Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

Acquis communautaire (engl. EU acquis) označava pravne tekovine Evropske unije (EU), koje  predstavljaju skup svih pravila koja je Evropska unija usvojila i koja su na snazi u datom trenutku. One određuju oblast delovanja Evropske unije, njene nadležnosti, institucionalno ustrojstvo, odnose između Evropske unije i država članica i njihovih građana i građanki, međusobne odnose država članica, odnose između Unije i trećih zemalja i međunarodnih organizacija, kao i sva druga pitanja koja su od značaja za ostvarenje ciljeva zbog kojih je Unija osnovana. Izvor: Pojmovnik EU, Delegacija Evropske unije u Republici Srbiji

Aktivno stanovništvo jeste stanovništvo koje je ekonomski aktivno bilo da je zaposleno, bilo da se na tržištu rada javlja u potrazi za zaposlenjem. Ono predstavlja ponudu radne snage. Tačnije, stanovništvo koje je ekonomski aktivno (zaposleni) ili je na tržištu rada u potrazi za zaposlenjem (nezaposleni).

Apsolutna uskraćenost jeste odsustvo šansi ili nemogućnost pojedinaca/ki, domaćinstava ili društvenih grupa da pristupe određenim resursima, institucijama ili da se uključe u osnovne procese društva.

Apsolutno siromaštvo predstavlja nivo prihoda ili potrošnje porodica i pojedinaca/ki ispod definisanog minimuma životnih potreba, kao što su hrana, odeća, obuća, stanovanje, grejanje i slično. Osnovne životne potrebe čine tačno navedene količine i struktura potrošnje za ove potrebe. Više o apsolutnom siromaštvu u Republici Srbiji možete pročitati na: http://socijalnoukljucivanje.gov.rs/rs/socijalno-ukljucivanje-u-rs/podaci/apsolutno-siromastvo/

Deinstitucionalizacija je proces sistematičnog prelaska sa sistema rezidencijalne brige i zbrinjavanja u institucijama na sistem brige o osobi u porodičnom okruženju, uz korišćenje usluga i službi podrške u zajednici. Osnovna svrha deinstitucionalizacije jeste sprovođenje sistemskih promena koje treba da omoguće puno uključivanje korisnika i korisnica sistema socijalne zaštite u sve sfere života u zajednici. Izvor: http://www.zavodsz.gov.rs/sr/podru%C4%8Dje-delovanja/unapre%C4%91enje-mera-socijalne-za%C5%A1tite/deinstitucionalizacija/

Dimenzije isključenosti predstavljaju specifične oblike isključivanja, odnosno područja iz kojih pojedinci/ke i grupe bivaju isključeni, poput distribucije prihoda, finansijskih tržišta, tržišta rada, robe i usluga, sistema obrazovanja, zdravstvene i socijalne zaštite, oblasti društvenih mreža, lokalne ili šire društvene zajednice, kulture i slično.

Diskriminacija je nejednak tretman pojedinaca/ki ili društvenih grupa isključivo na osnovu njihove pripadnosti određenoj kategoriji definisanoj na osnovu bilo kog sociodemografskog obeležja (rase, pola, starosti, seksualne orijentacije, vere, etničke pripadnosti i sl.).

Društvene nejednakosti predstavljaju nejednakosti u društvenim položajima pojedinaca/ki, domaćinstava i grupa koje proističu iz nejednakih nivoa prihoda i drugih ekonomskih resursa, društvene moći i društvenog ugleda.

Evropa 2020 jeste socioekonomska razvojna strategija Evropske unije. Sastoji se od pet glavnih ciljeva koji treba da budu ostvareni uz pomoć sedam političkih inicijativa. Strategija Evropa 2020, uz kratkoročni prioritet izlaska iz ekonomske i finansijske krize, usmerena je na tri međusobno povezana prioriteta: pametni rast, održivi razvoj i inkluzivni rast.

Evropski semestar je mehanizam za koordinaciju makroekonomskih i fiskalnih politika država članica Evropske unije. Pokrenut je zajedno sa strategijom Evropa 2020.

Evropski socijalni fond (engl. European Social Fund – ESF) ključni je instrument Evropske unije za ostvarivanje strateških ciljeva politike zapošljavanja.

