Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

Stalna konferencija gradova i opština (SKGO) pokrenula je inicijativu za uvođenje službenika ili kancelarija za EU poslove u lokalnim samoupravama. Ovaj plan, koji ne podrazumeva dodatno zapošljavanje, trebalo bi da omogući uključivanje lokalnih samouprava u pregovore o članstvu u EU i pomogne povećavanju njihove sposobnosti da ispune obaveze koje pristupanje EU donosi. Na konferenciji posvećenoj ovoj temi 25. septembra ministarka za državnu upravu i lokalnu samoupravu Kori Udovički najavila je izmene zakona koje će omogućiti da se i zvanično predvidi zaduženje za EU poslove u sistematizaciji rada.

Udovički je istakla da je dobra uprava, kako republička tako i lokalna, od ključnog značaja za efikasnost države, pa i za primenu evropskog propisa. Nedostatak kapaciteta je, po njenim rečima, trenutno “usko grlo” i u donošenju propisa, ali pre svega u primeni.

“Vlada je odlučna u nameri da otkloni usko grlo i stavila je ovo pitanje visoko na listu prioriteta”, kazala je Udovički.

“Zakon o izmenama i dopunama Zakona o lokalnoj samoupravi je skoro gotov i njime će se omogućiti da lokalne samouprave prate evropske integracije i u njima učestvuju”, rekla je ona.

Kako je objasnila, do sada nije bilo moguće u sistematizaciji izdvojiti osobe zadužene za EU, i to je jedan od propusta koji će tim zakonskim izmenama biti otklonjen. Ovim zakonom će, kako je rekla, biti regulisan i niz elemenata funkcionisanja mesnih zajednica.

Ministarka je najavila i druge propise koji bi trebalo da unaprede javnu upravu – Zakon o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave, koji će omogućiti uvođenje službeničkog karijernog sistema zasnovanog na načelima depolitizacije i profesionalizacije, trebalo bi uskoro da se nađe pred vladom, a u toku je izrada novog detaljnog akcionog plana za reformu javne uprave, verovatno za period od 2015. do 2017.

Službenik za EU u svakom gradu

SKGO, međutim, ima i dodatan predlog za poboljšanje uloge lokalnih samouprava u evropskim integracijama, i ona ga je uputila svim lokalnim samoupravama i prema rečima njenih predstavnika dobila podršku vlade i Pregovaračkog tima.

Šefica Službe za evropske integracije i međunarodnu saradnju SKGO Aleksandra Vukmirović je rekla da ova organizcija planira da sprovodi informisanje o razlozima za uvođenje tog mehanizma, obuke službenika za EU poslove, kao i da pomagaže pri izradi kriterijuma za njihovo imenovanje. Plan je i da se, kada se ova praksa ustali, oformi mreža službenika za EU širom Srbije. Inicijativa je pokrenuta uz pomoć Švedske.

Autor modela za uvođenje službenika i kancelarija za EU Dragan Vujčić rekao je da SKGO predlaže da se u mestima sa preko 30.000 stanovnika uvede službenik za EU, dok bi gradovi sa više od 200.000 stanovnika, odnosno Beograd, Novi Sad, Niš i Kragujevac, mogli da imaju i Kancelariju za EU.

U njihova zaduženja ubrojao je između ostalog praćenje toka pregovora, informisanje rukovodstva opštine o EU programima, fondovima i drugim pitanjima u vezi sa EU i učestvovanje u sprovođenju i pripremi projekata. Kako je naveo, oni bi bili zaduženi i za komunikaciju sa osobama koje su u sektorskim službama, poput životne sredine, nadležni za pitanja u vezi sa EU.

Predlog SKGO je, kako je naveo, da EU službenik bude pri kancelariji gradonačelnika odnosno predsednika opštine, jer je tako blizu centra vlasti i može najlakše da ostvari ciljeve, ali može da bude i na nekom drugom mestu, uz održavanje direktne komunikacije sa gradonačelnikom ili predsednikom opštine.

Politička volja veći problem nego novac

Istakao je da to ne bi iziskivalo zapošljavanje novih ljudi, budući da su iskustva zemalja članica EU pokazala da je za takve poslove u lokalnim samoupravama potrebno između 20 i 30% radnog vremena, što znači da bi se ta dužnost mogla pridodati nekom od zaposlenih.

U opštinama koje imaju manje od 30.000 stanovnika, i gde kako SKGO procenjuje uglavnom nema kapaciteta ni novca za EU službenika, ovi poslovi bi se poverili većoj opštini ili gradu s kojim je ta zajednica povezana, i to preko međuopštinskih sporazuma, naveo je Vujčić.

