Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

U Beogradu je predstavljeno dopunjeno izdanje vodiča kroz strategiju Evropa 2020. koji bi, prema oceni izdavača, Evropskog pokreta u Srbiji, trebalo da pomogne Srbiji u reformama, ali i da joj posluži kao uputstvo za rešavanje pitanja i postizanje ciljeva koje Evropska unija smatra strateškim. Učesnici skupa istakli su da je Srbija neinovativno društvo u kojem opada značaj znanja i obrazovanja i ocenili da je strateški okvir Evropa 2020 važan za Srbiju kao i za članice EU. Ukazano je i na probleme sa kojima se suočavaju lokalne samouprave u Srbiji koje jedva opstaju, imaju mnogo nezaposlenih i gube stanovništvo, koje je “zalog razvoja lokalne sredine”. Takođe je istaknuta potreba za nacionalnom strategijom održivog razvoja.

Predsednik Evropskog pokreta za Srbiju Vlastimir Matejić ukazao je na skupu 28. januara da Srbija ne planira strateški, i da u njoj ne postoji “moguća, za većinu poželjna vizija zemlje”.

Prema njegovim rečima, među ključnim ciljevima strategije Evropa 2020 nalazi se znatno povećanje ulaganja u istraživanja i razvoj, a bez toga, dodao je, nema bez adekvatnog obrazovanja.

“Bez obrazovanja nema znanja, inovacija, razvoja preduzetništva”, rekao je Matejić i ukazao na to da je Srbija “neinovativno društvo” da u njoj ima “upozoravajuće malo registrovanih patenata, a socijalnih inovacija još manje”.

Matejić je ukazao i na “opadajući značaj znanja, obrazovanosti i obrazovanja” u Srbiji i, s tim u vezi, na “neselektivnu politiku ušteda u javnim izdacima”. Prema njegovim rečima, u obrazovanje se mora ulagati čak i kad se na svim drugim mestima štedi.

U vodiču, čije je prvo izdanje objavljeno pre pet godina, navodi se da je strateški okvir Evropa 2020 “za Srbiju od jednakog značaja kao i za članice EU”, u okolnostima nedostatka domaćeg strateškog okvira i otpočetih pregovora sa EU.

Prema Matejićevim rečima, Unija je Evropom 2020 sebi kao prioritet postavila “pametan, održiv, inkluzivan rast”, pri čemu se inkluzivnost odnosi na celo stanovništvo, zatim je predvidela rast zaposlenosti sa 69 na 75%, smanjenje emisije štetnih gasova za 20% i za isto toliko veću energetsku efikasnost.

EU namerava da do 2020. za 15% smanji broj onih koji rano napuštaju škole, da poveća zaposlenost svojih građana sa visokim obrazovanjem i da za 20% smanji broj onih koji žive ispod granice siromaštava.

Za to vreme, u Srbiji, prema rečima Matejića, nema “podsticaja proizvodnog, na znanju zasnovanog preduzetništva”, privredna struktura je “svaštarska, zasnovana na jeftinom radu i drugim resursima koje Srbija ima sve manje”, društvo je fragmentisano, a postoji i “neosnovano uverenje” da je zbir kratkoročnih planova isto što i dugoročno planiranje.

Državni sekretar Ministarstva privrede Miloš Petrović podsetio je da Srbija ima samo 6% visokoobrazovanih građana i da je Srbiji potrebna “promena svesti”.

Istraživač Milan Aleksić iz Centra za primenjene evropske studije govorio je o velikim problemima sa kojima se suočavaju lokalne samouprave, od kojih su “mnoge na rubu egzistencije”, imaju veliki broj nezaposlenih i rapidno gube stanovništvo, koje je “zalog razvoja lokalne sredine”.

Aleksić je takođe rekao da stanovništvo u manjim sredinama masovno ne zna za lokalne razvojne strategije, ima pogrešne informacije i ne vidi za sebe boljitak.

Prema njegovim rečima, na delu je i “agencifikacija Srbije” koja ima nepotrebne, nepovezane institucije sa preklapajućim ovlašćenjima, i kao primer je naveo da se nezaposlenost nije “ni za stopu smanjila” uprkos postojanju “60 regionalnih agencija za zapošljavanje”.

Direktorka Fonda za otvoreno društvo Jadranka Jelinčić rekla je da drugo izdanje vodiča za Evropu 2020 predstavlja “drugu šansu” i izrazila je nadu da će ona biti “pametnije iskorišćena”.

Prema njenim rečima, važno je i da “Srbija izvan Beograda razume” ono o čemu se govori u Evropi 2020, i da je potrebna nacionalna strategija održivog razvoja, u čiji bi razvoj bili uključeni svi, a ne samo oni “koji su zaključani u svoje kabinete”, i da ta strategija bude “prevedena u politike na građanima razumljivom jeziku”.

Jelinčićeva je upozorila da sadašnja Evropa nije ona ista koja je donela strateške dokumente Evropa 2010 i Evropa 2020 i ukazala da će pobeda Sirize na parlamentarnim izborima u Grčkoj uticati na naredne izbore za Evropski parlament, “i tada će se otvoriti pitanje revalorizacije evropskog socijalnog modela”.

Šef sektora za evropske integracije Delegacije EU u Srbiji Frejk Janmat rekao je da je u toku revizija strategije Evropa 2020 i da će se ona u martu naći pred Savetom Evrope.

Izvor: Beta, preuzeto sa www.euractiv.rs