Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

U Srbiji se zakoni donose na brzinu, često bez javne rasprave, što otvara pitanje njihovog kvaliteta, rečeno je 9. juna na skupu o učešću civilnog društva u pregovorima o članstvu Srbije u EU. Izrada zakona će posebno doći do izražaja u procesu pregovora o članstvu u EU, odnosno usklađivanja sa evropskom pravnom tekovinom, a organizacije civilnog društva mogu doprineti svojim znanjem i stručnošću njihovom kvalitetu, ukazano je na skupu. Takođe, prepuštanje procesa pregovora isključivo administraciji može dovesti do toga da društvo bude nepripremljeno za primenu dogovorenog. Na skupu u organizaciji Centra za evropske integracije Beogradske otvorene škole (BOŠ) predstavljena je Deklaracija o zajedničkoj platformi civilnog društva za praćenje procesa pregovora o pristupanju Srbije Evropskoj uniji.

Predsednik Odbora za evropske integracije Skupštine Srbije i poslanik Nove demokratske stranke (NDS) Aleksandar Senić rekao je 9. juna da se u Srbiji zakoni donose bez javne rasprave i izrazio bojazan da će se taj trend nastaviti.

“U Skupštini se zakoni usvajaju u formi u kakvoj dolaze iz Vlade bez učešća i šire javnosti i onih kojih se to direktno tiče”, rekao je Senić na skupu o učešhu civilnog društva u pregovorima o članstvu Srbije u EU.

On je rekao da je prošle nedelje donet set zakona bez održanih javnih rasprava a da mu je ministar finansija Lazar Krstić, na pitanje zašto nije održana javna rasprava o zakonu o poreskim olakšicama pri zapošljavanju, rekao da su poslodavci zadovoljnim tim zakonom. Senić je rekao da su njega, međutim, zvali poslodavci i preneli mu da nisu zadovoljni zakonom.

On je izrazio bojazan da će se taj trend usvajanja zakona bez javne rasprave nastaviti i da će “zbog neke žurbe (da se usvoje zakoni) možda biti izbegnuto” da se zakonski uvede obaveza održavanja javnih rasprava.

Senić je rekao da je jedan od zadataka Odbora za evropske interacije, pored provere usklađenosti zakona sa pravnom tekovinom EU i obaveštavanje građana o pregovorima, uključivanje civilnog društva u proces pregovora sa EU.

On je negirao da organizacijama civilnog društva nije omogućeno da aktivno učestvuju u razmatranju pregovaračkih pozicija, osim u slučaju kada je Vlada proglasi tajnom “kako bi sačuvala neke adute za pregovore u Briselu”.

Srđan Đurović iz Fonda za otvoreno društvo ocenio je da zakoni zbog brzine donošenja često završavaju pred Ustavnim sudom koji mora da se bavi zakonskim nijansama, a ne ustavnošću, ili moraju da se menjaju.

Đurović je ocenio da bi civilno društvo svojim znanjem i stručnošću moglo da Vladi koja je odgovorna za pregovore sa EU, obezbedi “kvalitet i odgovornost” u tom procesu.

On je dodao da bi organizacije civilnog društva trebalo da prave “kreativne koalicije”, odnosno da nevladine organizacije koje zagovaraju politike sarađuju sa stručnim udruženjima.

Brzina nauštrb kvaliteta u pregovorima?

Predstavnica Centra za evropske integracije BOŠ-a Danijela Božović je rekla da se postavlja pitanje na koji način će Vlada Srbije uskladiti tri principa u pregovorima – brzinu integracija, demokratsku kontrolu u tom procesu i učešće svih zainteresovnaih strana.

Prema njenim rečima, Hrvatska je imala zatvoren model, odnosno opredelila se za brzinu kada je reč o donošenju zakona i sprovođenju reformi, nauštrb druga dva principa.

U tom modelu parlament ima savetodavnu ulogu a dokumetna su objavljivana posle usvajanja, rekla je Danijela Božović i dodala da se takav model odrazio i na zainteresovanost građana za integracije, pa je samo 43% građana, najmanje u istoriji proširenja, izašlo na referendum o ulasku te zemlje u EU.

Prema njenim rečima, dobar primer predstavlja Slovenija u kojoj je parlament imao bitnu ulogu, pa je i interesovanje građana bilo veće.

Ona je dodala da je cilj Srbije da do 2018. završi preogvora, što joj ostavlja tri i po godine za usklađivanje zakona. Kako je rekla, postavlja se pitanje kako će se, ako se Srbija opredeli za brzinu, organizovati javne rasprave.

“Bitno je da nam brzina ne bude bitnija od kvaliteta”, rekla je Danijela Božović.

Đurović je ukazao da prepuštanje procesa isključivo administraciji može dovesti do toga da “lokomitva stigne do odredišta a da vagoni ostanu na peronu”, odnosno da društvo bude nepripremljno za primenu dogovorenog.

Da li je civilno društvo spremno?

Predsednica pravno-dokumentacione kancelarije PRADOK Biljana Stanojević ocenila je da se stiče utisak da će pregovori formalno biti javni a da će u suštini biti tajni.

Ona je dodala da civilno društvo nije odredilo “ni put ni poziciju” u tom procesu i da bi moralo da se što ranije uključi u proces izrade zakona u okviru usklađivanja sa EU i utvrđivanja pregovaračkih pozicija.

“Kasno je da se uključujemo sa našim stručim znanjem kada zakon već uđe u parlament. Moramo se uključiti kada se određuju strategije i pravci”, rekla je ona i dodala da su u kasnijima fazama moguće samo kozmetičke izmene.

Biljana Stanojević je dodala da se Vladi treba nametati pošto će ona odlučivati o pregovaračkim pozicijama.

Prema njenim rečima, postavlja se i pitanje šta će civilno društvo kontrolisati, odnosno da li će se njegova uloga svesti na to da izveštava o tome “šta će nam se loše desiti”, pošto budu donete odluke.

Zajednička deklaracija

Na skupu je predstavljena Deklaracija o zajedničkoj platformi civilnog društva za praćenje procesa pregovora o pristupanju Srbije Evropskoj uniji.

Predstavnica Centra za evropske integracije BOŠ-a Jelena Babić je rekla da deklaracija ne predlaže model učešća u pregovorima s obzirom na raznovrsnost organizacija civilnog društva, već ih poziva na zajedničko delovanje zasnovano na principima iz deklaracije.

Deklaracija sadrži opšte principe poput promovisanja transparentnosti rada javnih institucija, definisanja odgovornosti i uloga unutar pregovaračke sturkture, kao i uključivanja predstavnika civilnog društva u izradu i sprovođenje propisa.

Deklaracija je rezultat rada 20 organizacija, a njenu vrednost je do sada prepoznalo oko 60 organizacija, rečeno je na skupu.

Autor: M.P., preuzeto sa www.euractiv.rs