Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

Skoro svaki drugi građanin Srbije podržao bi pristupanje EU, a svaki četvrti bi voleo da živi u zemlji koja liči na Švajcarsku, pokazalo je istraživanje Kancelarije za evropske integracije sprovedeno u junu. Istraživanje je pokazalo i da su građani nedovoljno informisani o toku evropskih integracija Srbije, a da gotovo niko ne zna koliko novca dolazi od EU. Dve trećine građana podržava reforme i smatra da su one neophodne radi stvaranja bolje države.

Podrška članstvu u EU opala je u odnosu na decembar 2013. za pet procentnih poena, što prema saopštenju Kancelarije spada u redovne oscilacije, u zavisnosti od okolnosti i događaja na međunarodnoj sceni. Tako bi sada sada 46% ispitanika na referendumu podržalo članstvo, u odnosu na 51% iz decembra 2013.

Podrška je u generalno gledano u opadanju, a za prethodnih pet godina najviša je bila u novembru 2009. kada je 73% građana podržavalo pristupanje EU, a najniža 41% u decembru 2012. Izvestan pad je, kako su ranije obrazlagali stručnjaci, uobičajen kako se dublje ulazi u proces evropskih integracija, budući da to sa sobom nosi promene koje nisu uvek popularne.

Sa druge strane, opao je i procenat ispitanika koji surekli da bi na referendumu glasali protiv pristupanja, i to sa 22 na 19%. Njihov udeo bio je najviši u septembru 2011. i iznosio 37%.

Ipak, čini se da je u Srbiji i dalje relativno jaka svest o tome da su reforme potrebne i radi stvaranja uređenije zemlje, što smatra 67% građana.

Svaki treći ispitanik (34%) rekao je da je spreman da u cilju ulaska u EU izmeni dosadašnje radne navike, poput radnog vremena, godišnjeg odmora i beneficija, 30% je reklo da je spremno da izmeni dosadašnje životne navike, a 28% da je spremno da se dodatno školuje, prekvalifikuje ili usavršava.

Takođe 61% građana smatra da bi i probleme odnosa Beograda i Prištine trebalo rešavati i nezavisno od zahteva EU.

Uslovljavanje se i dalje smatra kao otežavajuća okolnost za pristupanje EU, sa 29% građana koji su to izdvojili kao prepreku. Ovde je zabeležen osetan pad, budući da je šest meseci ranije 38% ispitanika uslovljavanje izdvojilo kao veliku prepreku. Stav prema uslovljavanju menja se tokom vremena, pa je u maju 2009, u vreme kada je isporučivanje optuženika Haškom tribunalu još bilo jedan od glavnih uslova za napredak ka EU, svaki drugi ispitanik video uslovljavanje kao prepreku. Najmanji značaj uslovljavanju pridavan je u decembru 2010, kada je tek svaki četvrti ispitanik to video kao najveći problem na putu ka EU.

Sa druge strane, povećan je udeo ispitanika koji otežavajuće okolnosti vide u Srbiji – nesposobnost domaćeg rukovodstva 16%, u porastu u odnosu na 14% iz decembra 2013, i mentalitet i nespremnost za promenu – 15%, u odnosu na 11% iz decembra 2013.

EU za bolju budućnost, Švajcarska kao uzor

Svaki treći građanin – 35% – smatra da bi članstvo u EU bilo dobro za Srbiju, 43% da ne bi bilo ni dobro ni loše, dok svaki peti misli da bi to bilo loše.

Kao najznačajnije pozitivne aspekte EU građani i dalje izdvajaju bolju budućnost za mlade (47%, u porastu), više mogućnosti zapošljavanja i slobodu putovanja (po 36% i u opadanju).

Kada je reč o negativnim aspektima članstva u EU, svaki drugi građanin smatra da će to doneti više problema domaćim poljoprivrednicima, dok približno isto toliko ispitanika (48%) kaže da to iziskuje isuviše novca.

Promovisanje imidža EU kao velike kulturne slagalice u kojoj za svaku kulturu ima mesta nije uspelo da ubedi građane Srbije, pa se 43% brine da će članstvo dovesti do gubitka nacionalnog identiteta i kulture, a 37% smatra da će dovesti do manje upotrebe našeg jezika.

Kada je reč o budućnosti EU, svaki peti građanin (18%) smatra da će EU prevazići sadašnje probleme i da ima dobru budućnost, a dodatnih 27% misli da će verovatno prevazići probleme, ali da će se zatvarati i sve teže primati članice.

Sudeći po istraživanju, građani Srbije bi voleli da se zemlja razvija po uzoru Švajcarske (26%), a kao željeni modeli slede Nemačka (19%), Norveška (14%) i Rusija (12%). Daleko manju podršku ima model Japana (5%), SAD i Kine (po 2%) i Brazila (1%).

Loši đaci

Uprkos značaju koji EU integracije imaju za zemlju, građani uglavnom nisu informisani. Tako je 38% znalo da kaže da Srbija vodi pristupne pregovore, dok je 42% reklo da je postala kandidat, a 20% je reklo da ne zna ili da neće da odgovori.

Informisanost o EU fondovima je izuzetno niska, pa je tek svaki 100. znao da kaže da Srbija godišnje dobija više od 150 miliona evra od EU, 4% je navelo da je to do 150 miliona evra, manje od 1% smatra da ne dobija ništa, a čak 94% je reklo da ne zna.

Pored toga, samo svaki četvrti ispitanik je čuo za neki projekat koji je finansiran novcem EU, od čega 45% iz oblasti zaštite životne sredine.

Građani su i dalje u zabludi da je Rusija najveći donator Srbije od 2000. godine, što misli skoro svaki drugi ispitanik (47%), iako ona nije među najvećim donatorima.

EU, koja je ubedljivo najveći donator od 2000, najvećim donatorom samtra 28% građana, a Kinu i Japan na to mesto svrstava po 18%.

U stvarnosti, Srbija je od EU i zemalja članica od 2000. dobila 3,5 milijardi evra, od čega 50,7% čine pretpristupni fondovi i drugi programi EU.

Slede SAD sa 643,2 miliona evra, pa Nemačka sa 323,5 miliona, Švedska sa 192,2 miliona, Italija sa 187,7 miliona, Norveška 156,3 i Švajcarska sa 132 miliona i Japan sa 101,5 miliona.

Autor: S.V., preuzeto sa www.euractiv.rs