Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

Pristupanje zemalja Zapadnog Balkana EU zajednički je interes regiona i Unije, a Brisel na tom putu očekuje od tih zemalja da krenu i u veću integraciju i saradnju unutar regiona, odnosno da rešavaju otvorena pitanja, otklone konkretne prepreke i bolje se povežu. Zemlje Zapadnog Balkana su izrazile spremnost da rade na tome, a konferencija o regionu koja je 28. avgusta organizovana na inicijativu Nemačke postala je novi format u okviru koga će se baviti time. Takođe, te zemlje su na skupu predstavile i predloge za veće povezivanje regiona pre svega u oblasti infrastrukture.

Konferencija o Zapadnom Balkanu bila je prilika da EU, zemlje Zapadnog Balkana i posebno Nemačka potvrde interes za integraciju regiona u Uniju, nakon što je to pitanje potisnuto u drugi plan usled zamora od proširenja i potrebe za institucionalnim promenama u EU. Posebnu okolnost predstavlja i kriza u Ukrajini koja je dovela do zaoštravanja odnosa EU i Rusije sa kojom mnoge zemlje regiona imaju dobre odnose.

“Sve zemlje Zapadnog Balkana čvrsto veruju da njihova budućnost leži u EU”, navodi se u saopštenju sa konferencije, dok je Nemačka posebno istakla svoju podršku evropskoj integraciji zemalja Zapadnog Balkana.

Sa skupa je poručeno da će sve zemlje Zapadnog Balkana imati mogućnost da se priključe EU pošto ispune uslove za to.

Predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo poručio je u Berlinu da do daljeg proširenja Evropske unije neće doći odmah, ali da će se ono desiti vremenom, i da EU ne želi da ostavi nikakvu sumnju u to.

“Naš zajednički cilj je jasan: Mi želimo da vidimo zemlje Zapadnog Balkana da se na kraju pridruže EU. To je u našem zajedničkom političkom, ekonomskom i geostrateškom interesu. To je pravi način da odbranimo dugoročni prosperitet svih građana u našoj evropskoj porodici”, rekao je Barozo na zajedničkoj konferenciji za novinare sa nemačkom kancelarkom Angelom Merkel i albanskim premijerom Edijem Ramom.

Barozo je naglasio da je na evropskom putu od ključnog značaja “jačanje vladavine prava, unapređenje regionalne saradnje, poboljšanje ekonomske uprave i javne administracije”.

“Naravno, odgovornost za ključne reforme leži u njihovim rukama (zemalja kandidata) – Prvo osnove!, kao što smo naglasili tokom poslednje godine. Omogućiti napredak, regionalnu integraciju i saradnju, na koje smo danas fokusirani, ključno je. To nije luksuz”, istakao je Barozo.

On je dodao da će regionalna integracija i saradnja pristupanje učiniti bržim i lakšim, i politički i praktično.

Rešavanje otvorenih pitanja

Zemlje regiona su se složile da treba da ojačaju regionalnu ekonomsku saradnju, postave temelje za održivi rast i više rade na političkim i ekonomskim reformama, borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala i razvijanju demokratskog društva. Kao jedan od izazova izdvojeno je poboljšanje sistem upravljana.

Te zemlje su se složile i da treba da rešavaju otvorena bilateralna pitanja bez odlaganja kako bi dalje razvijale dobrosusedske odnosa i jačale stabilnost u regionu.

U tom kontekstu, premijeri Srbije i Kosova ponovili su rešenost da ožive proces normalizacije odnosa, navodi se u saopštenju sa konferencije.

Potvrđeno je i da će premijer Albanije Edi Rama doći u Beograd, što će biti prva poseta albanskog premijera Beogradu posle 68 godina. Premijer Srbije Aleksandar Vučić je istakao da poseta Rame neće biti protokolarna već “puna konkretnih stvari”.

U saopštenju sa skupa ističe se i da “gde je moguće, zemlje treba da iskoriste pozitivan uticaj regionalnih suseda da prevaziđu unutrašnje političke izazove. Ovo se posebno odnosi na revitalizaciju reformskog procesa u BiH”, navodi se.

Učesnici skupa su se dogovorili da se u istom formatu sastaju naredne četiri godine, a Austrija je predložila da bude domaćin konferencije 2015. kada će se procenjivati rezultati ostvareni u reformama, rešavanju otvorenih pitanja i pomirenju u regionu.

Značaj infrastrukture

Na konferenciji u Berlinu bilo je reči o tome kako da se prevaziđu mnoge praktične prepreke u regionu, posebno u infrastrukturi. “Prosto ima previše ‘propuštenih veza’, kada se radi o putnoj, železničkoj i električnoj mreži”, kazao je Barozo i pozvao i na povezivanje ljudi – mladih, tužilaca, policajaca i drugih.

On je istakao da je zato izuzetno važno da zemlje Zapadnog Balkana, uz međunarodnu podršku i na način koji bi regionalno bio koordiniran u skladu sa zakonodavstvom EU, podstaknu infrastrukturne investicije.

Dodao je da će EU nastaviiti da igra vodeću ulogu u finansijskoj pomoći regionu, za koji je u periodu od 2014-2020, preko IPA fondova, predviđena pomoć od 12 milijardi evra. Od te sume, 20%, više od dve milijarde, biće namenjeno regionalnim projektima.

Zvaničnici zemalja regiona predstavili su na konferenciji predloge za regionalno povezivanja, a predsednik Vlade Srbije Aleksandar Vučić je rekao da su infrastrukturni projekti koje je Srbija predložila naišli na razumevanje u Berlinu. Najavio je da će bar jedan od njih imati veliku podršku Evropske unije, kroz kredite.

Vučić je rekao da su se nemačkoj kancelarki Angeli Merkel svideli predlozi Srbije koji se tiču “slobode protoka robe, kapitala i ljudi” i osnivanje “unije mladih” iz zemalja CEFTA, Hrvatske i Slovenije.

Premijer Srbije je rekao da su on i Merkelova razmenili stavove o ukrajinskoj krizi, ali da to “svakako nije bila najvažnija tema”. “Ja ne mogu da kažem da je ona stoprocentno saglasna sa svim što mi radimo, ali Srbija drži svoju politiku čvrsto i jasno”, istakao je za RTS Vučić.

Crnogorski premijer Milo Đukanović predložio je da se kreira širi investicioni paket za zemlje Zapadnog Balkana namenjen boljem saobraćjnom povezivanju regiona, a predsednica vlade Slovenije Alenka Bratušek podržala je razvoj infrastrukture koja će region više povezati sa EU.

Ona je posebno istakla modernizaciju železničke pruge iz Minhena preko Ljubljane, Zagreba i Beograda do Istanbula, budućnost mladih u tim državama i jačanje saradnje u oblasti energetike.

Izvor: Beta, preuzeto sa www.euractiv.rs
Foto: Pres služba Vlade Srbije