Revizorski sud Evropske unije u Luksemburgu saopštio je 13. januara da je finansijska podrška od 1,2 milijarde evra za period 2007-13. za pripremu Srbije za ulazak u članstvo u EU u celini dobro iskorišćena. Sud je istakao da su sredstva iz pretpristupnog programa IPA, uz ostale oblike podrške, pomogla Srbiji da sprovede društvene i ekonomske reforme i poboljša upravljanje javnim finansijama. Evropskoj komisiji Sud je dao niz preporuka sa ciljem da se dalje unapredi programiranje i sprovođenje IPA projekata u Srbiji.
Evropska komisija sada, kako se navodi u saopštenju, na temelju iskustava u drugim zemljama korisnicama podrške iz EU programa IPA stavlja naglasak na dobro vladino upravljanje kada planira finansijsku i nefinansijsku podršku Srbiji.
“Dijalog EU-Srbija je stvorio vezu između političkih prioriteta i utvrđivanja raznih politika”, podvlači Evropski revizorski sud.
“Evropska komisija je, izvlačeći pouke iz dosadašnje podrške za pripremu za članstvo, uspešno pomogla Srbiji da se pozabavi ključnim područjima kao što su dobar rad vlade, vladavina prava i borba protiv korupcije”, ocenio je Šabolč Fazakaš, član evropskog Revizorskog suda zadužen za izradu izveštaja.
“Revizori EU su utvrdili da Evropska komisija u celini delotvorno upravlja podrškom za pripremu Srbije za članstvo, uključujući program IPA”, ističe se u saopštenju Suda u Luksemburgu.
Izrada programa IPA finansijske potpore zasniva se na, kako je podvučeno, ujednačenom strateškom okviru, a postepeno je sve bolji pristup odabiranju projekata za pripremu Srbije za članstvo.
U celini su reviziji podvrgnuti projekti dali planirane rezultate, mada je bilo slabosti u njihovom uobličavanju, primeni i trajnosti, navodi Revizorski sud EU.
Kako se dodaje, “Evropska komisija je delotvorno vodila nefinansijsku podršku Srbiji na polju vođenja vladinih poslova”.
“Iskoristila je (Komisija) dijalog sa Srbijom efikasno, kada je reč o vladinim poslovima i borbi protiv korupcije”, ističe se u saopštenju.
Za prirodnu sredinu i energiju 16% sredstava iz IPA
Podaci iz izveštaja Revizorskog suda pokazuju da je između 2007. i 2013. godine u Srbiji iz IPA programa najviše novca otišlo za druge aktivnosti u vezi sa pravnom tekovinom EU i horizontalne aktivnosti – 195 miliona evra ili 16,2%.
Za prirodnu sredinu, klimu i energiju iz IPA je dodeljeno 192 miliona evra ili 16% ukupne sume.
U društveni razvoj Srbije iz IPA u posmatranom periodu je usmeren 171 milion evra (14,2% ukupne sume), u reformu javne uprave 164 miliona (13,6%) a u transport 146 miliona (12,1%).
Za pravosuđe i unutrašnje poslove iz IPA je dodeljeno 117 miliona evra (9,7%), a za razvoj privatnog sektora i poljoprivredu i ruralni razvoj po 109 miliona (9,1%).
Preporuke Komisiji
Evropski revizori preporučili su Komisiji da u cilju unapređenja programiranja, osmišljavanja i sprovođenja IPA projekata u Srbiji učini transparentnijim određivanje prioritetnih projekata i da se proces odabira bolje dokumentuje, kao i da iskoristi iskustava iz prethodnih projekata u Srbiji i drugim zemljama korisnicama IPA.
Komisiji se preporučuje da sistematski dokumentuje procenu potrebu, s obzirom na očekivani rezultat projekta i ugovora, i da pojača princip postavljanja uslova, naročito kada je reč o kapacitetu korisnika da uradi šta je potrebno za visokokvalitetan projekat.
Evropskoj komisiji se predlaže i da uspostavi sistem redovnog izveštavanja o napretku, kako bi se obezbedila adekvatna revizija celog projekta, kao i da uvede sistem provere koristi od “proizvoda” projekta (studije, analize) na srednji i dugi rok.
Kada je reč o nefinansijskoj pomoći, odnosno strukturnom dijalogu sa Srbijom o pitanjima upravljanja i postupku decentalizacije, Sud je preporučio Komisiji da podrži srpske vlasti u daljoj racionalizaciji nacionalnih strategija i dovršavanju sveobuhvatnog plana upravljanja javnim finansijama i da se unapredi mehanizam konsultacija sa organizacijama civilnog društva.
Takođe se Komisiji predlaže da proceni potrebu za posebnim merama u borbi protiv korupcije u toku izrade projekta i da preduzme potrebno da se Komisijin nadzor integriše u nacionalne IPA strukture u proceni upravljanja javnim finansijama.
Izvor: Dragan Blagojević, dopisnik agencije Beta, EurActiv.rs
Napiši komentar