Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

EU ostaje privržena politici proširenja, a u tom procesu neće biti mogući kompromisi, rečeno je 1. oktobra na četvrtom Beogradskom bezbednosnom forumu. Ocenjeno je i da će zemljama regiona biti potrebno više decenija da dostignu nivo razvoja za koji su sadašnjim članicama EU bili potrebni vekovi, ali i da na Zapadni Balkan ne treba gledati kao na periferiju. Učesnici skupa su ocenili da zemlje u susedstvu EU imaju pravo da biraju same svoj put, ali i da je Rusija važan strateški partner Unije i da je potrebno naći zajednički jezik sa tom zemljom. Na forumu je predstavljeno i istraživanje Nemačkog Maršalovog fonda koje je pokazalo da građani evropskih država žele nezavisniji pristup u transatlantskim odnosima, dok Amerikanci smatraju da je bolje podeliti teret.

Šef delegacije EU u Srbiji Majkl Devenport rekao je 1. oktobra da EU ostaje privržena politici proširenja i da će taj stav potvrditi u Strategiji proširenja koja će biti objavljena 8. oktobra.

“Nova Komisija biće jednako privržena proširenju, imajući u vidu da je proširenje u središtu onoga čime će se bavititi komesar (Johanes) Han kao prioritetima. Uveren sam da će i u Strategiji proširenja članice ponoviti svoju posvećenost proširenju”, rekao je Devenport drugog dana Beogradskog bezbednosnog foruma.

Predsedavajući Odbora za spoljne poslove Evropskog parlamenta Elmar Blok rekao je da su politike proširenja i susedstva važne i dodao da je zatražio od novog predsednika Evropske komisije Žan-Kloda Junkera da promeni deo naziva vudućeg komesara za te politike iz “pregovore o proširenju” u “proširenje”.

Na skupu koji su organizovali Beogradski fond za političku izuzetnost, Evropski pokret u Srbiji i Beogradski centar za bezbednosnu politiku, Blok je rekao i da u politici proširenja neće biti kompromisa već da će svako morati da ispunavanja svoje obaveze, koje u slučaju zemalja koje se pridružuju predstavljaju Kopenhaški kriterijumi.

Premijer Aleksandar Vučić je ponovio na skupu da Srbija nastavlja svoj evropski put jer je to najbolje za nju i njene građane.

On je na otvaranju foruma, komentarišući izjavu komesara Hana da tokom njegovog petogodišnjeg mandata neće biti novih proširenja Unije, rekao da to za Srbiju nije iznenađenje i da će ona, uprkos tome, nastaviti reformski put, kako bi sve zadatke okončala do kraja 2018, nakon čega je, ocenio je, “sve na drugima”.

“Ako ne može za pet godina (da Srbija uđe u EU), za pet godina i jedan dan može, i mi se nadamo da će Srbija biti prva novoprimljena zemlja u EU”, rekao je Vučić.

Rusija kao važan partner

O poziciji Srbije u međunarodnim okvirima, srpski premijer je istakao da je Beograd na putu ka EU, ali i da ima i želi dobre odnose s Rusijom, i da taj stav neće menjati.

“Poštujemo sve što EU donese. Ali, znate, i oni u EU imaju različita mišljenja po pojedinim pitanjima. Pet zemalja EU nije priznalo nezavisno Kosovo i neće da prizna. Izvinite, mi nismo deo EU i niko nas nije pitao ništa za sankcije Rusiji. Ovo je naša politika i ne menjamo je”, istakao je Vučić.

Blok i Devenport su istakli da zemlje u istočnom susedstvu EU, poput Ukrajine ili Moldavije koje su sa Unijom potpisale sporazume o pridruživanju, treba da same biraju svoj put.

Šef Delegacije EU u Srbiji je ukazao i da Unija mora da ima realističan pristup u odnosima s Rusijom, kao važnim partnerom. i da treba da radi na tome da Rusija ne doživljava politiku proširenja ili susedstva kao ugrožavanje njenih interesa.

“Ne sme se izgubiti iz vida da će Rusija biti suštinski važan partner u budućnosti EU i njenih članica i da mormo da osiguramo da pristupamo tome na realističan način, imajući u vidu evenutalna partnerstva, kao i vrednosti ili odsustvo zajedničkih vrednosti, kako bismo utvrdili gde su zajednički interesi”, rekao je on.

Kao izazove u svetu zbog kojih bi sa Rusijom trebalo naći zajednički jezik, Devenport je naveo Iran, promene klime i energetiku.

Balkan nije periferija

U raspravi na temu “EU i njena periferija”, Devneport i šefica tima Srbije u pregovorima sa EU o članstvu, Tanja Miščević ocenili su da zemlje Zapadnog Balkana ne treba da se osećaju kao periferija u odnosu na EU.

Miščević je rekla da, dok su u EU donekle zaboravljeni ideali na kojima je osnovana, to nije tako na Zapadnom Balkanu koji na Uniju gleda kao na model, a ne samo na ekonomsku silu.

“Zato ne treba da sebe doživljamo kao periferiju, već kao nekog ko je spreman da se menja i želi da u jednom trenutku potane članica. Da li će se to desiti sutra? Ne, kao ni za pet godina. Ali to nije bilo moguće ni u slučaju sadašnjih članica kojima su bili potrebni vekovi da dostignu sadašnji nivo”, rekla je ona.

Ali, Tanja Miščević je ocenila da pred zemljama Zapadnog Balkana nisu vekovi, već 20 do 30 godina da dostignu taj nivo razvoja.

Po njenim rečima, buduće članice neće odmah po prisutpanju ostvariti punu integraciju, s obzirom da EU ima više nivoa integracije, poput kasnijeg uključivanja u moneternu Uniju ili Šengenski prostor slobodnog kretanja ljudi i robe.

Transatlantski odnosi

Prvo dana skupa, 30. septembra, na forumu je predstavljeno istraživanje Nemačkog Maršalovog fonda koje je pokazalo da građani evropskih država žele nezavisniji pristup u tranatlantskim odnosima, a Amerikanci smatraju da je bolje podeliti teret.

Istraživanje kojim su obuhvaćeni SAD, Rusija, Turska i 10 članica EU pokazuje da je u Uniji s prestankom mandata američkog predsednika Džordža Buša porasla podrška da SAD prezumu vođstvo, dok je u SAD do prošle godine opadala podrška tome da EU prezume vođsto, ali je ona prošle godine opet porasla.

Podrška američkoj spoljnoj politici dolaskom predsednika Baraka Obame, skočila je u EU, posebno u Nemačkoj gde je 2009. bila 92%, ali je to značajno palo prošle godine, što je prema rečima saradnice Nemačkog Maršalovog fonda Konstance Štelcenmiler, posledica otkrića o prisluškivanjima američke Nacionale bezbednosne službe.

Prema ovom istraživanju, američka spoljna politika i dalje uživa veću podršku u EU nego u SAD.

Kada je reč o želji za većim nezavisnim pristupom u translatrlantskim odnosima, ona je najviše izražena u Grčkoj, a najmanje u Poljskoj. Najveća promena je zabeležena u Nemačkoj po tom pitanju, pošto je za 17 procentnih poena na 57% porastao procenat Nemaca koji žele nezavisniji pristup.

Izvor: Beta, EurActiv.rs