Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

U četvrtak, 19. maja 2016. godine, Građanske inicijative su predstavile nalaze iz Trećeg izveštaja o praćenju podsticajnog okruženja za razvoj civilnog društva u Srbiji u 2015, Smernica EU za podršku civilnom društvu u zemljama pridruživanja (2014-2020), Semafor dokumenta, Nacrta izveštaja o analizi potreba civilnog društva i Izveštaja o ekonomskoj vrednosti neprofitnog sektora u zemljama Zapadnog Balkana i Turskoj.

Izveštaji su pripremljeni u cilju merenja napretka u oblasti podrške civilnom društvu u Srbiji kada je reč o poštovanju osnovnih sloboda, finansijskoj podršci i saradnji sa državom, finansijskoj održivosti i kapacitetima OCD tokom 2014. i 2015. godine.

Žarko Stepanović, v.d. direktora Kancelarije za saradnju sa civilnim društvom Vlade RS, predstavio je aktivnosti Kancelarije usmerene ka stvaranju podsticajnog okruženja za delovanje i razvoj civilnog društva. Najavio je da će Kancelarija, nakon formiranja Vlade, promovisati Smernice EU za podršku civilnom društvu u zemljama pridruživanja (2014-2020) pred donosiocima odluka, kako bi ih primenjivali u svom radu. Jedan od osnovnih prioriteta Kancelarije, pored usvajanja Strategije za stvaranje podsticajnog okruženja za razvoj civilnog društva je blagovremeno izveštavanje o utrošku sredstava koje se iz budžeta RS dodeljuju OCD. Iako se usvajanje Strategije očekuje tek nakon formiranja Vlade, a najkasnije do kraja 2016. godine, Kancelarija je već sprovela niz predviđenih aktivnosti: započelo je objavljivanje svih javnih poziva za OCD na portalu e-uprave, organizovane su obuke za državne službenike na lokalnom nivou, kao i obuke za predstavnike OCD u cilju boljeg razumevanja značaja i procedura finansiranja i uključivanja u procese donošenja odluka, započeto je vođenje godišnje statistike o saradnji institucija državne uprave i OCD. Očekuje se da će do kraja godine biti završen i rad na izradi Metodologije planiranja i sprovođenja monitoringa i evaluacije podržanih programa i projekata.

Bojana Selaković, Menadžerka programa za javne politike Građanskih inicijativa, predstavila je ključne nalaze i preporuke iz Izveštaja o podsticajnom okruženju za delovanje OCD u Srbiji i kapacitetima OCD. Ona je izjavila da je najvažnije „Održati postojeći nivo saradnje između OCD i države u oblastima koje su dobro ocenjene (okvir za rad udruženja, saradnja sa Kancelarijom za saradnju sa civilnim društvom), dalje jačanje kapaciteta, kao i saradnja sa drugim državnim institucijama koji su uspostavile mehanizme za saradnju sa OCD”. Nalazi iz Izveštaja ukazuju da su oblasti u kojima je neophodna hitna intervencija: usvajanje Strategije, formiranje Saveta za saradnju sa civilnim društvom, izmene pravnog okvira za volontiranje, uvođenje novih poreskih olakšica u cilju razvoja filantropije, jačanje kapaciteta OCD u oblasti novih izvora finansiranja.

Glavne nalaze i preporuke iz Istraživanja o ekonomskoj vrednosti neprofitnog sektora u Srbiji, ali i zemljama Zapadnog Balkana, predstavila je Dejana Stevkovski, Koordinatorka projekata u Građanskim inicijativama. Istraživanje je pokazalo da je Srbija druga zemlja u regionu, posle Turske, po broju registrovanih OCD u 2014. godini (26.042). Učešće ukupnih prihoda OCD u BDP iznosilo je 0,75% u 2014., a prosečan prihod po jednoj OCD je iznosio 9.671 EUR. Civilni sektor u Srbiji broji 6.651 zaposlenih sa punim radnim vremenom, što predstavlja 0,36% ukupno zaposlenih u Srbiji u 2014. Poređenja radi, Mercator zapošljava 5.465 ljudi, Železara Smederevo 5.025, a Fiat automobili 3.437. Kada je reč o strukturi prihoda OCD, nešto više od polovine prihoda u obe godine dolazi od donacija, dotacija i subvencija te od prodaje roba i usluga (oko 20%), dok najmanji deo prihoda dolazi po osnovu posebnih propisa iz budžeta (2-4%). Iako ne postoje zvanični podaci, istraživanje koje je sproveo Ipsos pokazalo je da su najčešći izvori finansiranja u 2014. godini bili lokalna/regionalna administracija (57%); Vlada/ministarstva/državni organi (45%); ostali strani izvori i privatne kompanije (po 33%); EU fondovi (27%); članarine (25%); ekonomska aktivnost (24%) i građani (22%). Primetna je promena u izvorima prihoda u odnosu na prethodno istraživanje, s obzirom da je došlo do smanjenja udela članarina i davanja građana, i do povećavanja davanja od strane države, EU i privatnih kompanija.

Izvor: civilnodrustvo.gov.rs