Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

Građani Evropske unije generalno su zadovoljni životom pri čemu su oni iz nordijskih zemalja, kao i iz zapadne i južne Evrope, skloniji da budu zadovoljni nego oni koji žive u baltičkim zemljama, centralnoj Evropi i na Balkanu. Istraživanja su pokazala da su sredovečni najmanje zadovoljni životom, da su parovi zadovoljniji od samaca, da je zadovoljstvo životom veće kod visokobrazovanih a niže od proseka u EU kod nezaposlenih ljudi i samohranih roditelja. Takođe su podaci ukazali da ispitanici iz nordijskih zemalja u najvećoj meri osećaju “da je ono što rade u životu vredno”, kao i da očekivani životni vek u EU raste i da Italijani, Španci i Francuzi žive u proseku duže od ostalih Evropljana.

Na skali od 1 (veoma nezadovoljni) do 10 (veoma zadovoljni) Evropljani zadovoljstvo životom uopšte ocenjuju sa 7,1 u proseku a samo u dve članice EU beleži se ocena ispod 6, pokazala je publikacija Evropske statističke službe o kvalitetu života u EU objavljena povodom Međunarodnog dana sreće koji se širom sveta obeležava 20. marta.

Gledano po zemljama, životom su najzadovoljniji stanovnici nordijskih zemalja, ali i Luksemburga, Holandije i Austrije, dok su najmanje zadovoljni Bugari i Mađari. Grci, Letonci, Estonci, Slovaci i Česi takođe nisu naročito zadovoljni životom. Međutim, osim u Bugarskoj i Mađarskoj, i ne tako zadovoljni građani u proseku zadovoljstvo životom ocenjuju ocenom iznad 6.

Na zadovoljstvo životom deluju i prihodi i, mada su oni sa najvišim prihodima zadovoljniji od onih sa nižim, i ljudi sa najnižim prihodima skloniji su da budu zadovoljni svojim životom nego da budu nezadovoljni.

Značajnu ulogu imaju i ostali demografski i socio-ekonomski faktori, poput starosti, stručne spreme, tipa domaćinstva u kojem ljudi žive i zasposlenosti.

Statistike pokazuju da su sredovečni ljudi mnogo manje zadovoljni životom od mladih i starih, osim u istočnoevropskim zemljama.

S druge strane, stručna sprema pozitivno deluje na zadovoljstvo životom, kao i život u paru sa ili bez dece. Podaci potvrđuju da ljudi da nižim obrazovanjem zadovoljstvo životom ocenjuju nižom ocenom, sa 6,8 u proseku, a oni sa visokoškolskim višom, sa 7,5.

Kada je reč o tipu domaćinstva u kojem žive, u jednočlanim domaćinstvima prosek zadovoljstva životom dobio je prosečnu ocenu 6,9 a kod parova 7,4 , dok je kod samohranih roditelja 6,3.

Najniži nivo zadovoljstva životom beleži se, očekivano, kod nezaposlenih ili građana nesposobnih za rad.

Indikator ukupnog zadovoljstva životom je i osećaj svrhe koji se meri procentom Evropljana koji se slažu ili ne slažu sa konstatacijom “Generalno osećam da je ono što radim u životu vredno”.

Istraživanje je pokazalo da se sa tim najviše slažu u nordijskim zemljama, koje imaju i najviši nivo zadovoljstva životom uopšte. Tako se u nordijskim zemljama sa tom izjavom slaže više od 90% ispitanika a prosek na nivou EU je 78,5%.

Eurostat je kvalitet života, s obzirom na činjenicu da visina BDP ne “govori sve”, merio na bazi 8+1 dimenzije (skupa indikatora). Prvih osam dimenzija sadrži objektivne faktore i subjektivnu percepciju i to su: materijalni uslovi života, produktivnost ili glavna aktivnost, zdravlje, obrazovanje, slobodno vreme i socijalna povezanost, ekonomska i fizička sigurnost, uprava i osnovna prava i priroda i uslovi života dok se dodatna dimenzija odnosi na percepciju ukupnog života.

Očekivani životni vek

Indikator očekivanog životnog veka razmatran je u sklopu dimenzije “zdravlje”.

Očekivani životni vek na rođenju u EU raste u poslednje dve decenije i između 2002. i 2011. povećan je na 80,4 sa 77,7 godina.

Italijani, Španci i Francuzi žive u proseku duže od ostalih Evropljana (82,8 odnosno 82,6 odnosno 82,3 godine) dok manje od 80 godina života prosečno mogu da očekuju u Sloveniju, na Kipru i Maltu. Najkraći očekivani životni vek imaju Letonija i Litvanija, 73,9 odnosno 73,8 godina u proseku.

Kvalitet života meren je i na osnovu stanja zdravlja građana u nekoj zemlji. Stanje zdravlja se povezuje sa bruto domaćim proizvodom (BDP) zemlje ali korelacija slabi nakon što se dostigne određeni nivo ekonomskog razvoja, navodi se u izveštaju u kojem su članice EU na osnovu odnosa između zdravlja i BDP podeljene u tri grupe.

U prvoj grupi su zemlje iz centralnog i istočnog dela EU u kojima je očekivanji životni vek niži od evropskog proseka a i BDP po stanovniku im je niži od proseka.

Zemlje na jugu Unije imaju veći BDP po stanovniku i najduži očekivani životni vek.

Treću grupu čine zemlje sa zapada i severa EU sa najvišim BDP po stanovniku u Uniji i očekivanim životnim vekom kao u zemljama sa juga EU ili čak nešto nižim.

Iz škole pre vremena

Prevremeno napuštanje ozbrazovanja jedan je od indikatora iz dimenzije “obrazovanje”.

Istraživanja potvrđuju da prevremeno napuštanje školovanja nosi povećani rizik od socijalne isključenosti i siromaštva pa društvo, kako se upozorava, mora da smanji broj mladih ljudi koji se odlučuju za tu opciju.

Jasna veza između BDP po stanovniku i udela onih koji napuštaju školovanje pre vremena ne postoji. Naime, s jedne strane većina članica sa zapada i severa EU ima veći BDP po stanovniku u proseku i manji procenat onih koji pre vreme prekidaju školovanje od evropskog proseka.

S druge strane, najmanji procenat onih koji pre vremena prestaju da se obrazuju registruje se uglavnom u članicama EU iz centralnog i istočnog dela bloka a to su zemlje sa manjim BDP po stanovniku od proseka.

Onima koji pre vremena napuštaju školovanje smatraju se ljudi između 18 i 24 godine koji imaju najviše srednje obrazovanje i nisu nastavili dalje školovanje ili obuku.

Izvor: EurActiv.rs