Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

Svaka druga žena u Srbiji trpi neki vid nasilja, a potpredsednica Vlade Srbije Zorana Mihajlović kaže da će vlada raditi na izmeni zakona, pomoći Sigurnim kućama i na edukaciji, kao ekonomskom osamostaljivanju žena.

Nasilje nad ženama Vlada Srbije je, kako kaže Mihajlović, ozbiljno shvatila i iz tog razloga je formirala posebno Koordinaciono telo za rodnu ravnopravnost.

„Kada govorimo o nasilju nad ženama moramo ozbiljno da razgovaramo o rodnoj ravnopravnosti, kako da žene osnažimo, osamostalimo, da u onim trenucima kada imaju problem da im pomognemo da taj problem reše”, naglasila je Mihajlović na skupu posvećenom Međunarodnom danu borbe protiv nasilja nad ženama u Tanjugovom pres centru.

Ona je dodala da nasilje nad ženama nije problem samo žrtve, već je to društveni problem i da se udruženim snagama svih mora rešavati.

Koordinaciono telo će, pojasnila je, biti sastavljeno od nekoliko komiteta, a jedan o njih biće Komitet za borbu protiv nasilja nad ženama.

„Ovo je tema koja zaslužuje da se o njoj govori i radi svaki dan, a ne samo da se pominje na Međunarodni dan borbe protiv nasilja nad ženama”, rekla je potpredsednica vlade.

Dodala je da Koordinaciono telo želi da sarađuje sa Ženskom parlamentarnom mrežom, sa civilnim sektorom, zatim sa evropskim agencijama, ali i sa agencijom UN.

„Mi hoćemo da budemo dovoljno jaki, da poguramo promene zakona koji moraju da se prilagode direktivama i sporazumima koji su neophodni da bi mogli da se borimo protiv nasilja nad ženama”, naglasdila je Mihajlović.

Cilj je, kako kaže, da se od Srbije stvori zemlja u kojoj se neće reći da gotovo 52 odsto žena trpe neki vid nasilja – da svaka druga žena trpi neki vid nasilja.

„Mi hoćemo da budemo zemlja koja je primerom pokazala da sa tim problemom možemo da se borimo”, rekla je Mihajlović.

Ona je dodala da bi volela da zaključci sa dašnje konferenciji budu realizovani zajednički, a da će Vlada Srbije učiniti sve što je do nje da ovaj problem reši.

„Radićemo na stvaranju uslova u zakonodavnom delu, zatim da pomognemo Sigurnim kućama, u edukaciji, osamostaljivanju”, rekla je Mihajlović i dodala da će jedan od Komiteta u Koordinacionom telu biti žene u preduzetništvu.

Od početka godine 22 žene ubijene u porodičnom nasilju

Savetovalištu protiv nasilja u porodici od početka ove godine za pomoć se javilo 2.800 žena, a 22 žene su ubijene u porodičnim svađama, što je zabrinjavajuće iako je to dva puta manji broj u odnosu na prošlu godinu, izjavila je danas Koordinatorka savetovališta Vesna Stanojević.

Zato je, dodala je, potrebno preispitati postoji li mogućnost da se učini više kako bi se sprečili takvi slučajevi.

Stanojević je na skupu povodom Međunarodnog dana borbe protiv nasilja nad ženama u Tanjugovom pres centru ukazala da savetovalište nastoji da radi ozbiljno, kvalitetno i da čini sve što može, ali da rad svake organizacije pojedinačno nije dovoljan.

Ukazala je da je potrebno načiniti strateški cijljeve da bi se došlo do rezultata i da se ne bi dešavalo da žene dođu sa primedbom na rad policije, centara za socijalni rad i slično.

Prošle godine, kazala je, u porodičnom nasilju 46 žena je nastadalo, što navodi na zaključak da bi trebalo da razmislimo o tome kako je moguće da u jednoj zemlji u današnje vreme, u 21. veku toliko žena nastrada u porodičnim svađama.

„Važno je da razmislimo kako je mogiće da do sada nastradaju 22 žene, da li smo mogli to da sprečimo, da taj broj bude bar manji jer je to previše, previše je i jedna ubijena žena. Trebalo bi da vidimo gde smo zatajili, gde grešimo i ima li mogućnosti da uradimo više “, poručila je Stanojević.

Ona je ukazala da u Beogradu postoje tri sigurne kuće i da je savetovalište tu da podrži žene kada se jave za pomoć, ali nije u mogućnosti da im pomogne u onom smislu koji bi njih potpuno osamostalio i dao novu perspektivu u životu.

Mikaina Stevanović iz Gradskog centra za socijalni rad rekla je na konferenciji da je zaštita od nasilja složen proces i da obuhvata više učesnika.

Centar ima ulogu prevencije u organizovanju mreže, a jako je važno da se na vreme identifikuje i prepozna nasilje i proceni koji su rizici i preduzmu mere zaštite, da se proveri bezbednost i sigurnost žrtve i da se sa drugim akterima preduzmu mere i prate dalji rezutati, dodala je Stevanović navodeći da centri prijavu za nasilje u porodici može dobiti posredno i neposredno.

Ukazala je da je nasilje pojava koja pogađa pre svega naslabije i iznela podatak da je u toku 2013. godine na evidenciji Centara za socijalni rad bilo 2.397 žrtva unutar porodičnog nasilja, da su deca žrtve bila u 37 posto slučajeva, punoletna lica u 47 odsto primera, a stariji u ukupom broju 15 odsto.

Kako je rekla, najdominantniji oblik nasilja je psihičko i emocionalno nasilje, ali nikad jedan oblik „ne ide sam” pa vrlo često udruženo postoji i seksualno nasilje, koje se najteže prepoznaje i o kome se najviše ćuti.

Najdominantnije zrtve su ženskog pola, a što se tiče dece, u 52 odsto slučajeva pogađa devojčice, a kako se povećava starosna granica žene su žrtve u 77 odsto slučajeva.

Ona je navela da su žene češće žrtve, ali da nasilje trpe i muškarci, ali u znatno manjem broju slučajeva.

Primera radi, 288 žena preko 65 godina su žrtve nasilja, a muškarci su u 81 slučaju žrtve nasilja, navela je ona.

Najčešće žrtve nasilja, žene, kako je kazala, najčešće trpe probleme u dužem vremenskom periodu, nisu ekonomski samostalne, imaju više dece, a neretko su žrtve i osobe sa invaliditetom, dodala je Stevanović.

Izvor: www.politika.rs