervencija na granici i subvencija za inpute u proizvodnji, još čine oko 23% podrške poljoprivredi u EU, pokazao je izveštaj “Poljoprivredna politika: Monitoring i evaluacija” koji je OECD objavio 18. septembra.

Međutim, taj procenat predstavlja tek polovinu onog koji se beleži na nivou sveta, pri čemu su mere koje narušavaju slobodnu trgovinu naročito česte u zemljama u razvoju.

OECD procenjuje i da će se rast cena hrane, koji se sada beleži, verovatno nastaviti.

Direktor za trgovinu i poljoprivredu OECD Ken Aš (Ash) smatra da je pravo vreme da se vlade u svetu obavežu na široku reformu poljoprivrednih subvencija, s obzirom da cene na svetskom tržištu prehrambenih proizvoda i sirovina rastu i da se očekuje da se rast nastavi.

“Zadovoljavanje potreba rastuće i bogatije svetske populacije zahteva zaokret sa razarajućih i rasipničkih politika iz prošlosti ka merama za unapređenje konkurentnosti i omogućavanje farmerima da odgovore na signale tržišta, uz obezbeđenje punog finansiranja više nego potrebnih inovacija”, istakao je Aš, preneo je EurActiv.com.

Iz OECD poručuju i da junski sporazum EU o Zajedničkoj poljoprivrednoj politici (CAP) za period 2014-20. ne predstavlja značajan iskorak gledano prema pravcu i obimu poljoprivredne podrške.

“Reforma CAP nije fundamentalna reforma. Ona je ‘zelenija’ ali je i dalje na istoj putanji”, kaže šef direktorata OECD za trgovinu i poljoprivredu Frank van Tongeren dodajući da su promene “verovatno u pravom smeru”.

Izveštaj obuhvata nove podatke i procene domaće poljoprivredne politike 34 članice OECD, kao i ključnih zemalja u razvoju koje beleže brz rast, uključujući Brazil, Kinu, Indoneziju, Kazahstan, Rusiju, Južnu Afriku i Ukrajinu. Ukupno je razmotrena poljoprivredna politika 47 zemalja koje u globalnoj poljoprivrednoj proizvodnji učestvuju sa gotovo 80%.

OECD ukazuje i da neke ekonomije koje beleže brz privredni rast, a koje su izuzetno važni “igrači” u poljoprivredi, nastavljaju da povećavaju podršku poljoprivredi. Tako su u Kini poljoprivredne subvencije porasle na 17% bruto prihoda te grane, u Indoneziji na 21% a Kazahstanu na 15%. U nekim zemljama je pak nivo podrške mali, kao u Brazilu (5% bruto prihoda) i Južnoj Africi (3%).

U izveštaju se navodi da se najveća povećanja subvencija poljoprivredi registruju u zemljama koje nastoje da postignu samodovoljnost. OECD, koji ne vidi čvrstu vezu između samodovoljnosti i povećanje bezbednosti u hrani, posebno u manje razvijenim ekonomijama, ističe da se dostupnost hrane efikasnije povećava smanjenjem siromaštva i razvojem “sigurnosnih mreža”. Potrebne su, kako se ocenjuje, i veće investicije koje će doprineti povećanju domaće proizvodnje, unapređenju pristupa tržištima radi uvoza, ali i izvoza, kao i stvaranju rezervi hrane za hitne slučajeve.

Navodi se i da su inovacije ključne za povećanje produktivnosti u poljoprivrednoj proizvodnji i da ulganja u istraživanja i razvoj, transfer tehnologije, obrazovanje, uz proširenje savetodavnih usluga, daju najbolje rezultate na dugi rok.

Izdvajanja za druge usluge na poljoprivrednom sektoru, poput za bezbednost hrane ili sisteme za garantovanje kvaliteta hrane, takođe doprinose dugoročnoj profitabilnosti, konkurentnosti i održivosti, poručuju iz OECD.

Iz “kluba bogatih” ističu i potrebu daljeg razdvajanja poljoprivrednih subvencija od proizvodnje. U suprotnom, kako se navodi, tendencija je da isplate idu na osnovu prethodnih prava ili veličine poljoprivrednog zemljišta, a rezultat je najčešće da se favorizuju najveće farme. Podsticaji međutim treba da se preorijentišu ka specifičnim ciljevima koji će doprineti povećanju malih prihoda u poljoprivredi, dobrobiti ruralnih zajednica i ekološkoj održivosti.

Izvor: EurActiv.rs