Evropski stub socijalnih prava (engl. European Pillar of Social Rights) jeste inicijativa Evropske komisije, Evropskog parlamenta i Saveta Evropske unije. Cilj Evropskog stuba socijalnih prava jeste jačanje pravnih tekovina Unije u oblasti socijalne zaštite, kako bi se doprinelo napretku u sistemu socijalne zaštite kao pokretačke snage socijalne Evrope. Evropski stub socijalnih prava zasniva se na 20 načela podeljenih u tri kategorije: jednake mogućnosti i pristup tržištu rada, pravedni uslovi rada i socijalna zaštita i inkluzija.

Ekonomska isključenost predstavlja isključenost sa tržišta rada, kada dobija oblik nezaposlenosti, odnosno neaktivnosti ili isključenost iz raspodele ekonomskih resursa, kada dobija oblik siromaštva.

Ekonomske nejednakosti predstavljaju nejednakosti u prihodima ili drugim ekonomskim resursima između pojedinaca/ki, domaćinstava ili grupa u okviru jedne populacije.

Ekstremno siromaštvo jeste siromaštvo koje predstavlja ugroženost osnovnog biološkog opstanka. Prema metodologiji Svetske banke, u primeni se definiše kao iznos prihoda ispod 1,9 USD (PPP) na dnevnom nivou.

ERP (Economic Reform Programme – Program ekonomskih reformi) predstavlja najvažniji strateški dokument u ekonomskom dijalogu sa Evropskom komisijom i državama članicama Evropske unije. Cilj ovog dokumenta jeste priprema Republike Srbije, kao države kandidata za članstvo u Uniji, za učešće u procesu ekonomskog i fiskalnog nadzora država članica Unije. Program ekonomskih reformi Republika Srbija izrađuje na godišnjem nivou kako bi obezbedila održiv i inkluzivan ekonomski rast, u skladu sa strateškim ciljem smanjenja razvojnog jaza između domaće i privrede Unije.

ESRP (Employment and Social Reform Programme – Program reformi politike zapošljavanja i socijalne politike) predstavlja zajednički dokument nacionalne Vlade i Evropske komisije. ESRP je zamišljen kao strateški proces koji će pratiti proces evropskih integracija kao glavni mehanizam za dijalog o prioritetima u oblastima socijalne politike i zapošljavanja i strukturiran je po modelu Strategije Evropa 2020, koju države članice već primenjuju. ESRP je fokusiran na ograničeni broj ključnih prioriteta u oblasti zapošljavanja, obrazovanja, zdravstvene, socijalne i dečje zaštite.

Životni standard predstavlja stepen zadovoljenosti određenih potreba ili životne uslove kao što su dohodak, stanovanje, odevanje, ishrana i slično, dok način na koji se potrebe zadovoljavaju predstavlja životni stil.

Indikator jeste pokazatelj obeležja određene pojave koji treba da na precizan, jednoznačan i pouzdan način pokaže svojstvo pojave u datom aspektu.

Inkluzivan rast u EU podrazumeva veće učešće građana i građanki na tržištu rada, borbu protiv siromaštva i socijalnu koheziju. Jedan je od prioriteta Strategije Evropa 2020 i podrazumeva nekoliko segmenata: podizanje stope zaposlenosti u Evropi – kvalitetniji i veći broj radnih mesta, posebno za žene, mlade i starije; podršku svim starosnim grupama da se prilagode promeni kroz ulaganje u obuke; modernizaciju tržišta rada i sistema socijalne zaštite; stvaranje uslova da koristi od razvoja dosegnu do svih delova EU. Izvor: Pojmovnik EU, Delegacija Evropske unije u Republici Srbiji

IPA (engl. Instrument for Pre-accession Assistance – IPA) jeste instrument za pretpristupnu pomoć. Programi pretpristupne pomoći Evropske unije jesu fondovi dostupni državama kandidatima tokom pristupanja i čine ključni deo strategije proširenja Unije. Pretpristupna pomoć je podrška za sprovođenje političkih i ekonomskih reformi potrebnih za ispunjavanje kriterijuma za članstvo u Uniji, posebno za usklađivanje zakonodavstva države kandidata sa zakonodavstvom `Unije i za izgradnju institucija i njihovo osposobljavanje za preuzimanje prava i obaveza koji proističu iz članstva u Uniji. Izvor: Pojmovnik EU, Delegacija Evropske unije u Republici Srbiji

Laken (Leaken) indikatori jesu instrument za standardizovano merenje društvene uključenosti na nivou Unije. Osnovni skup zajedničkih Laken indikatora otvoren je za preispitivanje i usavršavanje, a podaci o društvenoj uključenosti prikupljaju se Anketom o prihodima i uslovima života (Statistics on Income and Living Conditions – SILC) standardizovanom za sve članice Unije.

