Vlada Republike Srbije
Srbija je u Izveštaju o uslovima poslovanja (Doing Business) Svetske banke za 2015. godinu pala sa 77. na 91. mesto, saopštila je 29. oktobra ta međunarodna finansijska institucija. Građevinske dozvole su i dalje najbolnija tačka za ulagače u Srbiji, a prema pokazateljima Svetske banke situacija je u ovom pogledu lošija samo u Eritreji, Libiji i Siriji. Od izveštaja za 2014. u Srbiji nisu zabeležene reforme u oblastima koje posmatra Svetska banka.
“Srbija nije zabeležila reforme koje se mere u izveštaju i koje olakšavaju regulatorni okvir tokom 2013/14. godine. Pored toga, Srbija je otežala postupak prenosa imovine”, navodi se u izveštaju.
Od prethodnog izveštaja promenjena je metodologija. Merenje se sada sprovodi na osnovu udaljenosti od referentne vrednosti, odnosno od najbolje prakse zabeležene u izveštaju, za 11 privreda sa više od 100 miliona stanovnika pokazatelji se mere za dva grada,a ne samo za jedan, a paketi pokazatelja su prošireni kako bi merenje bilo što obuhvatnije.
Rangu Srbije pogoduju te izmene, pa je ona u odnosu na prethodni izveštaj popravila poziciju sa 93. na 91. mesto. Međutim, po novoj metodologiji Srbija bi tada bila na 77. mestu, što, znači da je zabeleženo pogoršanje pozicije Srbije u odnosu na druge zemlje.
Prva tri mesta zauzimaju Singapur, Nju Zeland i Hong Kong, dok su najlošije rangirani Eritreja, Libija i Centralnoafrička Republika.
Od evropskih zemalja najbokja je Danska, na 4. mestu. SAD su na 7, Velika Britanija na 8, a Finska na 9. mestu. Najveća evropska privreda Nemačka pala je za jedno mesto na 14. poziciju.
Na Zapadnom Balkanu najbolje je rangirana Makedonija – na 30. mestu, sa popravljanjem pozicije za jedno mesto u odnosu na prethodni izveštaj. Sledi Crna Gora na 36. mestu, Hrvatska je na 65. mestu, najlošija u EU, Albanija na 68, Kosovo na 75. mestu, a iza Srbije nalazi se samo Bosna i Hercegovina na 107. mestu.
Korak unazad za Srbiju
U prethodnih godinu dana reforme su zabeležene u 65% privreda, ali ne i u Srbiji, ocena je Svetske banke.
Konkretno, stav analitičara Svetske banke je da je novina samo jedan korak u nazad u pogledu registrovanja imovine. Konkretno, u izveštaju se navodi da je otežan prenos imovine ukidanjem ubrzane procedure za registrovanje takve transakcije.
Srbija je najlošije rangirana po načinu izdavanja građevinskih dozvola, gde je na 186. mestu, ispred Eritreje, Libije i Sirije. Za to je u Srbiji potrebno 16 procedura i 264 dana, uz trošak od 25,7% vrednosti izgrađenog distributivog centra. Referentne vrednosti na osnovu kojih se mere pokazaetelji su pet procedura, koliko ih ima u Kini, 26 dana koliko je potrebno u Singapuru, i trošak od 0% vrednosti što nudi Katar.
Plaćanje poreza takođe je standardni problem za poslovne krugove u Srbiji. Tokom godine ima 67 uplata a procedure iziskuju 279 sati godišnje, dok na poreze odlazi 38,6% iznosa profita.
Po prekograničnoj trgovini i izvršenju ugovora Srbiaj je na 96. mestu, po priključivanju na struju na 84, reigistrovanju impvine na 72, pokreetanju poslovanja na 66 a dobijanju kredita na 52. mestu.
Najbolje pokazatelje Srbija ima po rešavanju nesolventnosti i zaštiti manjinskih investitora.
Po rešavanju nesolventnosti Srbija je na 48. mestu, pri čemu je potrebno 2 godine, uz trošak od 20% imoovine, uz povraćaj duga kreditorima od 29,2 centa na dolar, i zakonski okvir koji je ocenjen sa 13,5 na skali od 0 do 16.
Po zaštiti manjinskih investitora Srbija je na 32. mestu, pri čemu se meri pravni okvir.
Primetan pomak od 2005.
Od 2005. godine, Srbija je sprovela ukupno 18 reformi koje olakšavaju poslovnu regulativu – u poređenju sa globalnim prosekom od 12 reformi po ekonomiji u istom vremenskom periodu. Srbija je sprovela reforme u svim oblastima koje se mere u Izveštaju o poslovanju, osim u oblastima zaštite manjinskih investitora i dobijanja električne energije.
Tokom protekle dekade, Srbija je sprovela reforme koje se tiču institucija i kompleksnosti regulatornog procesa, što je, kako je navedeno, dovelo do značajnih ušteda vremena za preduzetnike u Srbiji.
Kao primere dobre prakse istaknuto je da je pre deset godina bilo potrebno 56 dana da se osnuje preduzeće u Srbiji, danas taj proceš traje samo 12 dana – što je kraće nego, na primer, u Finskoj.
Pre manje od pet godina, preduzetnik u Srbiji kome je bio potreban kredit nije mogao sam da proveri svoje finansijske podatke. Danas, zahvaljujući zakonu o zaštiti ličnih podataka koji je donet 2008. godine, preduzetnici mogu sami da provere svoje podatke.
Srpskim preduzetnicima je bilo potrebno 33 dana za izvoz 2005. godine. Danas je to vreme skraćeno na 12 dana – što je samo jedan dana više nego što je potrebno u Japanu.
U SB zaključuju da iako je primetno da Srbija nastavlja da unapređuje svoju regulatornu praksu, činjenica da je na 91. mestu liste govori da je potrebno još dosta toga uraditi.
Na primer, troškovi dobijanja građevinskih dozvola su najviši u regionu Evrope i centralne Azije (26 odsto vrednosti skladišta koje se gradi). Slično je i s plaćanjem poreza, preduzetnici u Srbiji se suočavaju sa 67 plaćanja godišnje, ako žele da budu u skladu sa poreskom regulativom, što je najviše u Evropi.
Autor: S.V. i Beta, preuzeto sa www.euractiv.rs
pdf [3 MB]
Napiši komentar