Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

Srbija planira da u drugoj polovini jula podnese zahtev za korišćenje sredstava iz Fonda solidarnosti EU za otklanjanje štete od poplava, a taj zahtev mogao bi da bude odobren na jesen, rekla je 27. maja za EurAktiv pomoćnica direktora Kancelarije za evropske integracije Vlade Srbije Ana Ilić. Srbija može da računa i na nešto duži rok za podnošenje zahteva za pomoć, kao i duži period za trošenje sredstava, pošto u junu na snagu stupe novi propisi koji regulištu taj fond. Mere i aktivnosti će moći i da se retroaktivno finansiraju, svi troškovi moraju biti opravdani a sredstva opredeljena u skladu sa propisima Fonda. Kontrola trošenja sredstava je u nadležnosti zemlje korisnice, a u slučaju Srbije ostaje da se utvrdi na koji način će se to obavljati, pošto u domenu upravljanja javnim finasijama i finansijske kontrole nije u potpunosti usklađena sa standardima EU, rekla je Ilićeva.

“Planiramo da konačna verzija zahteva bude pripremljena otprilike do sredine jula”, rekla je Ilićeva za portal EurAktiv Srbija i navela 20. jul kao okvirni datum za podnošenje zahteva.

Ona je dodala da bi u odnosu na taj datum moglo biti manjih pomeranja jer izrada aplikacije zavisi od mnogo faktora pošto u njoj učestvuje mnogo institucija, a još nije gotova i procena štete koja je osnova za izračunavanje sredstva koja će biti dodeljenja.

Upitana koliko će trajati procedura razmatranja, s obzirom da pomoć moraju da odobre i Evropski parlament i Savet EU, Ilićeva je rekla procedura neće trajati duže od par meseci i da bi zahtev Srbije mogao da bude odobren na jesen. “Nama je inicijalno rečeno da će, ako predamo u tom nekom roku zahtev, zaista po nekoj ubrzanoj proceduri da obrade naš zahtev i da možemo da očekujemo da na jesen imamo već odobrenu aplikaciju”, rekla je ona.

Ana Ilić je rekla da je nezahvalno govoriti o visini sredstava koje bi Srbija mogla da dobije, pošto još nije poznato kolika je počinjena šteta.

“Najavljeno je da će do kraja maja biti dostupna prva procena štete pa ćemo onda u odnosu na to moći odmah da izračunamo i vidimo koji je realan nivo (očekivanih sredstava)”, rekla je Ilić koja je na čelu Sektora za planiranje, programiranje, praćenje i izveštavanje o sredstvima EU i razvojnoj pomoći u Kancelariji za evropske integracije.

Ana Ilić je rekla da se Fond solidarnosti nije deo budžeta EU već da se finansira davanjima članica, a da Srbija sada ne učestvuje u njegovom finansiranju.

Novi propisi za Fond – nešto duži rokovi

Pomoćnica direktora Kancelarije za evropske integracije je rekla i da bi Srbija mogla da, prema novim propisima za Fond koji treba da stupa na snagu u junu, računa i na nešto duži rok za podnošenje zahteva za pomoć kao i duži period za trošenje sredstava.

Prema novim propisima, rok za podnošenje aplikacije biće produžen sa 10 na 12 nedelja, a period u kome sredstva moraju da budu potrošena sa 12 na 18 meseci od dobijanja pomoći.

“Mi sada idemo na to da pripremimo aplikaciju za manje od 10 nedelja i da je predmao u roku od 10 nedelja, ali može da se desi da imamo i još tih rezervnih dve nedelje”, rekla je ona za EurAktiv.

Ona je dodala da se celokupan odobreni iznos pomoći isplaćuje u jednoj tranši i prebacuje na poseban račun koji će biti otovroen kod Ministarstva finansija, sa koga će se dalje isplaćivati sredstva za aktivnosti na otkalanjanju štete.

Dodala je da će mere i aktivnosti moći i retroaktivno da se finansiraju, kao i da svi svi troškovi moraju biti opravdani a sredstva namenjena u skladu sa propisima kojim je regulisan Fond.

