Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

Institucije i članice Evropske unije bile su i 2014. godine globalno najveći davalac pomoći zaslužan za više od polovine zvanične razvojne pomoći (ODA). Pojedinačno najveći evropski donator je Velika Britanija koja je u 2014. bila i drugi po veličini davalac razvojne pomoći u svetu posle SAD. EU prednjači i po udelu razvojne pomoći u bruto nacionalnom prihodu (BNP) koji je u 2014. bio 0,42% prema proseku u OECD od 0,28% BNP. Pre deset godina EU je najavila da planira da poveća razvojnu pomoć na 0,7% BNP do 2015. ali taj cilj na nivou Unije neće biti ostvaren dok su ga četiri članice već dostigle. Evropske zemlje najveći deo zvanične razvojne pomoći upućuju bivšim kolonijama.

Novi podaci Komiteta za razvojnu pomoć Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD/DAC) pokazuju da je zvanična razvojna pomoć EU povećana u 2014. za 2,4%, na 58,2 milijarde evra. Bila je to druga uzastopna godina rasta i dostignuta je nominalno najveća suma do sada.

Ukupna pomoć 28 članica EU narasla je sa 54 milijarde evra u 2013. na 56,1 milijardu u 2014. i predstavljala je 0,41% BNP. Do sume od 58,2 milijarde evra stiže se računajući i zvaničnu pomoć Evropske investicione banke.

Gledano ukupno, zvanična razvoja pomoć predstavljala je 0,42% bruto nacionalnog prihoda (BNP) EU u 2014. u poređenju sa 0,43% u 2013. a ta razlika je posledica promene načina na koji se računa BNP u većini članica EU. Uprkos tom smanjenju, udeo razvojne pomoći u BNP EU i dalje je osetno veći nego u drugim članicama OECD, gde je prosek 0,28% BNP. Da nije bilo promena u računanju BNP, zvanična razvojna pomoć EU predstavljala bi u 2014. godini 0,44% BNP Unije.

Evropski komesar za međunarodnu saradnju i razvoj Neven Mimica rekao je da je ponosan što je EU zadržala poziciju vodećeg svetskog donatora uprkos teškoj ekonomskoj situaciji dodajući da EU tek treba da ostvari ambiciozne ciljeve na tom planu.

“Za budućnost održivog razvoja 2015. je ključna godina, kada treba završiti pregovore o planovima za naredni period”, istakao je Mimica dodajući da treba ići ka cilju da razvojna pomoć bude na nivou od 0,7% BNP.

EU je 2005. godine obećala da će povećati ukupnu zvaničnu razvojnu pomoć na 0,7% BNP do 2015. Evropski savet potvrdio je u junu 2014. da to ostaje ključni prioritet kao podrška Milenijumskim razvojnim ciljevima UN. Uprkos realnom rastu razvojne pomoći EU za gotovo 50% od 2002, Unija nije na putu da ispuni obećano do kraja 2015.

U 2014. godini 11 članica EU povećalo je a jedna je zadržala na istom nivou udeo pomoći u BNP. Najviše su udeo razvojne pomoći u BNP povećale Hrvatska (sa 0,07% na 0,11% BNP), Finska (sa 0,54% na 0,60%), Nemačka (sa 0,38% na 0,41%), Luksemburg (sa 1% na 1,07%), Rumunija (sa 0,07% na 0,10%) i Švedska (sa 1,01% na 1,10%).

Istovremeno četiri članice EU nadmašuju ciljani udeo razvojne pomoći u BNP od 0,7% – Švedska (1,10% BNP), Luksemburg (1,07%), Danska (0,85%) i Velika Britanija (0,71%).

Udeo zvanične razvojne pomoći u BNP smanjen je u 2014. u Francuskoj (sa 0,41% na 0,36% BNP), Irskoj (sa 0,46% na 0,38%), Holandiji (sa 0,67% na 0,64%), Portugaliji (sa 0,23% na 0,19%) i Španiji (sa 0,17% na 0,14%) i u još 11 članica EU.

Ukupno gledano, 15 članica EU povećalo je zvaničnu razvojnu pomoć za 3,4 milijarde evra dok je 13 članica smanjilo pomoć za 1,3 milijarde.

Evropa fokusirana na bivše kolonije

Izveštaj je pokazao da nekada imperijalne sile Evrope – Francuska, Britanija, Španija, Portugalija, Belgija i Nemačka, najveći deo pomoći usmeravaju u zemlje koje su im nekada bile kolonije.

