Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

Evropski komesar Johanes Han je 10. novembra predstavljajući godišnje izveštaje o napretku zemalja Zapadnog Balkana i Turske ka EU rekao da je “Srbija učinila krupne korake na putu ka Evropskoj uniji, što je približava otvaranju prvih poglavlja u pregovorima o članstvu”. Han je istakao da postoji “puna nada” da će Srbija do kraja godine otvoriti prva poglavlja u pregovorima o članstvu s EU. Komesar za politiku susedstva i pregovore o proširenju istakao je da je Srbija dovršila akcione planove za ključna poglavlja vladavine prava, postigla bitne sporazume s Kosovom i preduzela korake za uspostavljanje regionalnih veza.

“Srbija je pokrenula program ambicioznih ekonomskih reformi i humano se u krajnje teškim okolnostima posvetila rešavanju zabeležene izbegličke krize”, naveo je on i dodao da “Srbija sad treba da nastavi da napreduje dalje na temelju ovog napretka”.

Kada je reč o migrantskoj krizi, u izveštaju Komisije navodi se da Srbija treba da u saradnji sa EU nastavi da konstruktivno pristupa izbegličkoj krizi i da unapredi kapacitete za prihvat izbeglica, ali i da radi na rešavanju pitanja neosnovanih zahteva za azil koje njeni građani podnose u EU.

“Srbiji treba odati priznanje za konstruktivan pristup u dosadašnjem odnosu prema migrantskoj krizi”, navodi se u delu izveštaja o poglavlju 24 – Pravda, slobode i bezbednost.

U narednih godinu dana Srbija treba da “u tesnoj saradnji sa članicama EU nastavi da konstruktivno pristupa” u reagovanju na “migiratornu krizu” i unapredi sistem upravljanja migracijama i azila.

Srbija treba da unapredi i prilagodi kapacitete za prihvat i smeštaj izbeglica i migranata, kao i da obezbedi stručno osoblje na centralnom i lokalnom nivou za pitanje migracija, navodi se u izveštaju.

Konstatuje se da je Srbija uložila značajne napore u obezbeđivanju pomoći i smeštaja izbeglica i migranata.

U izveštaju se navodi da je neophodno preduzeti što pre mere kako bi se unapredilo obrađivanje zahteva za azil i razvio mehanizam koji će omogućiti da se izdvoje osobe kojima je potrebna zaštita od ekonomskih migranata.

U Srbiji je u oblastima u poglavlju 24 u celini postignut “izvestan stepen spremnosti” za primenu evropske pravne tekovine. “Izvestan napredak”, što je na skali od pet srednja odrednica, ostvaren je posebno u borbi protiv terorizma i trgovine drogom.

Sporazumi s Prištinom

Srbija je postigla nove sporazume i nastavila da sa manje ili više uspeha sprovodi ranije postignute dogovore sa Prištinom, ocenjuje se u izveštaju EK.

Srbija je i dalje privržena primeni Briselskog sporazuma iz aprila 2013. i normalizaciji odnosa sa Kosovom, sa kojim je u avgustu postigla četiri ključna sporazuma u okviru tog procesa, navodi se u izveštaju.

“Preduzeti koraci su dali nov podstrek normalizaciji odnosa i trebalo bi da se na pozitivan i konkrektan način odraze na svakodevni život građana Srbije i Kosova”, ocenjuje se u izveštaju.

Ističe se da je dalji napredak neophodan na planu normalizacije odnosa kako bi Srbija i Kosovo napredovali ka evropskoj budućnosti.

U delu izveštaja koji se odnosi na normalizaciju odnosa Srbije i Kosova navodi se da je dijalog omogućio nove konkretne rezultate i u oblasti pravosuđa, integrisanja pripadnika Civilne zaštite u kosovski sistem, osiguranja vozila, carine i integrisanog upravljanja administrativnom linijom.

Ukidanje srpskih pravosudnih struktura, na osnovu dogovora iz februara 2015, dobro napreduje, a Srbija je olakšala prijavljivanje srpskih sudija i tužilaca u kosovsko pravosuđe, ocenjuje se u izveštaju.

Srbija je, kako se navodi, nastavila da primenjuje do sada postignute sporazume sa Prištinom, ali nešto sporijim tempom.