Materijalna deprivacija predstavlja nemogućnost pojedinaca/ki ili domaćinstava da zadovolje potrebe i priušte dobra koja se u njihovom društvu smatraju tipičnim. Više o materijalnoj deprivaciji u Republici Srbiji možete pročitati na:http://socijalnoukljucivanje.gov.rs/rs/socijalno-ukljucivanje-u-rs/podaci/materijalna-deprivacija/

Medijana prihoda jeste prihod koji se nalazi tačno na sredini distribucije svih prihoda u društvu, pri čemu polovina društva zarađuje više od tog iznosa, a druga polovina manje.

Nacionalno specifični indikatori jesu instrument kojim se ispituje uskraćenost društvenih grupa u specifičnim nacionalnim uslovima.

Održivi rast u Evropskoj uniji podrazumeva usmerenost na razvoj koji se zasniva na konkurentnosti privrede i proizvodnji koja se efikasnije odnosi prema resursima. Izvor: Pojmovnik EU, Delegacija Evropske unije u Republici Srbiji

Otvoreni metod koordinacije (engl. Open Method of Coordination – OMC), utemeljen unutar Evropske unije, glavni je mehanizam za postizanje povećanja efikasnosti koji kombinuje zajedničke ciljeve socijalnih politika zemalja članica, nacionalne akcione planove i zajedničke indikatore koji omogućavaju merenje napretka, sa ciljem promovisanja efikasnije strateške politike društvene uključenosti zemalja članica. Ovo je dobrovoljan proces političke saradnje i podrazumeva uzajamni proces planiranja, praćenja, poređenja i prilagođavanja nacionalnih politika zajedničkim ciljevima članica Unije.

Pametan rast u Uniji podrazumeva razvoj ekonomije zasnovane na znanju i inovacijama (naučnotehnološka istraživanja i razvoj, inovacije, obrazovanje i digitalno društvo). Izvor: Pojmovnik EU, Delegacija Evropske unije u Republici Srbiji

Paritet kupovne moći (Purchasing Power Parity – PPP) jeste veštačka jedinica, formirana tako da se za jednu jedinicu ove imaginarne valute može kupiti ista količina dobara i usluga u različitim zemljama.

Politička isključenost jeste isključenost iz procesa izbora predstavnika i predstavnica političkog odlučivanja u zajednici, isključenost iz političkog odlučivanja i nemogućnost da se na bilo koji način (neposredno preko participacije u telima odlučivanja ili posredno preko izbora, organizacija za pritisak) utiče na političke odluke.

Potrošačka jedinica predstavlja potrošnju člana domaćinstva, sa uračunatim razlikama u nivou potrošnje odraslih i dece i pripisanom zajedničkom potrošnjom domaćinstva.

Predrasude jesu neosnovana verovanja i stavovi na osnovu kojih se pojedinci/ke ili grupe vrednuju pozitivno ili negativno, najčešće utemeljeni na stereotipima.

Ranjive grupe jesu grupe koje su isključene iz pojedinih ili višestrukih aspekata društvenog života, žive u uslovima siromaštva ili su izložene rizicima da budu isključene i da dospeju u stanje siromaštva.

Relativna uskraćenost predstavlja smanjene šanse pojedinaca/ki, domaćinstava, društvenih grupa (u odnosu na druge u istom društvu) da se uključe u kvalitetne usluge, resurse i razvojne procese društva.

Relativno siromaštvo predstavlja minimum prihvatljivog standarda života u jednom društvu. Ne izražava se preko apsolutnog novčanog iznosa (za razliku od apsolutnog siromaštva), već kao procenat medijane prihoda ili medijane potrošnje. Više o relativnom siromaštvu u Republici Srbiji možete pročitati na: http://socijalnoukljucivanje.gov.rs/rs/socijalno-ukljucivanje-u-rs/podaci/relativno-siromastvo/

Socijalna isključenost jeste stanje u kojem se nalaze pojedinci/ke, odnosno grupe istisnute iz ekonomskog, političkog, kulturnog ili društvenog sistema, čime bivaju sprečeni da svojim punim kapacitetima učestvuju u društvenim odnosima i tokovima zbog svog siromaštva ili nedostatka osnovnih znanja i mogućnosti za doživotno učenje ili kao rezultat diskriminacije. Ovakve pojave pojedinca/ku ili grupe stanovništva udaljavaju od mogućnosti za zaposlenje, ostvarivanje prihoda i mogućnosti obrazovanja, kao i od uključivanja i učešća u društvenim mrežama i aktivnostima u zajednici. Isključeni pojedinci ili pojedinke, odnosno grupe imaju nedovoljan i neadekvatan pristup institucijama, organima vlasti i procesima donošenja odluka.