SKGO je, kako je rečeno na konferenciji, uz pomoć Američke agencije za međunarodnu saradnju omogućila privremeno uvođenje EU službenika u Nišu, Vranju, Zrenjaninu, UŽicu i Valjevu, ali oni nisu imali podršku političkog rukovodstva i kada je projekat istekao oni više nisu radili taj posao. Kako navode u SKGO, novac za taj dodatni posao možda je bio i manji problem od nedostatka političke podrške, budući da službenik za EU ne može da radi ukoliko se njegova uloga ne prepozna u sistemu lokalne vlasti.

Prethodni šef Kancelarije Švedske asocijacije lokalnih vlasti i regiona u Briselu Tomi Holm rekao je da je u Švedskoj nakon pristupanja EU urađeno istraživanje koje je pokazalo da se odluke i propisi EU odražavaju na 60 odsto aktivnosti lokalnih samouprava.

On je rekao da Srbiju čeka težak posao prilagođavanja EU, ali da je to i kreativan posao budući da se uvek traži najbolji model da se propisi i standardi iz EU prebacuju i primenjuju u zemlji članici ili kandidatu.

Lokalna samouprava ključna za pristupanje EU

Uključivanje lokalne samouprave je bez sumnje ključno za uspeh evropskih integracija. U SKGO navode da se pregovaračke pozicije u pregovorima o članstvu ne mogu dobro napraviti bez adekvatnog sagledavanja stanja na terenu i da se propisi EU ne mogu dobro primenjivati bez pravovremenog uključivanja lokalnih vlasti.

Šef Delegacije EU u Srbiji Majkl Devenport rekao je da se više od 70% propisa i standarda EU sprovodi na lokalnom nivou, što pokazuje koliko su opštine značajne EU i razvejava mit da je EU “projekat centralne vlasti”. Kao najveće izazove u unapređenju lokalne samouprave naveo je pronalaženje prave mere decentralizacije, izgradnju adekvatnih administrativnih kapaciteta za dobro planiranje javnih finansija i viziju razvoja, kao i stvaranje dobrog poslovnog okruženja na lokalu kako bi se gradila infrastruktura i povećala zaposlenost.

Devenport je rekao da će Srbija kao kandidat moći da koristi pretpristupne fondove IPA 2014-2020. za te namene, poput reforme javne uprave, društveni razvoj i životnu sredinu.

Šefica Pregovaračkog tima za pregovore o pristupanju EU Tanja Miščević izjavila je da je neophodno lokalne samouprave uključiti u pregovore i to ne u kasnijim fazama nego odmah, istakavši da se na gotovo svim skrininzima čula rečenica “za primenu ovoga je zadužena lokalna samouprava”. Ona je najavila da će uskoro biti održan sastanak sa predstavnicima lokalnih vlasti na kojem će se predstaviti ključna mesta i uloga samouprave u pridruživanju EU i utvrditi njihove potrebe za jačanje kapaciteta.

Ministarka bez portfelja za evropske integracije Jadranka Joksimović ocenila je da je realno da Srbija ispuni svoj plan da do 2018. godine usaglasi zakonodavstvo sa pravnom tekovinom EU i da do 2020. bude spremna za članstvo. Ona je ocenila da je potrebno da se lokalna samuprava bolje pripremi za sprovođenje velikih infrastrukturnih projekata, budući da se, kako je navela “pokazalo da lokalna samouprava najčešće nije spremna da odgovori na sve zahteve” koji proizlaze iz korišćenja EU fondova za projekte poput prečišćavanja voda i prerade otpada.

Zamenica direktora Kancelarije za evropske integracije Ana Ilić rekla je da će se kroz poglavlje 22 koje se odnosi na strukturne instrumente i regionalnu politiku posmatrati kapaciteti administracije na svim nivoima za korišćenje strukturnih fondova, a u sadašnjoj fazi za korišćenje pretpristupnih fondova.

Ambasador Švedske Krister Asp rekao je da Švedska sa Stalnom konferencijiom gradova i opština od 2011. sarađuje na uključivanju lokalnih vlasti u proces pristupanja. Naveo je da je Švedska drugi naznačajniji bilateralni donator Srbije i da je vlada te zemlje nedavno donela odluku da nastavi da pomaže Srbiji za pristupanje EU do 2020. godine, a da će nastaviti i kasnije ako bude potrebno.Konferenciju su organizovali SKGO, u saradnji sa Ministarstvom državne uprave i Pregovaračkim timom Srbije za pregovore o članstvu u EU, uz podršku Švedske.

Autor: S.V., preuzeto sa www.euractiv.rs