Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

Više hiljada izbeglica, uglavnom iz Sirije, prešlo je tokom vikenda iz Makedonije u Srbiju na svom putu ka zapadnoj Evropi, a dolazak većeg broja izbeglica očekuje se i u narednim danima. Zbog toga srpske vlasti najavljuju proširenje kapaciteta za privremeni prihvat većeg broja izbeglica. Region u suočavanju sa ovim izazovom očekuje pomoć i od EU. U Uniji, krajnjem odredištu migranata, za sada ne postoji jedinstven stav o tome kako odgovoriti na priliv izbeglica, a rešavanje tog pitanja pokušaće da 24. avgusta ožive Berlin i Pariz.

Više od 7.000 izbeglica stiglo je u Srbiju u noći između 22. i 23. avgusta, posle prolaska kroz Makedoniju, saopštio je 23. avgusta u Ženevi Visoki komesarijat UN za izbeglice (UNHCR), dok Međunarodna federacija Crvenog krsta očekuje “dramatičan porast” broja izbeglica narednih dana.

“Više od 7.000 ljudi je doslo u Srbiju u noći izmedu subote i nedelje pošto su uspeli da iz Grčke predu u Makedoniju i vozom krenu iz Đevđelije” do Srbije, navodi se u saopštenju UNHCR-a i dodaje da se očekuje novi talas pridošlica.

Makedonija koja je 20. avgusta uvela vanredno stanje i poslala policiju i vojsku na granicu da bi sprečila ulazak izbeglica iz Grcke, na kraju je otvorila granicu i pustila izbeglice. Prethodno je prilikom pokušaja makedonskih snaga da spreče ulazak migranata, došlo do sukoba u kojima je više osoba povređeno.

UNHCR je naveo da je dobio garancije od makedonskih vlasti da ce ostaviti otvorenu granicu za izbeglice. Ta organizacija je zatražila od Makedonije da “pojača svoje prisustvo i kapacitete” na granici kako bi bio bolje organizovan prihvat ljudi, i dodala da je spremna da pomogne makedonskim vlastima ako to bude potrebno.

Izbeglice sa Bliskog istoka koje prelaze granicu sa Grčkom sada se u Makedoniji upućuju direktno u prihvatni centar izvan Đjevđelije gde čekaju naredni voz za Srbiju, a na istom mestu dobijaju i dokumenta potrebna za tranzit kroz Makedoniju.

“UNHCR ocenjuje da Grčka i Makedonija treba da ulože dodatne napore za rešavanje tog problema koji ne može da nestane preko noći i pogađa celu Evropu. Ponovo apelujemo na zemlje EU da povećaju pomoć Grčkoj, Makedoniji i Srbiji”, rekao je direktor UNHCR za Evropu, Vensan Kostel.

Međunarodna federacija Crvenog krsta i Crvenog polumeseca pozvala je na saradnju i zajedničke napore “na najvišem nivou” kako bi se zadovoljile potrebe migranata i upozorile na “dramatičan porast” broja izbeglica narednih dana koji stižu preko grčkih ostrva.

Proširenje kapaciteta za prihvat

Sekretar Crvenog krsta u Preševu Ahmet Haljimi izjavio je 24. avgusta da je kroz opštinski Prihvatni centar za migrante u poslednja 24 časa prošlo više od 8.000 izbeglica sa Bliskog istoka i severa Afrike. Haljimi je za agenciju Beta izjavio da se izbeglice, nakon što se registruju i uzmu pakete hrane i vode, ne zadržavaju u Prihvatnom centru već da nastavljaju put prema Beogradu vozovima i autobusima.

“Može da se kaže da je jučerašnji dan rekord što se tiče broja izbeglica koje su stigle u Prihvatni centar u Preševu, to su hiljade i hiljade ljudi. Nijedan nije bio uskraćen za pomoć, svi su dobili pakete hrane i higijenu, ali naše rezerve su pri kraju”, rekao je Haljimi.

On je dodao da je prema evidenciji Crvenog krsta, na osnovu broja podeljenih paketa hrane i higijene, od početka avgusta kada je otvoren Prihvatni centar u Preševu, kroz njega prošlo oko 60.000 ljudi.

“Nama je potrebna pomoć u hrani, vodi i higijeni, ali i u vozilima. Vozila koje smo za prevoz izbeglica dobili na revers više nisu dovoljna, jer nije isto prevoziti stotine i hiljade ljudi”, kazao je Haljimi.

Zbog ogromnog priliva izbeglica koje u Srbiju stižu iz Makedonije, u opštini Preševo formiran je još jedan prihvatni centar za izbeglice, kod sela Miratovac. U njemu je više od 1.000 ljudi smešteno u devet velikih šatora koje je obezbedio Srpsko-ruski humanitarni centar iz Niša koji je u nedelju u Miratovac dopremio i 2.000 ćebadi.

