Nova Uredba uvodi transparentnost u dodelu sredstava za finansiranje programa udruženja, ali i obavezan konkurs, liste vrednovanja i rangiranje prijavljenih programa. Tek usvojena Uredba Vlade Srbije o finansiranju udruženja trebalo bi da omogući transparentnost dodele sredstava iz budžeta i kontrolu njihovog trošenja. Ovo je drugi veliki korak za nevladine organizacije. Prvi je bio Zakon o udruženjima donet 2009. godine.
Novost je da je izostavljeno učešće udruženja od najmanje 51 odsto u ukupnoj vrednosti projekta i da su poboljšani kriterijumi za izbor programa koji će se finansirati. Ono što se može zameriti ovom podzakonskom aktu s dugačkim nazivom (Uredba o sredstvima za podsticanje programa ili nedostajućeg dela sredstava za finansiranje programa od javnog interesa koja realizuju udruženja) jeste to što se ne odnosi na fondacije i zadužbine, i to što se uz prijavu na konkurs mora podneti uverenje da je udruženje upisano u registar i overena fotokopija iz statuta kojom su utvrđeni ciljevi udruženja. Smatra se da će ovo biti gubljenje vremena i para. Pored zakonske obaveze da najmanje jedanput godišnje učine dostupnim javnosti izveštaj o svom radu i obimu i načinu sticanja sredstava udruženja će prema Uredbi i kvartalno dostavljati i izveštaj o realizaciji programa, ali i posle realizacije programa.
Dubravka Velat, iz Građanskih inicijativa, koja je učestvovala u pravljenju Uredbe, kaže da je u nju pretočen deo iskustava iz sveta, ali da javne rasprave nije bilo jer to nije predviđeno za podzakonske akte. „Uredba je važna”, kaže ona, „jer većinu udruženja finansira država. Samo devet odsto nevladinih organizacija se finansira iz međunarodnih izvora a jedan deo i od sredstava lokalne samouprave. Država izdvaja nedovoljno za civilni sektor, jer njena sredstva čine petinu budžetskih sredstava NVO. Zato bi trebalo obezbediti fondove iz kojih će se finansirati NVO jer 90 odsto udruženja nije obezbedilo sredstva za celu godinu.”
Ocenjujući da je Uredba dobar korak napred, ona je rekla da ćemo sutra možda imati i zakon koji će ovo celovito definisati.
Puna transparentnost teško da može biti rešena podzakonskim aktima, pa ni ova uredba ne uređuje celoviti sistem finansiranja civilnog sektora jer se ne odnosi na budžetsko finansiranje sportskih i omladinskih udruženja, pošto je to uređeno drugim aktima.
Miloš Đajić, iz Centra modernih veština, kaže da prvi put imamo neka pravila u ovoj oblasti što podrazumeva i obavezu da se raspiše konkurs. „Ovo je uradila Vlada i to treba, kao sve dobre stvari, pohvaliti. Uredba omogućava da sutra niko neće moći da mi kaže da sam preko veze dobio neki projekt. Ona sigurno ima i neke manjkavosti, ali se ništa ne može uraditi odjedanput, za sve je potrebno vreme, pogotovo za nešto što što je novo i nema dovoljno prakse.”
Milan Antonijević, direktor Jukoma, smatra da nije nelogično da se ovakav propis nađe u uredbi jer većina zakona ne ide u toliko detalja. „Ono što nije dobro je to što se uredba može doneti preko noći, a može se i promeniti ako dođe vlast kojoj ona ne odgovara.”
Antonijević kaže da se njegova firma bavi zaštitom ljudskih prava pa je teško da će je država finansirati, ali da je svakako dobro što će se ova oblast urediti. On kaže i da bi „Državna revizorska institucija na budžetskoj liniji 481 našla stvari za koje nema opravdanja. „Ovom uredbom će to biti uređeno, ali treba uključiti zadužbine i fondacije.” Na budžetskoj liniji 481 pored NVO, sportskih i omladinskih udruženja su i crkva, stranke…
„Donošenje Uredbe jeste pozitivno jer je u udruženja uložen ogroman novac, a mali broj NVO je taj novac trošio na adekvatan način, već je novac ostajao u sivoj zoni, odnosno vraćao se u politiku ili lokalnu samoupravu”, kaže Antonijević.
I. Аnојčić
оbјаvlјеnо: 06.02.2012.
www.politika.rs
Napiši komentar