Utvrđivanje načina kontrole

Ilićeva je rekla da će se trošenje sredstava kontrolisati i biti podložno reviziji Evropske komisije, a da ostaje da se vidi kako će Srbija sprovoditi kontrolu pošto još nije u potpunosti usklađena sa standardima EU u domenu upravljanja javnim finasijama i finansijske kontrole.

Prema propisima, za kontrolu trošenja sredstava nadležna je zemlja korisnica. Nedoumica nema kada sredstva koriste članicama EU pošto su usklađene sa standardima i propisima Unije, rekla je Ilićeva i dodala da propisi nisu dovoljno razrađeni kada je korisnica zemlja sa statusom kandidata.

“Kod nas, koji još nismo u potpunosti usklađeni a nema nekog posebnog sistema da se akreditujemo kao što je decentralizovano upravljanje Instrumentom za pretpristupnu pomoć (IPA), već se oslanja na nacionalne sistema, taj deo nije mnogo razrađen”, rekla je ona.

Ona je rekla da je za sada u Evropskoj komisiji u vezi s tim rečeno da se primenjuju nacionalni propisi ali da oni treba da budu usklađeni sa standaridma EU.

Navela je da konsultacije o tome sa Evropskom komisijom još traju, da se očekuju dodatna pojašnjenja i da bi eventualno sistem u Srbiji, ako u nekom delu nije dovoljno usklađen, mogao da se pojača uvođenjem kontrole za ta sredstva.

Šta je Fond solidarnosti EU?

Fond solidarnosti EU (EUSF) uspostavljen je nakon razornih poplava u centralnoj Evropi u leto 2002. Iz fonda se nadoknađuje deo štete nastale isključivo zbog prirodnih nepogoda. Fond je ograničen na pokrivanje neosigurane štete i ne pokriva privatnu štetu.

Sredstva iz Fonda se mogu koristiti za hitnu obnovu infrastrukture i postrojenja u oblasti energetike, potrojenja za proizvodnju pijaće vode i preradu otpadnih voda, kao i u oblasti saobraćaja, telekomunikacija, zdravstva i obrazovanja.

Pomoć je namenjena i obezbeđivanju privremenog smeštaja i pružanja usluga ugroženom stanovništvu, kao i razvoju instrastrukture za zaštitu od nepogoda, poput brana. Sredstva se mogu koristiti i za finansiranje mera za zaštitu kulturnog nasleđa, kao i čišćenje pogođenih područja, uključujući prirodne celine.

Dugoročne mere, poput trajne obnove, podsticanja ekonomskog oporavka i prevencije ne mogu se finansirati iz EUSF-a.

Fond solidarnosti EU je do sada korišćen za otklanjanje štete 56 prirodnih katastrofa – poplava, šumskih požara, zemljotresa, oluja i suša. Ukupno 23 zemlje su koristile fond i to u ukupnoj vrednosti pomoći od 3,5 milijardi evra.

Zahtev za korišćenje sredstava mora biti dostavljen Evropskoj komisiji najkasnije 10 nedelja od prve štete nastale zbog prirodne nepogode. Prema novim propisima, taj rok će biti produžen na 12 nedelja.

Komisija zatim razmatra zahtev i ako ga prihvati predlaže iznos pomoći. Predlog dostavlja Evropskom parlamentu i Savetu EU koji moraju da ga odobre da bi pomoć bila isplaćena.

Sredstva se odmah isplaćuju i to u jednoj tranši nakon potpisivanja sporazuma između Evropske komisije i zemlje korisnice.

Šest meseci od isteka perioda u kome sredstva moraju da se potroše zemlja mora da dostavi izveštaj o trošenju sredstava Evropskoj komisiji. Sadašnji period tokom koga sredstva moraju da se potroše iznosi 12 meseci a treblao bi da bude produžen na 18.

Fond solidarnosti raspolaže sa najviše 500 miliona evra.

Zemlja može da dobije pomoć iz fonda ako se šteta prelazi 0,6% BDP, u slučjau Sribje oko 175 miliona evra.

Autor: Maja Poznatov, preuzeto sa www.euractiv.rs