“Francuska je uvek imala kolonijalni i lingvistički fokus u domenu ODA”, kažu u Oksfamu Francuska (Oxfam) dodajući da je to “legitimno jer su bivše francuske kolonije u Africi de facto najsiromašnije zemlje u svetu”.

Od 2014. frankofone zemlje su zvaničan cilj francuske razvojne politike. Te godine usvojena je i prva regulativa o ODA i prioritetnim regionima za ODA.

Unutar tih regiona izdvojeno je 16 zemalja koje će dobijati najmanje 50% raspoložive pomoći. Od tih 16 zemalja samo u Gani i Mauritaniji francuski nije zvaničan jezik ali su i one članice Međunarodne organizacije frankofonije. Takođe samo tri zemlje od tih 16 nisu bile francuske kolonije – Kongo, Burundi i Gana.

Britanija, vodeći evropski donator, najveću pomoć daje Pakistanu, Etiopiji, Indiji, Bangladešu, Nigeriji, Avganistanu i Tanzaniji. Od tih zemalja samo Avganistan i Etiopija nisu bile britanske kolonije.

Najveću korist od španske razvojne pomoći imaju Peru, Maroko, Kolumbija, Salvador, Nikaragva, Ekvador i Bolivija. Od tih zemalja jedino Maroko nije bio španska kolonija mada je Španija imala interese u Zapadnoj Sahari, na teritoriji koja se graniči sa Marokom. Inače, Španija je zbog ekonomske krize znatno smanjila zvaničnu razvojnu pomoć.

Belgija je, prema podacima OECD, 14. po veličini svetski donator a najveći deo razvojne pomoći upućuje u Burundi, Ruandu, Palestinskoj teritoriji, Maliju, Mozambiku i Vijetnamu. Prve tri zemlje, koje dobijaju najveći deo belgijske razvojne pomoći, bivše su belgijske kolonije.

Portugalija je najupečatljiviji primer zemlje koja bezmalo svu razvojnu pomoć daje bivšim kolonijama, preneo je EurActiv.com.

Međutim Nemačka, koja je imala manje kolonija od drugih imperijalnih sila, ne daje prednost svojim bivšim teritorijama. U 2013. Nemačka je dala razvojnu pomoć od 10,6 milijardi evra a najviše su dobili Avganistan (459,7 miliona), Indija (450,4 miliona), Kina (315 miliona) i Sirija (257 miliona). Daleko manje dobile su bivše nemačke kolonije – Tanzanija (139 miliona evra), Kamerun (89 miliona) i Samoa (3,8 miliona).

Još uvek nedovoljna pomoć najsiromašnijima

Neto zvanična razvojna pomoć iz članica DAC bila je 2014. godine 135,2 milijarde dolara, što je neznatno više od rekorda od 135,1 milijardu u 2013. ali i za 0,5% manje realno. I udeo zvanične pomoći u BNP bio je kao 2013. – 0,29%.

Od 2000. godine, kada je postignut dogovor o Milenijumskim razvojnim ciljevima, zvanična razvojna pomoć u svetu porasla je za 66% realno.

Gledano po visini pomoći, vodeći donatori su SAD, Britanija, Nemačka, Francuska i Japan koji daju 71% neto DAC zvanične razvojne pomoći dok članice DAC iz EU obezbeđuju 55%.

Bilateralna pomoć najnerazvijenijim zemljama smanjena je za 16% realno, na 25 milijardi dolara, pokazuju preliminarni podaci. To smanjenje objašnjava se izuzetno velikim otpisom dugova Mjanmaru 2013. ali je i isključujući taj otpis duga zvanična razvojna pomoć najsiromašnijim zemljama smanjena za 8%.

Bilateralnu pomoć donatori usmeravaju direktno zemlji partneru i ona čini dve trećine ukupne razvojne pomoći.

“ODA ostaje od ključnog značaja za najsiromašnije zemlje i moramo da preokrenemo trend smanjenja razvojne pomoći najmanje razvijenim zemljama. Ministri zemalja OECD nedavno su se obavezali da će obezbediti veću zvaničnu razvojnu pomoć zemljama kojima je potrebna. To obećanje moramo da ispunimo”, rekao je predsedavajući DAC Erik Sulheim (Solheim).

DAC ima 29 članica – Australija, Kanada, island, Japan, Južna Koreja, Novi Zeland, Norveška, Švajcarska, SAD, 19 članica EU i EU. Dve članice EU (Estonija i Mađarska) nisu članice DAC ali jesu OECD dok sedam članica (Bugarska, Hrvatska, Kipar, Letonija, Litvanija, Malta i Rumunija) nisu članice ni OECD ni DAC.

Izvor: EurActiv.rs