Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

Veliki broj propisa, nejasni ugovori Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje i zdravstvenih ustanova i loša komunikacija Ministarstva zdravlja i zdravstvenih ustanova izdvojeni su kao najveći problemi u izveštaju o finansiranju zdravstva predstavljenom 10. marta. U ovom dokumentu BIRN-a i CINS-a navodi se i da mala izdvajanja za zdravstveni sistem nisu dovoljno objašnjenje za probleme u tom sistemu. Učesnici debate su se složili da Zakon o javnim nabavkama usporava nabavke za zdravstvene ustanove i da je potrebna njegova izmena.

Državni sekretar u Ministarstvu zdravlja Berislav Vekić je u beogradskom Medija centru rekao da se svi u zdravstvenom sistemu imaju problema zbog javnih nabavki.

“To je nešto sa čim se suočavamo i bez čijeg rešenja ne možemo izbeći lančanu reakciju – nedostatak aparature, liste čekanja”, kazao je Vekić.

On je podsetio da je ministar zdravlja Zlatibor Lončar u Skupštini Srbije pokrenuo inicijativu za izmenu Zakona o javnim nabavkama.

Poslanik DS i član skupštinskog Odbora za zdravlje i porodicu Dušan Milisavljević saglasio se da Zakon o javnim nabavkama usporava javne nabavke.

“Dve i po godine traje procedura nabavke aparata za zračnu terapiju… Imate ljude koji boluju od karcinoma koji su na listama čekanja. Posle operacije morate biti ozračeni posle dve ili tri nedelje. U Srbiji se čeka tri do četiri meseca. Postavlja se pitanje kakav je efekat te terapije posle tri-četiri meseca”, rekao je on.

Milisavljević je ocenio da zakon “u principu” nije loš i da je centralizovanje javnih nabavki dobro, jer obara cenu velikih i skupih medicinskih aparata, ali da nešto “nije funkcionalno” jer je procedura spora.

Milisavljević je rekao da je sistem zdravstva u Srbiji zastareo i ne oslikava potrebe građana Srbije.

Suviše propisa

Jedna od glavnih ocena u zveštaju je da norme o finansiranju zdravstvenog sistema imaju previše praznina pogledu izvora finansiranja, načian trošenja novca, odgovornosti za trošenje, kao i izbor i stručnost osoba nadležnih za odlučivanje.

U izveštaju se navodi da veliki broj propisa direktno utiče na poslovnu politiku ustanova i kvalitet i daje potrebno smanjiti broj pravnih akata koji uređuju finansiranje zravstvenih ustanova i sistematizovati ih.

U izveštaju se ukazuje da je za taj cilj potrebno uraditi zdravstvenu kartu stanovništva, kao osnov za predviđanje trošenja resursa i utvrditi period na koji će se ovakva istraživanja raditi. Nakon toga moguće je uredit mežu zdravstvenih ustanova u skladu sa potrebama na određenoj teritoriji.

Istaknuto je i da bi kodifikacija propisa finansiranja uticala na efikasnije i transparentnije trošenje novca.

Osvrćući se na ocenu iz Izveštaja o finansiranju zdravstvenih ustanova da postoji konfuzija propisa, državni sekretar u Ministarstvu zdravlja Berislav Vekić je rekao da se Srbija kada je reč o finansiranju zdravstvenih ustanova oslanja na tri zakona, a Hrvatska na 35 zakona.

Mala izdvajanja (ni)su prepreka

Vekić je kazao da u Srbiji 1,7 miliona zaposlenih izdvaja za zdravstvo, oko 1,6 miliona pezionera, a 1,2 miliona ljudi ne plaća osiguranje i nema prihoda, a ima osnovno lečenje.

“Kako mi možemo s tim parama koje skupimo da pružimo pristojan zdravstveni sistem s obzirom na pare koje izdvajamo, jer svi dobijaju zdravstvenu uslugu? Mi možemo govoriti o nijansama, o kvalitetu, efikasnosti. Tu imamo puno prostora za diskusiju”, kazao je državni sekretar.

Govoreći o troškovima u zdravstvu o kojima niko ne razmišlja Vekić je rekao da se svakog dana u Srbiji hospitalizuje 30.000 pacijenata, i da je za njihovu ishranu dnevno potrebno šest miliona dinara.

Petar Stojković iz RFZO je kazao da Srbija za zdravstveno osiguranje izdvaja najmanje u Evropi – 230 evra godišnje po stanovniku.

U izveštaju se, međutim, navodi da se problem finansiranja zdravstvenih ustanova ne može isključivo vezati za visinu sredstava po stanovniku. Ističe se i da zaključci organizacije Helt konsjumer pauerhaus (Health Consumer Powerhouse), koja objavljuje godišnji indeks efikasnosti zdravstvenih sistema u Evropi, na kojem je Srbija slabo rangirana.

“Očigledno je da se reforme ne sprovode jer bi prvo dovele do smanjenja moći RFZO-a”, navodi se u izveštaju.

Ko će nas lečiti?

Tokom debate Marina Mijatović iz “Pravnog skenera” ukazala je da je potrebno uraditi zdravstvene karte stanovnika, dok je državni sekretar Vekić naveo da postoje zdravstvene karte, ali da se zovu “godišnjaci”.

Zamenik direktora bolnice u Zrenjaninu Dušan Velisavljev upozorio je da zbog zabrane zapošljavanja u Srbiji uskoro neće imati ko da leči ljude.

Berislav Vekić se saglasio da je potrebno uraditi racionalizaciju broja zaposlenih, jer je svaki treći zaposleni u zdravstvu nemedicinski kadar.

Dušan Milisavljević je kazao da je problem što Ministarstvo zdravlja nema ingerencije nad Medicinskim fakultetom i nema procena koliko je lekara i ostalog medicinskog kadra godišnje potrebno.

Dokument “Izvori finansiranja zdravstvenih ustanova” je zajednički projekat BIRN-a i CINS-a, rađen u saradnji sa Pravnim skenerom, kao deo programa “Jačanje medijske slobode u Srbiji”, koji finansira EU.

Izvor: Beta i S.V., preuzeto sa www.euractiv.rs