Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

Jedna od najoopipljivijih socijalnih posledica ekonomske krize jeste znatno povećanje siromaštva u radno aktivnom delu populacije Evropske unije. Postepeno smanjenje nezaposlenosti, kako se upozorava, možda neće biti dovoljno da se taj trend preokrene ukoliko na snazi ostanu velike razlike u platama koje su delom posledica sve više rada sa nepunim radnim vremenom. U novom izveštaju iz Brisela ukazano je i na pozitivan uticaj socijalnih beneficija na mogućnost da nezaposleni dođu do posla, kao i na posledice upornih rodnih debalansa i socijalnu dimenziju Ekonomske i monetarne unije (EMU).

Pregled zapošljavanja i socijalnog razvoja u Evropi u 2013. pokazao je da zapošljavanje može da pomogne ljudima da se izvuku iz siromaštva ali samo polovično.

Naime, mnogo zavisi i od toga gde su se zaposlili, kao i od toga u kakvom domaćinstvu žive i kakva je pozicija njihovih partnera na tržištu rada.

“Treba da obratimo pažnju ne samo na otvaranje radnih mesta, već i na kvalitet radnih mesta kako bi dostigli održivi oporavak koji neće smanjiti samo nezaposlenost, nego i siromaštvo”, istakao je evropski komesar za zapošljavanje, socijalna pitanja i inkluziju Laslo Andor.

Primaoci beneficija pre do posla

Sastavni deo Pregleda je analiza koja je pokazala, suprotno uvreženom mišljenju, da je veća verovatnoća da se zaposle oni koji primaju beneficije za nezaposlenost nego oni koji ih ne dobijaju. To posebno važi u dobro kreiranim sistemima, poput onih u kojima se beneficije tokom vremena smanjuju, i koje prate osgovarajući uslovi, recimo zahtev da se posao traži. Takvim sistemima podržava se sticanje boljih veština za tržište rada, što je preduslov za kvalitetniji posao i samim tim bolju zaradu i izlazak iz siromaštva.

Izveštaj je ukazao i da u nekim zemljama EU, poput Poljske i Bugarske, značajan deo nezaposlenih nije pokriven standardnim mrežama osiguranja (beneficije za nezaposlenost, socijalna pomoć) i zavisi od solidarnosti porodice ili rada u sivoj zoni.

Verovatnoća da nezaposleni koji ne primaju beneficije za nezaposlenost nađu posao je manja jer su oni ređe “predmet” aktivnih mera zapošljavanja i od njih se ne zahteva da traže posao kako bi dobijali beneficije.

Uporne rodne razlike

I, mada je kriza doprinela smanjenju jaza između muškaraca i žena, u najvećoj meri zbog toga što je najviše pogodila sektore na kojima dominiraju muškarci, rodne razlike i dalje postoje na tržištu rada, na polju plata i rizika od siromaštva.

Pored toga, kod žena se i dalje uočava tendencija rada manjeg broja sati od muškaraca pa i to vodi slabijim izgledima u karijeri, manjim zaradama i kasnije nižim penzijama, neiskorišćenosti ljudskog kapitala i time slabijem ekonomskom rastu i prosperitetu.

U izveštaju se naglašava da jaz između muškaraca i žena uvećava ekonomske i socijalne troškove i da ga treba efikasno ukloniti, bez obzira da li je posledica društvenih ili institucionalnih barijera ili ograničenja.

Kada je reč o zaposlenosti žena, među članicama EU uočeni su različiti obrasci – negde veliki deo žena radi ali sa kraćim radnim vremenom (npr. u Holandiji, Nemačkoj, Austriji i Velikoj Britaniji), a negde je udeo žena u zaposlenima manji ali one koje rade, rade puno radno vreme (u zemljama centralne i istočne Evrope, Španiji, Irskoj).

Samo nekoliko članica, uglavnom nordijske i baltičke zemlje, uspešno kombinuju visoke stope zaposlenosti žena sa kraćim radnim vremenom.

Socijalna dimenzija EMU

Pregled je pokazao i kako su sadašnje razlike nastale još u prvim godinama zone evra jer je neuravnotežen rast u nekim članicama zasnovan na zaduživanju i podstaknut niskim kamatama i snažnim prilivom kapitala često praćen razočaravajućim razvojem na planu produktivnosti i konkurentnosti.

Bez opcije devalvacije valute, članice zone evra u pokušajima da povrate konkurentnost morale su da se oslone na unutrašnju devalvaciju (zarada i cena).

Međutim, takva politika ima svoja ograničenja i mane, ne samo u smislu povećanja nezaposlenosti i socijalnih nedaća, i njena efikasnost zavisi od više faktora, poput otvorenosti ekonomije, snage spoljne tražnje i postojanja poltika i investicija za pospešivanje necenovne konkurentnosti.

Inače, Evropska komisija je preporučila pojačan nadzor zapošljavanja i socijalnog razvoja u dokumentu o socijalnoj dimenziji EMU iz oktobra 2013. godine.

Izvor: EurActiv.rs