Vlasti Srbije rade i na organizaciji novog prihvatnog centra za izbeglice u blizini Beograda. Pritom, stavljaju do znanja da Srbija ne može da zabrani migrantima sa Bliskog istoka i severa Afrike ulazak na svoju teritoriju, dok pojedine ekstremno nacionalističke stranke pozivaju na podizanje zida na granici sa Makedonijom ili preusmeravanje izbeglica na Hrvatsku.

Na inicijativu lokalnih vlasti i nevladinih organizacija, u Beogradu je u blizini Železničke stanice 24. avgusta otvoren Info centar za azil koji izbeglicama sa Bliskog istoka treba da pruži usluge prevodioca, osnovne servisne informacije, pravnu i psiho-socijalnu podršku.

Uskoro plan za migrante

Državni sekretar Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Nenad Ivanišević izjavio je 24. avgusta na otvaranju Info centra da bi radna grupa Vlade Srbije tokom ove nedelje trebala da usvoji Plan za migrante, nakon čega će ga predstaviti javnosti.

Upitan šta će Srbija uraditi, ukoliko Mađarska odbije da primi izbeglice i pokuša da ih vrati nazad, Ivanišević je kazao da će Vlada reagovati u saradnji s predstavnicima Evropske komisije.

Šef Predstavništva UNHCR u Srbiji Hans Fridrih Šoder kazao je da se ta agencija ne slaže s promenom zakona o azilu u Mađarskoj. “Ako Mađarska odbije da primi izbeglice i vrati ih u Srbiju, prekršiće svoje obaveze prema nacionalnom i međunarodnom pravu. Ako se to dogodi, u šta ne verujem, Mađarska će izgubiti spor pred evropskim sudovima za ljudska prava”, kazao je Šoder.

On je dodao da se ne može očekivati od Srbije da ima bolji sistem azila od onog koji postoji u pojedinim zemljama EU.

Kako će Evropa odgovoriti

EU kao krajnje odredište migranata za sada nema odgovor na izbegličku krizu i migracije sa Bliskog istoka i severa Afrike, a rešavanje tog pitanja pitanje pokušaće da ožive francuski predsednik Fransoa Oland i nemačka kancelarka Angela Merkel na sastanku 24. avgusta u Berlinu.

“Treba da oživimo ono što je odlučeno u EU krajem juna u vezi sa migrantima i da eventualno otvorimo nove perspektive”, piše u saopštenju Jelisejske palate. Dodaje se da se novonastala situacija ne rešava, a da se odluke EU nisu pokazale kao “dovoljne i brze”.

Nemački vicekancelar Zigmar Gabrijel i šef nemacke diplomatije Frank-Valter Štajnmajer izjavili su 23. avgusta da politika prema izbeglicama i pravu na azil treba da bude jedinstvena u EU i mere pojačane, kako bi izbeglice bile pravilno raspoređene po zemljama Unije. Nemačka ove godine očekuje rekordnih 800.000 izbeglica koje ce traziti azil.

“Nalazimo se u situaciji da je samo nekoliko zemalja preuzelo odgovornost”, naveli su Gabriel i Stajnmajer koji se zalažu za zajednički “evropski kodeks o azilu” koji bi garantovao isti status azilantima u celoj EU.

Šef francuske diplomatije Loran Fabijus rekao je 23. avgusta u Pragu da je situacija u Makedoniji “visoko na dnevnom redu EU”, dok je njegov češki kolega istakao da je to pitanje upravo ono koje treba shvatiti kao zajednički problem. Frabijus je rekao i da bi u narednim danima trebalo da se održi i sastanak ministara unutrašnjih i spoljnih poslova EU.

Češki premijer Bohuslav Sobotka upozorio je 24. avgusta da Evropska unija ne može da pobegne od izbegličke krize koja ugrožava temelje slobode kretanja u Evropi i da mora da sarađuje sa tranzitnim zemljama izbeglica koje putuju ka Evropi.

Sobotka je na godišnjem savetovanju čeških ambasadora u Pragu predložio da se održi posebna međunarodna konferencija o izbeglicama sa zemljama Balkana i Turskom.

Češki premijer založio se za to da Evropa daleko veću pažnju posveti uzrocima izbegličke krize i da nastoji da pomogne da se stabilizuju regioni iz kojih izbeglice dolaze, a takodje da sarađuje više i efikasnije i sa tranzitnim zemljama.

Izvor: AFP, Beta, preuzeto sa www.euractiv.rs