Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

U Evropi u proteklih deset godina najviše se povećao broj osoba zaraženih virusom HIV u Rusiji i bivšim sovjetskim republikama, dok u zapadnoj Evropi broj zaraženih stagnira, podaci su koje su prikupili Evropski centar za prevenciju i kontrolu bolesti (ECDC) i Svetska zdravstvena organizacija (SZO). Više od tri četvrtine slučajeva infekcije HIV-om u 2013. registrovano je na bivšem sovjetskom prostoru. U izveštaju se upozorava na nedovoljnu prevenciju među delom populacije koji ima veću mogućnost da se inficira. Prema procenama Instituta “Batut”, u Srbiji sa virusom HIV živi 1.931 osoba ali se smatra da još više od hiljadu ljudi ne zna da je zaraženo.

“Širenje HIV-a nastavilo se u Evropi nakon 2004. godine i pored napretka u lečenju i novih načina prevencije”, naveli su u godišnjem izveštaju ECDC, evropska agencija za praćenje zaraznih bolesti, i SZO.

Na području Evrope, uključujući Tursku, i zemalja bivšeg Sovjetskog Saveza, udeo zaraženih na 100.000 stanovnika se povećao za 81%, sa 8,7 u 2004. kada je bilo 75.800 slučajeva zaraženih HIV-om, na 15,7 u 2013. (136.000 zaraženih).

Razlike među zemljama su, međutim, velike. Više od tri četvrtine ili 105.000 slučajeva infekcije HIV-om prošle godine od 136.000 slučajeva registrovano je na bivšem sovjetskom prostoru, a više od polovine ili oko 80.000 u Rusiji.

Rusija je prva po stopi širenja infekcije sa 55,6 slučajeva na 100.000 stanovnika, ispred Ukrajine (39,4) i Estonije (24,6) koja je jedina bivša sovjetska republika koja je uspela da smanji tu stopu.

U Jermeniji i Azerbejdžanu ta stopa se učetvorostručila za deset godina, pokazao je izveštaj objavljen pred Svetski dan borbe protiv side koji se obeležava 1. decembra.

Broj slučajeva prenosa infekcije sa majku na dete povećao se za 129%, sa 14 dece u 2004. na 32 u 2013. Tom povećanju su, kako se navodi, doprinele četiri zemlje – Albanija, Bugarska, Rumunija i Srbija.

Na području nekadašnjeg ŠSR-a infekcija se širi uglavnom među heteroseksualcima i korisnicima narkotika.

U studiji se navodi da dve trećine korisnika droga koji su zaraženi HIV-om kasno sazna za to i predlažu kampanje testiranja među osobama koje unose drogu putem šprica.

Na zapadu Evrope situacija je drugačija i broj zaraženih HIV-om je 2013. bio praktično isti kao i 2004.

U EU je prenošenje infekcije polnim putem među heteroseksualcima opalo za 60%, ali se za trećinu povećao broj zaraženih muškaraca koji su homoseksualci.

Direktor ECDC Mark Šprenger (Marc Sprenger) je rekao da je izveštaj pokazao da se ne posvećuje dovoljna pažnja prevenciji u delu stanovništva koje je više izloženo mogućnosti infekcije HIV-om, odnosno među homoseksulacima i korisnicima droga.

Podaci iz izveštaja se odnose na 53 zemlja, u kojim ukupno živi blizu 900 miliona ljudi. Više od trećine građana tih zemalja ili 36% koji su zaraženi HIV-om su u tridesetim godinama.

U Srbiji 1.913 zaraženih virusom HIV

U Srbiji živi 1.931 osoba s virusom HIV-a, a procenjuje se da još oko 1.100 osoba ne zna da je inficirano, podaci su Instituta za javno zdravlje “Milan Jovanović Batut”, koji su objavljeni povodom  obeležavanja Svetskog dana borbe protiv side.

Prema Batutovim podacima, i dalje je najčešći način prenosa virusa nezaštićeni seksualni odnos – oko 80%.

Mladi i osobe homoseksualne orijentacije najrizičnije su grupe koje se mogu zaraziti virusom HIV, rekla je predstavnica nevladine organizacije JAZAS Viktorija Cucić.

“Kod narkomana je sve manje novozaraženih, ali kod homoseksualnih osoba broj stalno raste i zato smo mi vrlo blizu da imamo koncentrovanu epidemiju. To je epidemija koja pogađa jednu grupu ljudi, ovga puta su to homoseksualci”, rekla je za agenciju Beta Viktorija Cucić.

Prema njenim rečima, u visokom riziku su i mladi koji su skloni rizičnom ponašanju – česte promene partnera, nezaštićeni seksualni odnos, upotreba droga i alkohola.

“Nedovoljno se radi u školama, jer zdravstveno vaspitanje nije prodrlo u škole, ne može se to raditi kampanjski, to mora da bude kontinurano i stalno stajanje nad glavom mladom čoveku”, ocenila je ona.

Dodala je da se situacija ipak promenila na bolje kada su u pitanju osobe zaražene HIV-om i da je prema njima mnogo manja diskriminacija.

“Dosta je učinjeno na smanjenju stigme, straha i panike, došlo je do pomeranja shvatanja da je to hronična bolest sa kojom se živi”, rekla je Cucić.

Ona je navela da u Srbiji osobe zaražene HIV-om nemaju dostupnu najsavremeniju terapiju, ali da imaju terapiju koja može da im produži život.

Prema podacima “Batuta”, može da prođe od sedam do deset godina HIV infekcije bez manifestnih kliničkih znakova i simptoma, a jedini način da se HIV infekcija otkrije jeste da se osoba, koja je imala neki rizik u prošlosti, testira na HIV.

Zato je predstavnica JAZAS-a pozvala sve koji su skloni rizičnom ponašanju da se testiraju.

Prema procenama UNAIDS, u svetu je krajem 2013. godine oko 35 miliona ljudi živelo sa HIV-om, što predstavlja značajan porast u odnosu na raniji period (18,7 miliona 1995, odnosno 28,6 miliona 2000. godine).

Izvor: Beta, EurActiv.rs