Izveštaj EK sadrži poseban odeljak o normalizaciji odnosa Srbije i Kosova, ali se ne bavi zasebno poglavljem 35 u okviru kog je predviđeno da se prati napredak u dijalogu sa Kosovom.

Usklađenost sa spoljnom politikom EU 65%

Srbija je uskladila svoju politiku u spoljnoj, bezbednosnoj i odbrambenoj politici, kada je bila pozvana da to uradi, sa 26 od 40 EU deklaracija i odluka Saveta, ocenila je EK.

To znači usklađenost od 65% prema 62% u prethodnoj godini, navodi se u delu izveštaja o napretku Srbije na putu ka EU za 2015. koji se odnosi na poglavlje 31 o spoljnoj, bezbednosnoj i odbrambenoj politici.

U toj oblasti Srbija u narednih godinu dana treba da poboljša usklađivanje sa deklaracijama EU i odlukama Saveta, kao i da usvoji propise o mehanizmu za praćenje sprovođenja restriktivnih mera EU, ocenila je Komisija.

Komisija je navela da je Srbija trenutno umereno pripremljena na planu spoljne, bezbednosne i odmbrambene politike ukazujući istovremeno na izvestan napredak jer je Srbija nastavila da učestvuje u civilnim i vojnim misijama.

U izveštaju se konstatuje da su se susreti na visokom nivou Srbije i Rusije nastavili, da su kontakti sa Ukrajinom ojačani i da Srbija dalje unapređuje odnose sa Kinom.

Navodi se i da je Srbija nastavila aktivno da sarađuje sa međunarodnim organizacijama i u januaru je preuzela predsedavanje OEBS.

Dodaje se i da je Srbija u proteklih godinu dana unapredila saradnju sa NATO kroz Individualni akcioni plan partnerstva (IPAP).

Još treba da se radi na tržišnoj ekonomiji

Srbija je dobro odgovorila na probleme budžetskog deficita, tržišta rada i poslovnog okruženja ali su fiskalni debalansi i dalje visoki a vodećim sektorima ekonomije i dalje su potrebne reforme, ocenila je Evropska komisija.

U delu izveštaja koji se tiče ekonomskih kriterijuma, Komisija je ocenila da je zemlja umereno pripremljena za razvoj funkcionalne tržišne ekonomije.

Upozoreno je da je kreditna aktivnost u Srbiji i dalje slaba, delom i zbog visokog nivoa nenaplativih zajmova, dok je privatni sektor, prema oceni Komisije, nerazvijen a stanje u tom sektoru otežavaju slabosti u domenu vladavine prava.

EK je navela da Srbija, u skladu sa preporukama EU na planu ekonomije iz maja 2015, u narednoj godini treba da usmeri posebnu pažnju u napore za smanjenje budžetskog deficita i javnog duga, razvoj privatnog sektora kroz restrukturisanje i privatizaciju državnih preduzeća, rešavanje problema stagnacije rasta kredita, kao i nenaplativih zajmova, i sprovođenje reforme javne administracije.

Kada je reč o kapacitetu da izdrži pritisak konkurencije i tržišnih snaga unutar Evropske unije, EK je ocenila da je Srbija umereno spremna.

Navodi se da je Srbija ostvarila izvestan napredak u daljem otvaranju tržišta rada i pružanju podrške razvoju malih i srednjih preduzeća.

Međutim, obrazovni sistem Srbije i dalje je neefikasan, infrastruktura je nerazvijena a siva ekonomija i državna pomoć i dalje su znatni.

Srbija na tom planu u narednih godinu dana mora da se posveti unapređenju kvaliteta obrazovnog sistema i njegovom usklađivanju sa potrebama tržišta rada, podsticanju privatnih investicija i ubrzavanju sprovođenja javnih infrastrukturnih projekata, kao i obezbeđenju transparentnog okvira državne podrške privatnom sektoru sa fokusom na mala i srednja preduzeća.

Inače, ovogodišnje izveštaje o napretku zemalja u evropskim integracijama odlikuje novi sistem ocenjivanja koji treba da pruži jasniji uvid u to šta zemlje treba da učine u kratkoročnom i dugoročnom periodu. Novi sistem ocenjivanja odnosi se na postojeće stanje u nekoj oblasti i na ostvareni napredak.

Izvor: Beta, EurActiv.rs