Socijalna kohezija podrazumeva sposobnost jednog društva da osigura dobrobit svim svojim članovima i članicama, da svede na minimum nejednakosti i izbegne podele. Nijedno društvo nije u potpunosti kohezivno – to je pre ideal kojem svako društvo treba da teži održavanjem, poboljšavanjem i prilagođavanjem promenama koje se dešavaju u ekonomskoj, socijalnoj i političkoj sferi.

Socijalni dijalog odnosi se na sve vrste pregovora i konsultacija između predstavnika/ca vlada, poslodavaca i zaposlenih u pitanjima od zajedničkog interesa koja se odnose na ekonomsku i socijalnu politiku.

Socijalni rizici jesu faktori koji povećavaju šanse pojedinaca/ki i porodica da dopadnu u stanje siromaštva ili budu socijalno isključeni (poput zastarelih kvalifikacija, bolesti, invaliditeta, nezaposlenosti i sl.).

Socijalno preduzetništvo odnosi se na poslovanje s idejom da se ulaganjem profita, nastalog prodajom proizvoda ili usluga, ispuni jasna društvena misija. To znači da zarađena sredstva ne služe uvećanju imovine pojedinaca/ki, već se ulažu u svrhe kao što su zapošljavanje ljudi koji teže dolaze do posla, socijalne i zdravstvene usluge, obrazovanje, zaštita životne sredine, kulturne aktivnosti u zajednici i slično. Socijalno preduzetništvo bavi se prepoznavanjem i rešavanjem društvenih problema kao što su isključenost, siromaštvo, nezaposlenost i dr. uz primenu inovativnih metoda i strategija. U Evropi je ova vrsta poslovanja poznata kao social economy, dok je u Srbiji poznatija kao socijalno preduzetništvo. Preuzeto sa: http://socijalnopreduzetnistvo.net/socijalno-preduzetnistvo/

Socijalno uključivanje jeste proces koji omogućava da oni koji su u riziku od siromaštva i socijalne isključenosti dobiju mogućnost i sredstva koja su potrebna za puno učešće u ekonomskom, društvenom i kulturnom životu i postizanju životnog standarda i blagostanja koji se smatraju tipičnim u društvu u kojem žive. Socijalno uključivanje osigurava veće učešće građana i građanki u donošenju odluka, što utiče na njihove živote i ostvarenje osnovnih prava.

Stopa aktivnosti predstavlja procenat aktivnog stanovništva (zaposlenog i nezaposlenog) u ukupnom stanovništvu radnog uzrasta.

Stopa neaktivnosti predstavlja procenat neaktivnog stanovništva u ukupnom stanovništvu radnog uzrasta.

Strukturno siromaštvo je uglavnom dugoročno siromaštvo izazvano strukturnim faktorima kao što su ekonomski rast, struktura ekonomije, dostupna radna mesta, adekvatnost i dostupnost obrazovanja i slično.

Subjektivno siromaštvo predstavlja osećaj uskraćenosti koji ljudi imaju poredeći sebe s drugima i poredeći svoje prihode s onim što smatraju minimumom za prihvatljiv nivo života, odnosno procenu ispitanika/ca o mogućnosti domaćinstva u kojem žive da „sastavi kraj s krajem“.

Celoživotno učenje (engl. lifelong learning) predstavlja koncept koji se odnosi na usvajanje znanja, sposobnosti i veština tokom čitavog života, bez obzira na uslove u kojima se učenje dešava, metod ili nameru. Celoživotno učenje često se pogrešno poistovećuje s obrazovanjem odraslih.

Džini (Gini) koeficijent predstavlja meru nejednakosti distribucije (najčešće potrošnje ili prihoda) među stanovništvom, gde vrednost 0 predstavlja punu jednakost, a 1 punu nejednakost. Više o nejednakosti u Republici Srbiji možete pročitati na: http://socijalnoukljucivanje.gov.rs/rs/socijalno-ukljucivanje-u-rs/podaci/nejednakost/